Mladi pitaju...

Kako mogu prestati da povređujem sebe?

„Nisam mogla da kontrolišem svoju emocionalnu bol. Onda sam otkrila da nešto ipak mogu da kontrolišem — fizički bol“ (Dženifer, 20 godina). a

„Kada bih se uznemirila, povređivala bih sebe. Tako sam u stvari plakala. Posle bih se bolje osećala“ (Nikolina, 17 godina).

„Ima već dve nedelje kako nisam povredila sebe. Za mene je to dosta dugo. Mislim da s tim nikada neću potpuno prestati“ (Ivona, 16 godina).

DŽENIFER, Nikolina i Ivona se ne poznaju međusobno, ali imaju dosta toga zajedničkog. Sve tri podnose veliku emocionalnu bol. I sve tri na isti način pokušavaju da daju oduška svom očaju. One su privremeno olakšanje našle u samopovređivanju. b

Ma koliko to čudno izgledalo, samopovređivanje — koje uključuje i samosakaćenje — postalo je veoma česta pojava među mladima. U kanadskom listu National Post izveštava se da ono „prestravljuje roditelje, zbunjuje [školske] savetnike i zadaje muke lekarima“. Tamo se takođe navodi da bi samopovređivanje „moglo postati jedna od najtežih zavisnosti poznatih medicini“. Da li ste ti ili neko tebi blizak postali zavisni od toga? Ako jeste, šta možete učiniti?

Pre svega, pokušaj da nađeš razlog zbog čega osećaš potrebu da povrediš sebe. Imaj na umu da to nije samo znak nervoze. Obično je to način da se nađe olakšanje od nekog oblika stresa. Putem fizičkog bola, osoba pokušava da savlada emocionalnu bol. Zato se pitaj: ’Šta postižem time što povređujem sebe? O čemu razmišljam u trenutku kada osetim nagon za tim?‘ Postoji li nešto u tvom životu — možda nešto vezano za tvoju porodicu ili prijatelje — što te jako uznemirava?

Nema sumnje da će ti trebati hrabrost da bi napravila takvo samoispitivanje. Ali to može biti veoma korisno. Često je to  prvi korak ka prekidanju sa samopovređivanjem. Ipak, pored otkrivanja uzroka te navike potrebno je još nešto.

Važno je poveriti se nekome

Ako imaš naviku da povređuješ sebe, dobro je da poveriš svoja osećanja nekom zrelom prijatelju kojem veruješ. Biblijska poslovica glasi: „Briga u srcu obara čoveka, ali dobra reč ga razveseli“ (Poslovice 12:25). Kada se poveriš nekome, možeš čuti tako potrebne utešne, ljubazne reči (Poslovice 25:11).

Kome treba da se obratiš? Bilo bi dobro da to bude neko stariji od tebe, neko mudar, zreo i saosećajan. Hrišćani se mogu obratiti skupštinskim starešinama, koji su „kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave, kao potoci žive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji zažarenoj“ (Isaija 32:2).

Istina, i sama pomisao da podeliš tu svoju tajnu s nekim može delovati zastrašujuće. Mogla bi se osećati poput Sare, koja priznaje: „U početku mi je bilo teško da verujem drugima. Mislila sam da će se, nakon što bi me dobro upoznali, ljudi povući i da će osećati odbojnost i prezir prema meni.“ Sara se ipak poverila nekim prijateljima i videla je da je tačno ono što stoji u Bibliji u Poslovicama 18:24: „Ima prijatelja i od brata vernijih.“ Ona kaže: „Zreli hrišćani kojima sam se poverila nikada me nisu grdili, bez obzira na to šta sam im otkrila o svom samopovređivanju. Umesto toga, pružali su mi praktične savete. Razgovarali smo o nekim mislima iz Svetog pisma i strpljivo su me tešili kad god bih klonula i osećala se potpuno bezvredno.“

Zašto ne bi razgovarala s nekim o svom problemu? Ako misliš da ne možeš da razgovaraš s nekim lično, napiši mu pismo ili ga pozovi telefonom. Poveravanje nekome može biti veliki korak ka oporavku. Dženifer kaže: „Najvažnije mi je bilo to što sam znala da je nekome stvarno stalo do mene, da postoji neko s kim mogu da razgovaram kada bih pala u krizu.“ c

Važnost molitve

Dijana je bila na mrtvoj tački. S jedne strane, osećala je da joj je neophodna Božja pomoć, a s druge, mislila je da joj on neće pomoći sve dok ne prestane da povređuje sebe. Šta joj je pomoglo? Razmišljanje o rečima iz 1. Letopisa 29:17, gde se za Jehovu Boga kaže da ’srca ispituje‘. „Jehova je znao da sam u srcu stvarno želela da prekinem s tim“, kaže Dijana. „Čim sam počela da ga molim za pomoć, nastupile su promene. Malo pomalo, bivala sam sve jača.“

Psalmista David, koji je imao mnoge teške trenutke u životu, napisao je: „Sudbinu svoju na Jehovu stavi, i on će te  podržati“ (Psalam 55:23). Da, Jehova je svestan tvoje patnje. I više od toga, ’on brine za tebe‘ (1. Petrova 5:7). Ako te tvoje srce osuđuje, seti se da je Bog ’veći od tvog srca i da zna sve‘. Da, on razume zašto povređuješ sebe i zašto ti je tako teško da prekineš s tim (1. Jovanova 3:19, 20). Ako mu se obratiš u molitvi i nastojiš da to savladaš, on će ti pomoći (Isaija 41:10, DK).

Međutim, šta ako ti se desi da ponovo popustiš pod tim nagonom? Da li to znači da si beznadežan slučaj? Nikako! U Poslovicama 24:16 stoji: „Ako i sedam puta padne, pravednik će opet da ustane.“ U vezi sa tim stihom, Dijana kaže: „Pala sam više od sedam puta, ali nikada se nisam predala.“ Dijana je ustanovila da je neophodno biti ustrajan. Isto je shvatila i Katarina, koja kaže: „Naučila sam da na pad gledam kao na privremeni zastoj, a ne kao na neuspeh, i da počinjem uvek iznova koliko god puta to bilo potrebno.“

Kada je potrebna dodatna pomoć

Isus je znao da ’lekar treba bolesnima‘ (Marko 2:17). U mnogim slučajevima treba se konsultovati sa stručnjakom koji će utvrditi da li je koren problema neki poremećaj i zatim odrediti način lečenja. d Dženifer je odlučila da potraži takvu pomoć, a dobila je i podršku od brižnih hrišćanskih nadglednika. „Starešine nisu lekari, ali su mi pružili veliku podršku“, kaže ona. „Iako mi se ponekad ponovo javi stari nagon, uspevam da ga držim pod kontrolom uz pomoć koju dobijam od Jehove i skupštine i uz znanje koje sam stekla tokom proteklog perioda.“ e

Budi uverena da možeš uspeti da taj svoj nagon zameniš nečim korisnim. Moli se poput psalmiste: „Stope moje utvrdi u reči svojoj i ne daj nikakvom bezakonju da oblada mnome!“ (Psalam 119:133). Da, kada savladaš taj nagon tako da više ne vlada tobom, sigurno ćeš biti zadovoljna i steći ćeš samopoštovanje.

[Fusnote]

ZA RAZMIŠLJANJE

◼ Kada si pod pritiskom, šta možeš uraditi umesto da povređuješ sebe?

◼ Ako imaš nagon da povređuješ sebe, kome se možeš poveriti?

[Okvir/Slika na 20. strani]

POMOĆI OSOBI KOJA POVREĐUJE SEBE

Kako možeš pomoći članu porodice ili prijatelju koji ima ovaj problem? Pošto ta osoba možda očajnički želi nekome da se poveri, budi spreman da slušaš. Budi prijatelj koji se ’u nevolji bratom pokazuje‘ (Poslovice 17:17). Istina, prva reakcija bi mogla biti da počneš da paničiš i da zahtevaš od nje da momentalno prekine s tim. Ali time ćeš je samo udaljiti od sebe. Osim toga, nije dovoljno samo reći joj da to više ne radi. Potreban je uvid da bi joj se pomoglo da nauči na koje druge načine može naći olakšanje kada je pod pritiskom (Poslovice 16:23). Takođe je potrebno vreme. Zato budi strpljiv. Budi ’brz da čuješ, spor da govoriš‘ (Jakov 1:19).

Ako si mlad, nemoj misliti da sam možeš pružiti potrebnu pomoć. Imaj na umu da se iza takvog postupanja možda krije problem ili poremećaj koji zahteva stručnu pomoć. Isto tako, povređivanjem sebe osoba može ugroziti svoj život — čak i ako nema nameru da se ubije. Zato bi bilo mudro podstaći je da se poveri nekoj zreloj, brižnoj odrasloj osobi.

[Slike na 19. strani]

Nikada nemoj potceniti važnost poveravanja dragoj osobi i molitve