Plesan — korisna i štetna!

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠVEDSKE

Neke plesni spasavaju živote, druge ubijaju. Neke daju specifičan ukus sirevima i vinima, dok zbog drugih hrana postaje otrovna. Neke rastu na oborenom drveću, druge se šire u kupatilima i po knjigama. U stvari, plesni se mogu naći svuda — možda udišete njihove spore dok čitate ovu rečenicu.

AKO ne verujete da su plesni svuda oko nas, samo ostavite krišku hleba na otvorenom ili pak u frižideru. Za koji dan, na njoj će se pojaviti paučinasti prekrivač — plesan!

Šta je plesan?

Plesni pripadaju carstvu gljiva, u čiji sastav ulazi više od 100 000 vrsta, uključujući i sneti, pečurke, biljne rđe i kvasce. Poznato je da samo oko 100 gljiva izaziva oboljenja kod ljudi i životinja. Mnoge druge igraju značajnu ulogu u lancu ishrane — one razlažu organske materije i tako pretvaraju važne elemente u oblik koji biljke mogu da koriste. Druge pak žive u simbiozi s biljkama, pomažući im da apsorbuju hranljive materije iz tla. Ima i onih koje su paraziti.

Životni ciklus plesni počinje od mikroskopske spore nošene vazdušnim strujama. Ako padne na nešto čime može da se hrani i što ujedno ima odgovarajuću temperaturu i vlažnost, spora će proklijati, stvarajući končaste tvorevine koje se nazivaju hife. Kada hife obrazuju koloniju, ta zamršena, končasta mreža naziva se micelijum, i to je u stvari vidljiva plesan. Plesni takođe mogu ličiti na prljavštinu ili na neku mrlju, kao što je slučaj sa onima koje se javljaju u kupatilu, između zidnih pločica.

Plesni se izuzetno brzo razmnožavaju. Sićušne crne tačke kod obične hlebne plesni, Rhizopus stolonifer, zapravo su sporangije, to jest organi u kojima se stvaraju spore. Svaka od tih tačkica sadrži više od 50 000 spora, od kojih svaka za nekoliko dana može da proizvede više stotina miliona novih spora! Uz odgovarajuće uslove, plesan će uspevati podjednako dobro na knjigama, cipelama ili tapetama, kao i na oborenim stablima u šumi.

Kako plesni „jedu“? Dok životinje i ljudi najpre uzimaju hranu a zatim apsorbuju hranljive materije putem varenja, kod plesni je taj proces često obrnut. Kada su organski molekuli preveliki ili previše složeni da bi mogle da ih pojedu, plesni polako luče enzime koji pospešuju varenje. One tako razlažu molekule na jednostavnije delove, a zatim ih apsorbuju. Uz to, pošto ne mogu da se kreću da bi došle do hrane, plesni moraju da žive na svojoj hrani.

Plesni proizvode toksične materije zvane mikotoksini, koje  mogu štetno da deluju na ljude i na životinje. U dodir s plesnima dolazi se disanjem, putem hrane ili preko kože. Ali, to nije uvek štetno, jer plesni imaju neka vrlo korisna svojstva.

Korisna svojstva plesni

Godine 1928, naučnik Aleksander Fleming slučajno je otkrio da zelena plesan ubija bacile. Pokazalo se da je ta plesan, sada poznata kao Penicillium notatum, smrtonosna za bakterije, ali bezopasna za ljude i životinje. To otkriće je vodilo do nastanka penicilina, za koji je rečeno da je „spasao više života nego bilo koje drugo sredstvo u modernoj medicini“. Za svoj rad, Fleming i njegovi saradnici Hauard Flori i Ernst Čejn dobili su 1945. Nobelovu nagradu za medicinu. Od tada se plesni koriste u velikom broju drugih medicinskih preparata, među kojima su sredstva za razbijanje krvnih ugrušaka, kao i lekovi protiv migrene i Parkinsonove bolesti.

Plesni su takođe pravi užitak za nepce. Na primer, razmislite o siru. Da li ste znali da bri, kamamber, danski plavi sir, gorgonzola, rokfor i stilton duguju svoj jedinstven ukus nekim vrstama plesni Penicillium? Plesni se koriste i u proizvodnji salame, soja sosa i piva.

Isto važi i za vino. Kada se određena sorta grožđa ubere u pravo vreme, sa pravom količinom gljivica na svakom grozdu, dobijaju se desertna vina vrhunskog kvaliteta. Plesan Botrytis cinerea povećava procenat šećera u grožđu, poboljšavajući ukus i miris vina. U vinskom podrumu, gde vino sazreva, plesan Cladosporium cellare doprinosi da njegov ukus bude još bolji. Da parafraziramo izreku mađarskih vinogradara: ’Plemenita plesan stvara dobro vino.‘

Kad plesan postane štetna

Štetne karakteristike nekih plesni poznate su od davnina. U šestom veku pre n. e, Asirci su koristili plesan Claviceps purpurea da bi zatrovali bunare svojih neprijatelja, što je drevni oblik biološkog ratovanja. U srednjem veku, ista ta plesan, koja je poznata i kao ražana glavnica, izazivala je kod mnogih ljudi epileptične napade, bolan osećaj peckanja, gangrenu i halucinacije. Ta bolest, sada poznata kao ergotizam, u prošlosti se zvala vatra svetog Antonija, zbog toga što su mnogi oboleli išli na hodočašće do groba svetog Antonija u Francuskoj, nadajući se čudesnom izlečenju.

Najjača poznata kancerogena supstanca je aflatoksin — otrov koji stvaraju plesni. U jednoj azijskoj zemlji, aflatoksinu se pripisuje 20 000 smrtnih slučajeva godišnje. Ova  smrtonosna supstanca koristi se u proizvodnji savremenog biološkog oružja.

Međutim, u svakodnevnom životu, zdravstveni problemi koje stvaraju obične plesni nisu toliko ozbiljni koliko su neprijatni. „Većina plesni, čak i ako možete da ih osetite čulom mirisa, nisu štetne“, navodi bilten UC Berkeley Wellness Letter. Tegobe se obično javljaju kod plućnih bolesnika, kao što su astmatičari, zatim kod onih koji pate od alergije, preosetljivosti na hemikalije ili imaju slab imunitet, kao i kod poljoprivrednih radnika koji mogu doći u dodir s velikim količinama plesni. Deca i starije osobe takođe mogu biti osetljiviji na posledice izloženosti plesnima.

Prema podacima Ministarstva zdravlja u Kaliforniji, plesni mogu da prouzrokuju sledeće simptome: ’Poteškoće s disanjem, kao što je otežano disanje, šištanje, zadihanost, začepljenje nosa i sinusa, iritaciju očiju (upaljene, suzne ili crvene oči), suv, isprekidan kašalj, nadraženost nosa ili grla, osip ili iritaciju kože.‘

Plesni na zgradama

U nekim zemljama se često može čuti da su neke škole zatvorene ili da ljudi moraju da isprazne stanove ili kancelarije radi uklanjanja plesni i sprečavanja njihove ponovne pojave. Početkom 2002, novootvoreni Muzej savremene umetnosti u Stokholmu morao je da bude zatvoren zbog plesni. Otklanjanje plesni je koštalo skoro četiri miliona evra! Zašto je taj problem u skorije vreme sve učestaliji?

Odgovor uključuje dva glavna faktora: građevinske materijale i konstrukciju. Materijali koji se tokom poslednjih decenija koriste u gradnji uključuju proizvode koji pospešuju razvoj plesni. Primer za to su montažni zidovi, to jest gipsane ploče koje su uglavnom napravljene od više slojeva papira pričvršćenih za ojačano jezgro od gipsa. To jezgro zadržava vlagu. Zato, ako taj materijal ostane duže vreme vlažan, spore plesni mogu da proklijaju i porastu, hraneći se papirom od kog je načinjen zid.

Osim toga, promenila se i konstrukcija građevina. Do 70-ih godina prošlog veka, u Sjedinjenim Državama i u mnogim drugim zemljama, zgrade su uglavnom imale slabiju izolaciju i nisu bile toliko nepropusne za vazduh u odnosu na zgrade koje su zidane nakon toga. Te promene su bile rezulat želje da se građevinskim rešenjem uštedi energija, tako što će se sprečiti gubitak toplote zimi, kao i njen ulazak leti, i ujedno smanjiti protok vazduha. Zato se sada vlaga koja uđe unutra zadržava duže, stvarajući povoljne uslove za rast plesni. Ima li rešenja za ovaj problem?

Da bi se problem s plesnima efikasno rešio ili bar sveo na minimum, potrebno je da sve u prostoriji bude čisto i suvo, kao i da nema vlage. Ako se vlaga ipak negde nakupi, odmah očistite taj deo i napravite neophodne izmene i popravke, kako vlaga ne bi ponovo izbila. Na primer, vodite računa o tome da su krov i oluci čisti i u dobrom stanju. Pobrinite se da kuća bude malo izdignuta u odnosu na okolno tlo, kako se voda ne bi skupljala oko temelja. Ako imate klima-uređaje, dobro održavajte delove u kojima se voda skuplja i kroz koje otiče.

„Suzbijanje vlažnosti je ključ za suzbijanje plesni“, kaže jedan stručnjak. Jednostavne mere koje smo spomenuli mogu poštedeti vas i vašu porodicu nepoželjnih karakteristika plesni. Na neki način, plesni su kao vatra. One mogu prouzrokovati štetu, ali mogu biti i izuzetno korisne. To u velikoj meri zavisi od načina na koji ih koristimo i suzbijamo. Naravno, postoji još mnogo toga što treba da naučimo o njima. Ali, upoznavanje Božjih zadivljujućih dela stvaranja uvek je korisno za nas.

[Okvir/Slika na stranama 14, 15]

PLESNI U BIBLIJSKO DOBA?

U Bibliji se spominje ’zaraza od gube na kući‘ (Levitska 14:34-48). Neki ukazuju na to da je ova pojava, koja je nazvana i „zastarela [„zarazna“, NW] guba“, bila vrsta buđi ili plesni, ali nema sigurnih dokaza za to. Šta god da je bilo u pitanju, Božji zakon je savetovao da vlasnik takve kuće izvadi kamenje na kom se pojavila bolest, da celu kuću ostruže iznutra i da sve sumnjive predmete baci izvan grada, na „nečisto mesto“. Ako bi se zaraza ponovo pojavila, celu kuću je trebalo proglasiti nečistom, srušiti je i baciti materijal od kog je bila sagrađena. Detaljna uputstva koja je Jehova dao u vezi s tim odražavaju njegovu duboku ljubav prema svom narodu i brigu za njihovo zdravlje.

[Slika na 13. strani]

Lekovi dobijeni iz plesni spasli su mnoge živote

[Slika na 15. strani]

Gipsane ploče i vinil mogu zarobiti vlagu, što pospešuje razvoj plesni