Alhambra — islamski dragulj Granade
Alhambra — islamski dragulj Granade
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE
„Koliko li je samo legendi i predanja, istinitih i izmišljenih, koliko li je samo arapskih i španskih pesama i balada o ljubavi, ratu i viteštvu vezano za ovo orijentalno zdanje!“ (VAŠINGTON IRVING, AMERIČKI PISAC IZ 19. VEKA).
TO LEGENDARNO mesto koje je nadahnulo ovog pisca jeste Alhambra, jedinstvena palata koja krasi španski grad Granadu. Alhambra je zapravo Arabija ili Persija u malom na tlu južne Evrope. Ova citadela, to jest tvrđava, svoju izuzetnu lepotu duguje Mavrima, muslimanskom narodu čiji je uticaj nekoliko vekova preovladavao u Španiji. a
Arapski emir Zavi ben Ziri osnovao je u 11. veku nezavisno kraljevstvo Granade. Ono je postojalo oko 500 godina, tokom kojih je doživelo umetnički i kulturni procvat. Došlo je svom kraju 1492, kada su katolički vladari Ferdinand i Izabela okončali muslimansku vladavinu u Španiji.
Mavarska Granada je dostigla vrhunac nakon što su Kordobu 1236. osvojili hrišćani. Granada je postala prestonica muslimanske Španije, sa nekoliko vladara koji su jedan za drugim doprineli izgradnji dvorskog kompleksa pod nazivom Alhambra — kakvog Evropa do tada još nije videla. Jedan oduševljeni pisac opisao ga je kao „najveličanstvenije zdanje na celom svetu“.
Okolina Alhambre veličanstvena je koliko i sam taj kompleks. Poput neke ogromne kulise, horizontom iza palate dominiraju 3 400 metara visoki snežni vrhovi Sijera Nevade. Sama Alhambra je podignuta na Sabiki, dugačkom, šumom obraslom brdu koje se izdiže 150 metara iznad grada. Ibn Zamrak, pesnik iz 14. veka, doživeo je to brdo s pogledom na Granadu kao muža koji s divljenjem posmatra svoju suprugu.
Grad unutar grada
Naziv Alhambra, što na arapskom znači „crvena“, verovatno ukazuje na boju cigle koju su Mavri koristili za gradnju spoljašnjih zidova. Ipak, neki radije prihvataju objašnjenje arapskih istoričara koji kažu da je Alhambra građena „pod svetlošću baklji“. Pod takvim noćnim osvetljenjem, kako kažu, crvenkasta boja zidova, na koju njeno ime ukazuje, dolazila je do izražaja na poseban način.
Alhambra je mnogo više od obične palate. Ona bi se mogla opisati kao grad unutar grada Granade. U sklopu njenih masivnih bedema nalaze se vrtovi, paviljoni, kompleks palate, Alkazaba (to jest, tvrđava), pa čak i jedan mali grad — medina. Mavarski stil Alhambre i njena kasnija proširenja predstavljaju jedinstveni spoj prefinjene arapske umetnosti koja obiluje detaljima i evropske renesanse koju karakterišu jače, ujednačenije linije.
Svoju lepotu Alhambra duguje jednoj metodi u građevinarstvu koju su osim drevnih Grka primenjivali i Mavri. Naime, oni su najpre podizali skladne, simetrične i jednostavne građevine koristeći kamen određene boje i vrste. Zatim su ta elegantna zdanja ukrašavali. Jedan stručnjak je objasnio da su se „Mavri uvek držali onoga što arhitekte smatraju osnovnim načelom u arhitekturi — ukrasiti građevinu, a ne graditi ukras“.
Obilazak Alhambre
U Alhambru se ulazi kroz jedan veliki svod u obliku potkovice, koji se naziva Kapija pravde. Njegovo ime podseća na sud koji je u vreme muslimanske okupacije bio sazivan na tom mestu radi hitnog razmatranja manjih tužbi. Običaj da se pravda deli na gradskoj kapiji postojao je širom Bliskog istoka i spominje se u Bibliji. b
Raskošni ukrasi, tipični za arapske palate kao što je Alhambra, načinjeni su od gipsanog maltera. Graditelji su ga oblikovali u svuda prisutne umetničke ornamente koji podsećaju na čipku. Neki kitnjasto dekorisani lukovi izgledaju kao savršeno simetrični stalaktiti. Druga odlika palate jesu emajlirane pločice različitih oblika, poznate kao ziliz, od kojih su napravljeni složeni geometrijski motivi. One pokrivaju donji deo zidova, a njihove žive boje predstavljaju savršen kontrast prigušenim bojama gipsanog maltera koji je nanesen iznad njih.
Među dvorištima Alhambre posebno se ističe Lavlje dvorište, koje je opisano kao „najistaknutiji primer arapske umetnosti u Španiji“. U jednom vodiču se objašnjava: „Pravo umetničko delo koje daleko nadmašuje bilo kakvu imitaciju ili reprodukciju odiše nečim posebnim... Takav utisak stičete kada posmatrate ovo granadsko dvorište.“ Oko fontane koja počiva na 12 mermernih lavova nalaze se savršeno simetrični prolazi s vitkim stubovima. To je jedno od mesta u Španiji koje se najviše fotografiše.
Očaravajući vrtovi
Alhambru krase i predivni vrtovi, fontane i bazeni. c U svojoj knjizi Moorish Spain, Enrike Sordo piše da je „arapski vrt predslika raja“. Uticaj islama očigledan je na svakom koraku. Španski pisac Garsija Gomez zabeležio je: „Muslimanski raj je u Kuranu detaljno opisan kao jedan raskošan vrt... koga navodnjavaju prekrasne reke.“ U Alhambri se obilato koristi voda — što je pravi luksuz za ljude koji su navikli na oštre pustinjske uslove. Oni koji su projektovali vrtove uvideli su da voda može rashladiti vazduh i da je izuzetno prijatno slušati njeno žuborenje. Pravougaoni bazeni u kojima se ogleda vedro špansko nebo pružaju utisak da se radi o prostranom, dobro osvetljenom ambijentu.
Nedaleko od Alhambre nalazi se Heneralife, izdvojena mavarska vila i vrt koji su smešteni na brdu pored Sabike, koje se zove Sero del Sol. Kao lep primer arapskog uređivanja zelenih površina, Heneralife je nazvan „jednim od najljupkijih vrtova na svetu“. d Vila je nekada mostom bila povezana s palatom Alhambra, i očigledno je služila kao mesto gde su se vladari Granade odmarali. Jedno dvorište vodi do Vodenog stepeništa. Ovde posetioci mogu uživati u svetlosti, bojama i mnoštvu prijatnih mirisa.
Mavarov uzdah
Nakon što je Boabdil (Muhamed XI), poslednji kralj Granade, predao grad Ferdinandu i Izabeli, morao je da ode u izgnanstvo zajedno sa svojom porodicom. Kad su napustili grad, navodno su zastali na jednom uzvišenju koje se sada naziva El suspiro del Moro (Mavarov uzdah). Kad su se okrenuli da poslednji put vide njihovu veličanstvenu crvenu palatu, Boabdilova majka je navodno rekla svom sinu: „Sad kukaj kao žena kad se nisi borio kao muškarac!“
I danas neki od tri miliona onih koji godišnje posete Alhambru odu do tog mesta. Poput Boabdila, odatle mogu videti Granadu iznad koje se uzdiže arapska palata koja podseća na dragulj na kruni. Ako jednog dana posetite Granadu, možda ćete shvatiti razlog za tugu njenog poslednjeg mavarskog kralja.
[Fusnote]
a Godine 711 n. e., vojska Arapa i Berbera ušla je u Španiju i u roku od sedam godina veći deo poluostrva pao je u ruke muslimana. Tokom naredna dva veka, Kordoba je postala najveći i verovatno najprosvećeniji grad u Evropi.
b Na primer, Bog je preko svog proroka Zaharije rekao: „Evo što treba da činite: Govorite istinu jedan drugome, sudite pravo i za mir na vratima svojim“ (Zaharija 8:16).
c Pod uticajem Arapa, neke karakteristike persijskog i vizantijskog načina projektovanja vrtova proširile su se Sredozemljem, uključujući i Španiju.
d Njegov naziv potiče od arapske reči „Dženet-al-arif“, koja se ponekad prevodi sa „visoki vrtovi“, iako taj pojam najverovatnije znači „graditeljeva bašta“.
[Slika na 15. strani]
Alkazaba
[Slika na 16. strani]
Lavlje dvorište
[Slika na stranama 16, 17]
Vrtovi Heneralife
[Slika na 17. strani]
Vodeno stepenište
[Izvor slike na 14. strani]
Dekoracije: EclectiCollections
[Izvor slike na 15. strani]
Sve fotografije izuzev one na vrhu: Recinto Monumental de la Alhambra y Generalife
[Izvor slike na 16. strani]
Sve fotografije: Recinto Monumental de la Alhambra y Generalife
[Izvori slika na 17. strani]
Fotografije gore: Recinto Monumental de la Alhambra y Generalife; fotografija dole: J. A. Fernández/San Marcos