Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Mikael Agrikola — „čovek svitanja“

Mikael Agrikola — „čovek svitanja“

Mikael Agrikola — „čovek svitanja“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ FINSKE

„Nijedna druga knjiga nije imala tako dubok i sveobuhvatan uticaj na finsku kulturu, vrednosti i stavove kao Biblija“ („Biblia 350 — The Finnish Bible and Culture“).

DA LI imate Bibliju na svom maternjem jeziku? Najverovatnije imate. Uostalom, ona je u celini ili delimično prevedena na više od 2 000 jezika. To nije slučajnost. Tokom istorije, veliki broj muškaraca i žena naporno je radio na prevođenju Biblije na jezik običnog naroda, čak i onda kada su se suočavali s velikim preprekama. Jedan od njih je bio Mikael Agrikola.

Agrikola je bio izučavalac koji je preveo Bibliju na finski jezik. Njegovo književno stvaralaštvo bilo je temelj za razvoj finske kulture, sve do našeg vremena. Sasvim je razumljivo što ga nazivaju „čovekom svitanja“!

Agrikola je rođen oko 1510, u selu Torsbi u južnoj Finskoj. Njegov otac je posedovao farmu, zbog čega je Mikael verovatno dobio nadimak Agrikola, što na latinskom znači „zemljoradnik“. Pošto je odrastao u kraju u kom su se govorila dva jezika, on je po svoj prilici govorio i švedski i finski. Svoje poznavanje jezikâ proširio je tokom školovanja u Viborgu, gde je naučio latinski. Kasnije se preselio u Turku, tadašnji finski administrativni centar, gde je radio kao sekretar katoličkog biskupa Martija Skitea.

Religiozna i politička situacija njegovog vremena

U to vreme, situacija u Skandinaviji bila je prilično nestabilna. Švedska se borila da izađe iz Kalmarske Unije, saveza skandinavskih zemalja. Godine 1523, Gustav I je postao kralj Švedske. To je znatno uticalo na Finsku, koja je u to vreme bila provincija pod vlašću Švedske.

Novi kralj je odlučno nastojao da učvrsti svoju moć. Da bi ostvario svoje ciljeve, prihvatio je reformaciju koja se širila severnom Evropom. Umesto katolicizma, za zvaničnu religiju u svom kraljevstvu proglasio je luteranstvo i tako prekinuo veze s Vatikanom, oslabio autoritet katoličkih biskupa i zaplenio bogatstvo Katoličke crkve. I dan-danas, većina stanovnika Švedske i Finske pripada Luteranskoj crkvi.

Jedan od glavnih ciljeva protestantizma bio je održavanje crkvenih službi na jeziku običnog naroda umesto na latinskom. U skladu s tim, 1526. godine su na švedskom objavljeni Hrišćanski grčki spisi, to jest „Novi zavet“. Međutim, uticaj protestantizma u Finskoj nije bio toliko jak. U to vreme, bilo je malo interesovanja za prevođenje Biblije na finski. Zašto?

’Težak i zamoran‘ posao

Glavni razlog je bio taj što skoro da nije postojala literatura na finskom. Do sredine 16. veka, u pisanom obliku se moglo naći samo nekoliko katoličkih molitvi. Prema tome, onaj ko bi se latio prevođenja Svetog pisma na finski morao bi da prenese mnoge reči u pisani oblik, kao i da stvori neke potpuno nove reči i izraze. A sav taj posao bi morao da se obavi bez pomoći jezičkih priručnika. Uprkos tome, Agrikola je počeo da prevodi Bibliju!

Godine 1536, Skite, katolički biskup Finske, poslao je Agrikolu u Vitenberg da nastavi studije teologije i jezika. Prema nekim izveštajima, upravo su u tom gradu 20 godina ranije odjekivali udarci čekića kojim je Luter zakucao svojih čuvenih 95 teza na vrata crkve vitenberškog dvorca.

Dok je bio u Vitenbergu, Agrikola se nije bavio samo izučavanjem teologije i jezika. Otpočeo je ogroman poduhvat prevođenja Biblije na finski. Godine 1537. napisao je švedskom kralju: „Sve dok me Bog bude vodio u mom istraživanju, trudiću se da završim delo koje sam započeo i prevedem Novi zavet na jezik finskog naroda.“ Po povratku u Finsku, nastavio je rad na prevođenju, obavljajući istovremeno i dužnosti upravnika škole.

Prevođenje Biblije bilo je za Agrikolu težak zadatak, kao i za druge prevodioce tog doba. Čak je i Luter jednom uzviknuo: „Kako je teško i zamorno naterati hebrejske pisce da govore nemački!“ Istina, Agrikola je mogao da koristi druge prevode, ali najveća prepreka koju je morao da savlada bio je sam finski jezik. U stvari, on skoro da i nije postojao u pisanom obliku!

Zbog toga bi se zadatak koji je stajao pred Agrikolom mogao uporediti sa zidanjem kuće, i to bez arhitektonskog nacrta i sa oskudnim i razbacanim materijalom. Kako je on uspeo u tome? Najpre je izabrao reči iz različitih finskih dijalekata i zapisao ih onako kako su se izgovarale. Veruje se da je on prvi skovao finske reči za pojmove kao što su „vlada“, „licemer“, „manuskript“, „vojska“, „uzor“ i „pisar“. Pored toga, osmislio je neke složenice i izvedene reči, a neke reči je pozajmio iz drugih jezika, posebno iz švedskog. Među njima su enkeli (anđeo), historia (istorija), lamppu (svetiljka), marttyyri (mučenik) i palmu (palma).

Božja Reč za običan narod

Konačno je 1548. godine objavljen prvi deo Agrikolinog poduhvata, naime Se Wsi Testamenti (Novi zavet). Neki veruju da je taj prevod bio završen pet godina ranije, ali da je objavljivanje kasnilo zbog nedostatka novca. Po svoj prilici, Agrikola je lično pokrio veći deo štamparskih troškova.

Tri godine kasnije objavljeni su Dauidin Psaltari (Psalmi), koje je Agrikola verovatno preveo uz pomoć saradnika. Takođe je predvodio u prevođenju nekih knjiga koje su napisali Mojsije i proroci.

Ponizno uviđajući svoja ograničenja, Agrikola je iskreno napisao: „Molim sve hrišćane i pobožne ljude, kao i sve ostale čitaoce ove Svete knjige da ne zamere ako u ovom početničkom prevodu nađu neku grešku ili neobičnost, nešto što ne zvuči lepo ili je izraženo na nov način.“ Uprkos nedostacima koji bi se mogli naći u njegovim prevodima, Agrikolina istrajnost i revnost u nastojanju da Bibliju učini dostupnom običnom narodu zaista su za svaku pohvalu.

Agrikolino zaveštanje

Početkom 1557, dok je služio kao luteranski biskup u Turkuu, Agrikola je izabran za člana delegacije koja je poslata u Moskvu da razreši švedsko-ruski spor oko granice. Delegacija je uspešno obavila svoj zadatak. Međutim, Agrikola se na povratku iznenada razboleo, po svemu sudeći zbog teških uslova tokom putovanja. Umro je na putu kući, verovatno u 47. godini života.

Tokom svog relativno kratkog života, Agrikola je stvorio samo desetak književnih dela na finskom, sa ukupno oko 2 400 stranica. Pa ipak, mnogi veruju da je ovaj „čovek svitanja“ pokrenuo razvoj finske kulture i jezika. Od tada je finski narod ostvario veliki napredak na polju umetnosti i nauke.

Što je još važnije, Mikael Agrikola se može nazvati „čovekom svitanja“ i zbog toga što je pomogao da svetlost iz Božje Reči jasnije sija finskom narodu. To je izraženo rečima jedne pesme na latinskom koja je nakon njegove smrti napisana u znak sećanja na njega: „On nije ostavio zaveštanje kakvo ostavljaju drugi ljudi. Umesto zaveštanja neka posluži njegovo delo — prevod svetih spisa na finski — a to delo je vredno najveće hvale.“

[Okvir/Slika na 23. strani]

Biblija na finskom

Prva kompletna Biblija na finskom, koja se u velikoj meri zasnivala na radu Mikaela Agrikole, objavljena je 1642. Ona je s vremenom postala zvanična Biblija finske luteranske crkve. Tokom godina, u njen tekst je uneto nekoliko manjih ispravki, ali je do 1938. ostala praktično neizmenjena. Poslednje revidirano izdanje je objavljeno 1992. godine.

Jedina druga kompletna Biblija na finskom je Sveto pismo — prevod Novi svet, koju su izdali Jehovini svedoci. Objavljena je 1995. godine. Dvadeset godina pre toga, naime 1975, Svedoci su objavili prevod Hrišćanskih grčkih spisa. Sveto pismo — prevod Novi svet je veran originalnom tekstu koliko god je to moguće. Do sada je štampan u oko 130 miliona primeraka.

[Slika na 22. strani]

Mikael Agrikola i prva Biblija na finskom. Razglednica iz 1910.

[Izvor]

National Board of Antiquities

[Slika na 23. strani]

Agrikolin „Novi zavet“

[Izvor slike na 21. strani]

National Board of Antiquities/Ritva Bäckman