Najgora pošast u istoriji

U OKTOBRU 1918, svet je još uvek bio zahvaćen Prvim svetskim ratom. Iako se bližio kraj sukobima, mediji su i dalje bili cenzurisani. Zbog toga je vest da u mnogim područjima zabrinjavajuće velik broj civila oboleva i umire stigla iz Španije, zemlje koja nije učestvovala u ratu. Taj splet okolnosti je vodio do stvaranja imena po kom će nova bolest ostati zauvek poznata — španska groznica.

Pandemija je počela u martu 1918. godine. a Mnogi istraživači smatraju da je epidemija najpre izbila u Kanzasu, SAD. Verovatno su je odatle američki vojnici preneli u Francusku. Nakon brzog porasta broja smrtnih slučajeva usled ovog oboljenja, do jula 1918. izgledalo je da je najgore prošlo. Lekari tada nisu ni slutili da se pandemija samo pritajila i da će postati još smrtonosnija.

Kada je 11. novembra 1918. okončan Prvi svetski rat, čovečanstvo se radovalo. Ironično je što je skoro istovremeno celim svetom počela da hara pošast. Taj zastrašujući ubica je ubrzo dospeo na naslovne strane svetskih novina. Vrlo mali broj ljudi koji je živeo u to vreme nije oboleo, a svi su bili prestrašeni. Jedan cenjeni specijalista za grip zapazio je: „Očekivani životni vek u Sjedinjenim Državama opao je 1918. za više od 10 godina.“ Po čemu se ta pošast razlikovala od ostalih?

 Pošast bez premca

Najupečatljivija razlika bila je iznenađujuća brzina kojom je ovaj težak oblik gripa ubijao. Koliko je to bilo brzo? U nedavno objavljenoj knjizi The Great Influenza, autor Džon Bari citira jedan pisani izveštaj o tome: „U Rio de Žaneiru, dok je student medicine Siro Viera da Kunja čekao tramvaj, jedan čovek ga je potpuno normalnim tonom glasa pitao za neku informaciju, a zatim se srušio. Bio je mrtav. U Keptaunu, u Južnoafričkoj Republici, Čarls Luis je ušao u tramvaj kako bi se prevezao pet kilometara do kuće, kada je kondukter pao mrtav. Dok se Čarls vozio tih pet kilometara, u tramvaju je umrlo šestoro ljudi, uključujući i vozača.“ Sve ih je pokosila španska groznica.

Osim toga, vladao je strah — strah od nepoznatog. Nauka nije imala odgovor na pitanje šta je uzročnik bolesti, niti kako se ona zapravo širi. Bile su uvedene mere zdravstvene zaštite: u lučkim gradovima uveden je karantin, a bioskopi, crkve i druga mesta okupljanja bili su zatvoreni. Primera radi, u San Francisku su vlasti izdale nalog da celokupno stanovništvo nosi maske od gaze. Osoba koja bi se na javnom mestu pojavila bez maske, mogla je biti osuđena na novčanu ili zatvorsku kaznu. Ali, izgleda da ništa nije davalo rezultate. Te mere jednostavno nisu bile dovoljne i preduzete su prekasno.

Strah je vladao i zbog toga što je bolest pogađala bez nekog određenog reda. Iz razloga koji još uvek nisu jasni, pandemija  iz 1919. nije pogađala pre svega starije osobe — od nje su obolevali i umirali i inače zdravi mladi ljudi. Većina žrtava španske groznice imala je između 20 i 40 godina.

Povrh svega, bila je to u pravom smislu globalna epidemija. Zahvatila je čak i tropska ostrva. Na Zapadnu Samou (današnja Samoa) prenesena je brodom, 7. novembra 1918, i u roku od dva meseca usmrtila je oko 20 posto od 38 302 stanovnika. Svaka veća zemlja u svetu bila je ozbiljno pogođena!

Još jedna posebna odlika ove pošasti bio je broj žrtava. Na primer, velikom brzinom i vrlo teško bio je pogođen grad Filadelfija, u američkoj državi Pensilvanija. Do sredine oktobra 1918. zavladala je velika nestašica mrtvačkih sanduka. „Jedan proizvođač je rekao da bi za dva sata mogao da proda 5 000 sanduka, samo da ih ima toliko. Bilo je trenutaka kada je u gradskoj mrtvačnici bilo čak deset puta više tela nego mrtvačkih sanduka“, kaže istoričar Alfred Krozbi.

U relativno kratkom periodu, španska groznica je usmrtila više ljudi nego bilo koja druga slična pandemija u ljudskoj istoriji. Prema jednoj opšteprihvaćenoj proceni, bilo je ukupno 21 milion mrtvih, ali neki stručnjaci sada smatraju da ih je bilo mnogo više. Neki epidemiolozi ukazuju na mogućnost da je ova pošast odnela 50, a možda i 100 miliona života! Ranije citirani Džon Bari kaže: „Grip je za godinu dana ubio više ljudi nego što je kuga u srednjem veku pokosila za sto godina; ubio je više ljudi za dvadeset četiri sedmice nego sida za dvadeset četiri godine.“

Prosto neverovatno, španska groznica je za oko godinu dana usmrtila više Amerikanaca nego što ih je poginulo u oba svetska rata zajedno. Pisac Đina Kolata kaže: „Ako bi takva pošast izbila danas i usmrtila sličan procenat stanovništva SAD, umrlo bi milion i po Amerikanaca, što je više od broja smrtnih slučajeva koje tokom jedne godine prouzrokuju srčana oboljenja, rak, moždani udari, hronične plućne bolesti, sida i Alchajmerova bolest zajedno.“

Ukratko rečeno, španska groznica je bila najgora pandemija u istoriji čovečanstva. Kakvu je pomoć nauka pružila?

Kad je nauka bespomoćna

Neposredno pred početak Prvog svetskog rata, činilo se da je medicina ostvarila značajan napredak u borbi protiv bolesti. Čak su i tokom rata lekari bili vrlo ponosni na svoje uspehe u ublažavanju posledica zaraznih bolesti. U tadašnjem časopisu, The Ladies Home Journal, pisalo je da u američkim domovima više neće biti tužnih scena kada prijatelji i porodica dolaze da poslednji put vide umrlog. Ali, onda je na scenu stupila španska groznica pred kojom je medicina bila skoro potpuno bespomoćna.

Alfred Krozbi piše: „Svi lekari su 1918. godine bili učesnici u najvećem neuspehu medicine u dvadesetom veku ili, ako se kao merilo uzme broj mrtvih, u njenom najvećem neuspehu svih vremena.“ Da čitava krivica ne bi pala na lekare, Džon Bari iznosi sledeće zapažanje: „Tadašnji naučnici su potpuno razumeli ozbiljnost situacije, mogli su da leče mnoge sekundarne bakterijske upale pluća i davali su savete u pogledu zdravstvene zaštite čija bi primena spasla na desetine hiljada života u Americi. Političari su te savete ignorisali.“

S obzirom na to, šta danas, oko 85 godina kasnije, znamo o toj strahovitoj pandemiji? Šta ju je prouzrokovalo? Da li bi ponovo mogla da izbije? Ako bi se to desilo, da li bismo se mogli uspešno izboriti s njom? Možda će vas neki odgovori iznenaditi.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Većina žrtava španske groznice imala je između 20 i 40 godina

[Slika na 4. strani]

Učenici jednog razreda iz 1919, Kanon Siti, Kolorado, SAD

[Izvor]

Courtesy, Colorado Historical Society, 10026787

[Slika na stranama 4, 5]

Policajac

[Izvor]

Photo by Topical Press Agency/Getty Images

[Slika na 5. strani]

Igrači bejzbola sa zaštitnim maskama

[Izvor]

© Underwood & Underwood/CORBIS