Grip — šta sada znamo

GODINA je 1997. Jedan naučnik sedi u malom eskimskom selu Brevig, u zaleđenoj tundri poluostrva Sjuard, na Aljasci. Pred njim se nalazi telo mlade žene koje su on i četvorica Eskima, njegovih pomoćnika, iskopali iz smrznutog tla. Ona je umrla 1918. od španske groznice a njeno telo je od tada ležalo u tom trajno zaleđenom tlu.

Od kakve je koristi danas ispitivanje njenih posmrtnih ostataka? Naučnici se nadaju da se uzročnik gripa još uvek nalazi u njenim plućima i da će pomoću savremenih metoda ispitivanja gena moći da ga izdvoje i identifikuju. Zašto bi to moglo biti korisno? Da bismo dobili odgovor, potrebno je da malo bolje razumemo način na koji virusi deluju i zbog čega su toliko opasni.

Virus koji može biti smrtonosan

Danas znamo da je uzročnik gripa virus koji se može preneti s jedne osobe na drugu preko sićušnih kapljica koje se izbacuju kašljanjem, kijanjem i govorom. a Prisutan je svuda, čak i u tropskim oblastima gde se može pojaviti u bilo koje doba godine. Na severnoj hemisferi, sezona gripa traje od novembra do marta, a na južnoj od aprila do septembra.

Virus gripa tip A, koji je najopasniji virus gripa, mali je u poređenju s mnogim virusima. Obično je sferičnog oblika, sa ispupčenjima na površini. Nakon što zarazi ljudsku ćeliju, reprodukuje se takvom brzinom da često za samo deset sati ćelija naprosto eksplodira oslobađajući mnoštvo od sto hiljada do milion novih „kopija“ virusa gripa.

Svojstvo koje ovaj jednostavni organizam čini zastrašujućim jeste njegova sposobnost da se brzo menja. Pošto se tako brzo reprodukuje (mnogo brže nego virus HIV-a), njegove brojne „kopije“ nisu istovetne. Neke se razlikuju taman toliko da promaknu imunološkom sistemu. Zbog toga se svake godine javljaju različiti virusi gripa koji imaju drugačije antigene, što našem imunološkom sistemu stvara poteškoće. Ako se antigen izmeni u dovoljnoj meri, naš imunološki sistem teško može da se odbrani i postoji opasnost od pandemije.

Nadalje, virusi gripa pogađaju i životinje i tu leži problem za ljude. Veruje se da svinje mogu biti domaćini virusima od  kojih obolevaju ptice i živina, na primer kokoške i patke, ali da se mogu zaraziti i drugim virusima, od kojih obolevaju ljudi.

Prema tome, ako se svinja zarazi sa obe vrste virusa — onom koja pogađa životinje i onom koja pogađa ljude — geni tih virusa se mogu pomešati. Ishod može biti potpuno nova vrsta gripa na koju ljudi nisu otporni. Neki smatraju da nove vrste gripa nastaju u poljoprivrednim sredinama gde su ljudi u bliskom dodiru sa živinom i svinjama, kao što je na primer slučaj u Aziji.

Zašto je postao toliko smrtonosan?

Pitanje je: Usled čega je virus gripa koji je harao 1918/19. postao uzročnik smrtonosne upale pluća koja je odnela toliko mladih života? Mada iz tog vremena nije sačuvan nijedan živi virus, naučnici već dugo smatraju da bi, ukoliko pronađu zaleđeni uzorak virusa, možda mogli da izdvoje neoštećen RNK i otkriju zbog čega je on bio toliko smrtonosan. Donekle su uspeli u tome.

Zahvaljujući zaleđenom uzorku sa Aljaske o kom je bilo reči u uvodu ovog članka, jedan tim naučnika je uspeo da identifikuje i utvrdi redosled elemenata od kojih su sačinjeni geni virusa iz 1918/19. godine. Međutim, naučnici još uvek ne razumeju zašto je taj virus postao toliko smrtonosan. Ipak, ustanovljeno je da se verovatno radi o vrsti koja je srodna virusu gripa od kog obolevaju i svinje i ptice.

Da li bi se moglo desiti ponovo?

Sudeći po mišljenju mnogih stručnjaka, nije pitanje da li će se tako opasan virus gripa vratiti, već kada i kako će se to desiti. U stvari, neki smatraju da izbijanje veće epidemije gripa treba očekivati na oko 11 godina, a veoma ozbiljne epidemije na oko 30 godina. Prema tim predviđanjima, izgleda da je čovečanstvo uveliko na pragu nove pandemije.

Medicinski časopis Vaccine izvestio je 2003: „Prošlo je već 35 godina od poslednje pandemije gripa a prema proverenim podacima, najduži interval između dveju pandemija iznosio je 39 godina.“ Zatim je rečeno: „Pandemija gripa bi mogla izbiti u Kini ili u nekoj od okolnih zemalja. Njenom razvoju bi mogli doprineti površinski antigeni ili faktori koji potiču iz životinjskih  virusa gripa i pospešuju širenje zaraze.“

U istom članku izneta su predviđanja u vezi s tim virusom: „On će se brzo proširiti po celom svetu i to u nekoliko talasa. Pogodiće sve starosne grupe u tolikoj meri da će doći do opšteg zastoja društvenih i ekonomskih aktivnosti u svim zemljama. Smrtnost će biti izuzetno visoka u većini, ako ne i u svim starosnim grupama. Malo je verovatno da će zdravstvo čak i u ekonomski najrazvijenijim državama uspeti da na adekvatan način udovolji potrebi za lečenjem obolelih.“

Koliko ozbiljno treba shvatiti ovaj sled događaja? Džon Bari, autor knjige The Great Influenza iznosi sledeće viđenje: „Terorista s nuklearnim oružjem u rukama je noćna mora svakog političara. Novu pandemiju gripa treba smatrati isto toliko ozbiljnom pretnjom.“

Koje metode lečenja postoje?

Možda se pitate: ’Zar do sada nisu pronađene efikasne metode lečenja?‘ Odgovor uključuje jednu dobru i jednu lošu vest. Antibiotici mogu smanjiti smrtnost od sekundarne bakterijske upale pluća, a određeni lekovi su efikasni protiv nekih virusa gripa. Postoje vakcine koje mogu biti delotvorne u suzbijanju virusa gripa ukoliko se utvrdi o kom je tipu reč i ako se vakcina proizvede na vreme. To je dobra vest. Koja je loša?

Istorijat imunizacije protiv gripa — počev od nesrećne epizode sa svinjskim gripom 1976. do nestašice vakcina 2004 — ima svoje tamne strane. Iako su od Prvog svetskog rata u medicini ostvarena značajna dostignuća, lekari još uvek nemaju efikasan lek za ovaj moćni virus.

Prema tome, javlja se zabrinjavajuće pitanje: Da li bi se moglo ponoviti ono što se događalo 1918/19? Zapazite šta je rečeno u jednom naučnom radu: „U izvesnoj meri, danas vlada slično stanje kao 1918. godine: zahvaljujući razvoju prevoznih sredstava postoji izuzetno veliki obim međunarodnih putovanja, ima dosta ratnih zona s kojima su tesno povezani problemi neishranjenosti i loše higijene, broj svetskog stanovništva je narastao na šest i po milijardi, pri čemu većina živi u gradskim sredinama u kojima je adekvatno uklanjanje otpada često veliki problem“ (Nacionalni institut za medicinska istraživanja, London).

Jedan poznati američki stručnjak zaključuje: „Jednostavno rečeno, iz godine u godinu sve smo bliži sledećoj pandemiji.“ Ipak, da li sve to znači da je budućnost sumorna, čak beznadežna? Ni u kom slučaju!

[Fusnota]

[Slika na 8. strani]

Novi virusi gripa se mogu pojaviti u poljoprivrednim zajednicama

[Izvor]

BAY ISMOYO/AFP/Getty Images

[Slika na stranama 8, 9]

Virus gripa tip A

[Izvor]

© Science Source/ Photo Researchers, Inc

[Slika na 9. strani]

Istraživači su ispitali uzorke virusa iz 1918/19.

[Izvor]

© TOUHIG SION/CORBIS SYGMA