Odoše!

SPUŠTAO se prvi suton i osećala se jesenja svežina. Ali mir i tišinu ubrzo je prekinulo bučno gakanje jata gusaka. Najednom se iznad nas pojavilo oko 20 njih, formirajući ogromno V i praveći elegantne, energične zamahe krilima. Jedna se lagano zanela u levu stranu i premestila na kraj grupe. Ovaj izuzetan prizor me je veoma zaintrigirao. Zašto guske lete u takvoj formaciji? I kuda idu?

Guska je ptica vodenih staništa, bliski rođak patke i labuda. Postoji oko 40 vrsta gusaka, a najviše ih je u Aziji, Evropi i Severnoj Americi. Jedna od najpoznatijih je kanadska guska koja ima karakteristično dugačak crn vrat i belu mrlju na podbratku. Odrasli mužjaci podvrste zvane velika kanadska guska mogu biti teški i do osam kilograma, a raspon krila im dostiže dva metra. Ova guska provodi leto na dalekom severu na Aljasci i u severnoj Kanadi, a zatim se seli na jug i tokom zimskih meseci boravi u Meksiku.

Za guske je veoma važno da počnu sa selidbom u pravo vreme. Ako na sever stignu prerano, voda će još uvek biti zaleđena i neće biti dovoljno vegetacije. Zato kanadska guska prati postepeni dolazak proleća i lagano se seli na sever. Kada stignu na odredište, guske se dele u parove i svaki par zauzima svoju teritoriju za parenje.

 Letenje u formaciji im omogućava da imaju jedna drugu u vidnom polju i da brzo reaguju kada jedinka ispred promeni pravac kretanja, brzinu ili visinu. Osim toga, neki stručnjaci smatraju da vazdušna struja koju stvaraju guske predvodnice olakšava letenje ostatku jata smanjujući otpor vazduha. Bilo kako bilo, izgleda da se jedno takvo jato obično sastoji od više porodica, a odrasli se smenjuju na čelu.

U mnogim slučajevima kanadska guska iz godine u godinu koristi isto mesto za gnežđenje. Gnezdo se obično pravi od jednostavnih materijala kao što su grančice, trava i mahovina. Guske tokom celog života imaju samo jednog partnera. Ako jedno od njih ugine, drugi će možda prihvatiti novog partnera, ali uglavnom ostaje sam.

Ženka polaže od četiri do osam jaja, na kojima leži oko 28 dana. Roditelji su izuzetno zaštitnički nastrojeni. Kada njima ili njihovim mladima zapreti opasnost, postaju veoma agresivni i ponekad svojim snažnim krilima izudaraju grabljivicu.

Guščići počinju da komuniciraju dok su još u jajima. Njihovo oglašavanje može biti od piskutavog ćurlikanja (čime iskazuju zadovoljstvo) do uznemiravajućeg zova. Odrasli takođe koriste različite vrste oglašavanja za komuniciranje sa svojim mladima i među sobom. Istraživači su uspeli da razaznaju najmanje 13 različitih zvukova koje kanadske guske koriste u međusobnoj komunikaciji.

Guske zaista pokazuju da su „po prirodi mudre“ (Poslovice 30:24, NW). Naravno, sva zasluga za to pripada Jehovi Bogu, onome koji je sve stvorio — uključujući i ova krilata nebeska stvorenja (Psalam 104:24).

[Okvir/Slike na 17. strani]

Da li ste znali?

● Čim se izlegu, guščići napuštaju gnezdo s tatom i mamom i više se ne vraćaju u njega. Porodice obično ostaju na okupu.

● Za jednu vrstu se kaže da migrira pravcem iznad Mont Everesta, koji je visok skoro 8 900 metara.

● Neke vrste gusaka mogu leteti čak 1 600 kilometara bez prestanka.

● Pri istoj brzini kojom bi letele same, guske koje lete u formaciji ređe zamahuju krilima i zato imaju manji broj otkucaja srca u minuti.

[Izvor]

Gore levo: U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C./Duane C. Anderson

[Izvor slike na 16. strani]

Guske u letu: © Tom Brakefield/CORBIS