Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

„Stara dobra Temza“— jedinstveno nasleđe Engleske

„Stara dobra Temza“— jedinstveno nasleđe Engleske

„Stara dobra Temza“— jedinstveno nasleđe Engleske

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

Reka Temza — koju od milošte zovu „stara dobra Temza“ — nastaje spajanjem četiri rečice u živopisnom kraju Kotsvold Hils, u južnom delu središnje Engleske. Dok vijuga u dužini od 350 kilometara ka istoku pridružuju joj se i druge reke, i na kraju se uliva u Severno more formirajući ušće širine oko 29 kilometara. Priča o tome kako je ova kratka reka uticala na istoriju Engleske veoma je zanimljiva.

PRVI napad Rimljana na Englesku izvršio je Julije Cezar oko 55. pre n. e. Kada je naredne godine ponovo došao, na putu njegovoj vojsci isprečila se reka koju je nazvao Tamesis, to jest Temza. Zemlju je pokorio rimski imperator Klaudije 90 godina kasnije.

U to vreme, duž obala Temze protezalo se močvarno područje. Ipak, na mestu do kog je dopirala plima, oko 50 kilometara od ušća ka unutrašnjosti, rimska vojska je kasnije podigla jedan drveni most. Tu, na severnoj obali reke, izgradili su luku koja je dobila naziv Londinijum. a

U naredna četiri veka, Rimljani su razvili trgovinu s drugim delovima Evrope i uvozili luksuzne stvari iz Sredozemlja — pa čak i drvo iz Libana. Takođe su koristili Temzu da bi iz unutrašnjosti prevozili robu do Londona, tako da je taj grad sa svojim zrakasto raspoređenim glavnim ulicama brzo postao važan trgovački centar.

Uticaj Vilijama Osvajača

Nakon pada Rimskog carstva i povlačenja njegovih legija iz Britanije 410. n. e., London je napušten pa je shodno tome opala i trgovina na Temzi. Anglosaksonski kraljevi krunisani su u Kingstonu — mestu udaljenom 19 kilometara uzvodno od Londona, gde je Temzu bilo lako preći — sve dok u 11. veku iz Normandije nije nastupila vojska Vilijama Osvajača. Nakon što je krunisan u Vestminsteru 1066, unutar rimskih gradskih zidina podigao je Londonsku kulu (Tauer) kako bi to trgovačko područje proširio i upravljao njim, a prilaz luci držao pod kontrolom. Trgovina je ponovo živnula pa je broj stanovnika Londona narastao na oko 30 000.

Vilijam Osvajač je izgradio i tvrđavu na jednom krečnjačkom području udaljenom oko 35 kilometara zapadno od Londona, na mestu koje danas nosi naziv Vindzor. Ona je zamenila kraljevsku rezidenciju Saksonaca. Ta tvrđava s predivnim pogledom na Temzu s vremenom je znatno proširena i izmenjena i danas je poznata kao dvorac Vindzor, koji predstavlja jednu od najpopularnijih turističkih atrakcija u Britaniji.

Godine 1209. u Londonu je završen jedan 30-godišnji projekat — izgradnja kamenog mosta preko Temze — jednog od prvih te vrste u Evropi. Ta izvanredna građevina, na kojoj su bile podignute i radnje, kuće, pa čak i jedna mala crkva, imala je dva pokretna mosta i kulu u Sadarku, na južnoj strani, koja je služila za odbranu.

U dolini Ranimed, na Temzi blizu Vindzora, engleski kralj Džon (1167-1216) stavio je 1215. svoj pečat na poznatu Veliku povelju. Tim dokumentom bio je prisiljen da garantuje ne samo građanske slobode već pre svega slobode gradu Londonu i slobodu trgovine za njegove trgovce i njegovu luku.

Temza donosi napredak

Tokom narednih vekova, trgovina na Temzi je cvetala. S vremenom je rast trgovine premašio kapacitete londonske rečne luke. Pre dvesta godina, u njoj je moglo da pristane svega 600 brodova, a dešavalo se da čak 1 775 jedrenjaka čeka na istovar. Kao posledica takve gužve, krađa je postala ozbiljan problem. Lopovi su noću sekli užad kojom su brodovi bili privezani i pljačkali ih, a zatim su robu krijumčarili malim čamcima duž Temze i tako zarađivali za život. Da bi rešile taj problem, gradske vlasti su uvele prve rečne policijske patrole na svetu, koje postoje i dan-danas.

Međutim, to nije bilo dovoljno da se lučki objekti rasterete pritiska. Zato je u 19. veku engleski Parlament odobrio izgradnju najvećeg sistema zatvorenih dokova na svetu, koji je trebalo da bude podignut na niskom priobalnom zemljištu. Početkom 19. veka završeni su Sarijski trgovački dokovi, zatim Londonski dok, pa Zapadnoindijski i Istočnoindijski dok. Nakon njih sledili su Viktorijin dok, izgrađen 1855, i Albertov dok, izgrađen 1880.

Godine 1840, dva inženjera — otac i sin — Mark i Izambard Brunel, povezali su obale Temze tako što su izgradili prvi podvodni tunel na svetu. Dugačak je 459 metara i još uvek se koristi kao deo mreže podzemne železnice koja opslužuje šire područje Londona. Godine 1894. završen je Tauer Bridž, koji je danas turistička atrakcija. Kada se njegove dve polovine podignu uvis, otvara se prolaz širine 76 metara, tako da veliki brodovi mogu da prođu između njegovih kula bliznakinja. A ako se popnete uz skoro 300 stepenica, doći ćete do uskog mostića koji spaja kule, s kog se pruža veličanstven pogled na reku.

Do 20. veka, kompleks londonskih dokova imao je dovoljno kapaciteta da primi sve veći broj velikih parobroda koji su snabdevali grad robom. Do 1921, kada je izgrađen poslednji dok, nazvan po kralju Džordžu V, London je imao „najveći i najbogatiji lučki sistem na svetu“.

Palate, kraljevska porodica i raskošne svečanosti na reci

Tokom vremena razvoja grada, ulice Londona bile su nepopločane i u lošem stanju usled čega su zimi često bile neprohodne. Stoga je najbrže i najlogičnije bilo putovati rekom Temzom, koja je tokom godina postala veoma prometna rečna saobraćajnica. Obalom prepunom brodara odzvanjao je njihov poznati uzvik: „Vesla!“, kojim su bučno pozivali putnike nudeći im prevoz Temzom ili njenim vijugavim pritokama kao što su Flit i Valbruk, koje su proticale tamo gde se sada nalaze istoimene londonske ulice.

S vremenom je London zbog mnogih velelepnih palata čije su se terase spuštale do same reke u velikoj meri počeo da podseća na Veneciju. Među članovima kraljevske porodice postalo je popularno živeti na obalama Temze, o čemu svedoče palate kao što su Grinič, Vajthol i Vestminster. Slično tome, i Hempton Kort je bio dom za engleske kraljeve i kraljice, dok je dvorac Vindzor, koji se nalazi uzvodno, još uvek kraljevska rezidencija.

Godine 1717, Georg Fridrih Hendl komponovao je delo „Muzika na vodi“ kako bi ugodio kralju Džordžu I kada je jednom prilikom na Temzi bio organizovan kraljevski piknik. Kraljev svečani brod pratilo je „toliko brodića, da je skoro cela reka bila njima prekrivena“, izvestile su jedne tadašnje novine. Na brodu do kraljevog nalazilo se 50 muzičara, koji su od Vestminstera do Čelsija, koji je udaljen oko osam kilometara uzvodno, tri puta izveli Hendlovu kompoziciju.

Reka koja pruža prilike za uživanje i opuštanje

Do izgradnje Vestminsterskog mosta 1740-ih, pešaci su na drugu obalu Temze mogli preći jedino preko Londonskog mosta, koji je kasnije prepravljen, a 1820-ih i zamenjen. Stubovi koji su podupirali 19 lukova prvobitne kamene strukture Londonskog mosta u velikoj su meri usporavali proticanje vode. Usled toga, tokom oko 600 godina postojanja tog mosta reka se zaledila najmanje osam puta. U tim prilikama, na ledu su bili organizovani veliki vašari na kojima su priređivani mnogi sportski događaji. Pekli su se volovi, a ponekad su se tu mogli videti i članovi kraljevske porodice. Knjige i igračke sa oznakom „Kupljeno na Temzi“ planule bi za tili čas. Novine, pa čak i primerci molitve Očenaš, štampane su na presama na zaleđenoj reci!

U novije doba, veoma popularan događaj postala je prolećna univerzitetska trka osmeraca Oksforda i Kembridža. Mnoštva se sjate na obale Temze između Patnija i Mortlejka da bi navijali za jednu od veslačkih ekipa koje razdaljinu od nepunih 7 kilometara pređu za manje od 20 minuta. Prva trka je održana 1829. u gradu Henliju koji leži nešto dalje uzvodno. Nakon što je staza premeštena, Henli je organizovao sopstvenu kraljevsku regatu, najstarije i najprestižnije takmičenje u veslanju te vrste u Evropi. Ono privlači najbolje veslače i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, koji se takmiče na stazi dugoj oko 1,6 kilometara. Ova letnja regata je postala popularan društveni događaj.

U jednom vodiču kroz Britaniju kaže se da Temza „pruža mnoga zadovoljstva dok teče kroz tipično engleske predele s brežuljcima, šumama, livadama, seoskim kućama, lepim selima i gradićima... Na više mesta duž velikog dela njenog toka nema puta već samo staza za tegleće životinje. Dok vozači mogu da se dive reci u gradovima kroz koje protiče, dotle u njenoj tihoj lepoti potpuno mogu uživati samo oni koji se voze čamcem ili koji šetaju njenim obalama“.

Da li planirate da posetite Englesku? Onda izdvojite vreme da obiđete Temzu i saznate nešto o njenoj istoriji. Od lepog izvora u seoskom području pa sve do prometnog ušća, ona pruža toliko toga što vredi videti, probati i saznati! „Stara dobra Temza“ neće vas razočarati.

[Fusnota]

a Iako naziv London potiče od latinske reči Londinium, oba pojma najverovatnije vode poreklo od keltskih reči lin i din, koje zajedno znače „grad [ili, utvrđenje] na jezeru“.

[Okvir na 27. strani]

TEMZA U KNJIŽEVNOSTI

U svojoj knjizi Tri čoveka u čamcu, Džerom K. Džerom je dočarao prijatnu atmosferu na Temzi. U njoj se govori o trojici prijatelja i njihovom psu koji su tokom odmora veslali uzvodno od Hempton Korta do Oksforda. Napisana 1889. i prevedena na više jezika, smatra se popularnim „klasikom neobičnog humora“.

Jedna druga dobro poznata priča, Vetar u vrbaku, omiljena je i među odraslima i među decom. Napisao ju je 1908. Kenet Grejem, koji je živeo u Pangbornu, jednom mestu pokraj Temze. To je zapravo izmišljena priča o životinjama koje žive u Temzi ili blizu njene obale.

[Okvir/Slika na 27. strani]

KRALJ PROTIV TEMZE

Jednom je kralj Džejms I, koji je vladao početkom 17. veka, od londonskih gradskih vlasti zatražio 20 000 funti. Kada je gradonačelnik odbio da se povinuje njegovom zahtevu, kralj je zapretio: „Zauvek ću uništiti i tebe i tvoj grad. Premestiću iz njega svoje sudove, svoj dvor i parlament u Vinčester ili Oksford, a od Vestminstera ću napraviti pustinju. Zato dobro razmisli o tome šta te čeka!“ Na to je gradonačelnik odgovorio: „Londonskim trgovcima ostaće barem jedna uteha: vaše veličanstvo neće moći da im oduzme Temzu.“

[Izvor]

Iz knjige Ridpath’s History of the World (Vol. VI)

[Mape na 24. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ENGLESKA

London

Reka Temza

[Izvor]

Mapa: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slika na stranama 24, 25]

Big Ben i Parlament, Vestminster, London

[Slika na 25. strani]

Londonski most, napravljen od kamena, 1756.

[Izvor]

Iz knjige Old and New London: A Narrative of Its History, Its People, and Its Places (Vol. II)

[Slika na 26. strani]

Na ovoj gravuri iz 1803. prikazano je stotine brodova vezanih u luci na Temzi

[Izvor]

Corporation of London, London Metropolitan Archive

[Slika na stranama 26, 27]

Iz knjige Old and New London: A Narrative of Its History, Its People, and Its Places (Vol. III)

[Izvor]

Gravura koja prikazuje vašar na ledu održan 1683.