Srećna starost?

OSVANULO je ledeno zimsko jutro u Sovetu, u Južnoafričkoj Republici. Pola sedam je i Evelin mora da ustane iz kreveta. a To je pravo mučenje, jer njena kuća nema centralno grejanje.

Ona s naporom spušta svoja artritična kolena preko ivice kreveta. Zatim sedi i čeka da joj bol u nogama polako umine. Evelin sada skuplja snagu i ustaje. To je toliko bolno da ona ječi. Sa rukama na kukovima, polako šepa do kupatila. Ovaj tužan prizor podseća na pronicljiv poetski opis starosti koji se nalazi u drevnoj biblijskoj knjizi Propovednik (Propovednik 12:5, NW).

’Kakav podvig!‘, razmišlja ona. Ne samo što je dočekala još jedan dan već je uspela i da pokrene svoje telo, mučeno stalnim bolovima.

Međutim, Evelin brine zbog nečeg drugog. Ona kaže: „Strahujem da ću početi da se gubim.“ Iako ponekad zaboravi gde su joj ključevi, um joj je još uvek bistar. „Molim se samo da mi se razum ne pomuti, što se dešava nekim osobama u poodmaklim godinama“, dodaje ona.

Dok je bila mlađa, Evelin nije razmišljala o starosti. Ali, godine su naprosto prohujale i njeno telo je sada neprestano podseća na to da ima 74 godine.

Neki koji žive u boljim uslovima i uz to ne pate od neke ozbiljne bolesti niti su stalno pod stresom, mogu slobodno svoje pozne godine smatrati srećnim dobom. Poput patrijarha Avrahama, oni mogu dočekati ’duboku starost, stari i zadovoljni‘ (Postanje 25:8, NW). Drugi pak doživljavaju „žalosne dane i godine“ i mogu samo da kažu: „Nemam radosti u životu“ (Propovednik 12:1, Today’s English Version). Nešto slično su otkrili rezultati jedne ankete, u kojoj je veliki broj ispitanika na odlazak u penziju gledao s pesimizmom.

Kako vi gledate na starost? S kojim se izazovima suočavaju starije osobe? Da li je slabljenje umnih sposobnosti u poodmaklim godinama neizbežno? Kako starije osobe mogu sačuvati duševni mir?

[Fusnota]