Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Suočavanje sa izazovima starosti

Suočavanje sa izazovima starosti

Suočavanje sa izazovima starosti

„SEDAMDESET godina je sve što imamo — osamdeset godina, ako smo snažni; pa ipak, one nam donose samo nevolju i patnju, život se brzo završava i mi nestajemo“ (Psalam 90:10Today’s English Version). Ove poetske reči koje su zapisane pre 3 000 godina pokazuju da je starost uvek predstavljala izazov za ljude. Uprkos izvanrednim dostignućima na polju medicine, neka obeležja starosti i dalje prouzrokuju ’nevolje i patnje‘. Na koja obeležja se misli i kako neki ljudi izlaze na kraj s tim poteškoćama?

U godinama ali oštrog uma

„Najviše strahujem od senilnosti“, zabrinuto je rekao 79-godišnji Hans.“ Poput mnogih starijih osoba, njega je uznemiravalo to što je zaboravan. Plašio se da je počeo da gubi ono što je jedan pesnik iz drevnog doba nazvao ’zlatnim peharom‘ — dragocene intelektualne sposobnosti i uspomene (Propovednik 12:8). Hans je pitao: „Da li je gubitak umnih sposobnosti nezaobilazni deo starenja?“

Ako poput Hansa zaboravljate imena ili se pitate da li je loše pamćenje početak ozbiljnog gubitka intelektualnih sposobnosti, možete biti uvereni u sledeće: Zaboravnost se javlja u svim životnim dobima, i promene mentalnih funkcija koje starija osoba možda doživljava najčešće nisu znak demencije. a Mada je izvestan gubitak pamćenja normalan u poznim godinama, „većina starijih ljudi ima potpuno očuvane umne sposobnosti do kraja života“, piše dr Majkl Levi, načelnik odeljenja za bihejviorizam, na Univerzitetskoj klinici u Ričmondu, u Njujorku.

Tačno je da se mlađi ljudi obično brže sete nekih činjenica nego stariji. Ali, „ako brzinu ostavimo po strani“, kaže neurolog Ričard Restak, „stariji ljudi u tom pogledu uglavnom ne zaostaju za mlađima“. U stvari, uz sticanje odgovarajućeg obrazovanja i vežbanje, zdrav mozak i u poodmaklim godinama nastavlja da uči, pamti i čak da se poboljšava u izvesnim sposobnostima.

Problemi s pamćenjem i izlečiva oboljenja

Ipak, šta ako neko ima ozbiljnije probleme s pamćenjem? Čak i tada, ne treba odmah zaključiti da je u pitanju demencija. Mnoga izlečiva oboljenja koja se javljaju u poznim godinama mogu prouzrokovati poteškoće s pamćenjem i iznenada izazvati neobičnu smetenost. Takvi poremećaji se često pogrešno označavaju kao „starost“ ili „senilnost“ — ponekad to čine čak i nedovoljno obavešteni zdravstveni radnici. Osim što je ponižavajuće za starije pacijente, oni zbog takvog gledišta mogu odustati od traženja odgovarajućeg lečenja. O kakvim je poremećajima reč?

Uzroci iznenadne konfuzije mogu biti neishranjenost, dehidracija, anemija, povreda glave, poremećaj u funkciji štitne žlezde, nedostatak vitamina, neželjeno dejstvo lekova ili čak neka zbunjujuća promena u okolini. Probleme s pamćenjem može izazvati i dugotrajan stres, a poznato je da kod starijih osoba konfuziju izazivaju i neke infekcije. Još jedan uzrok gubitka pamćenja i smetenosti može biti depresija. Zato, „iznenadnu pojavu smetenosti nikada ne treba ignorisati ili okarakterisati kao senilnost za koju nema leka“, savetuje dr Levi. Detaljan lekarski pregled može pomoći da se otkrije pravi uzrok tih simptoma.

Izboriti se s depresijom

Depresija nije ništa novo za ljude, pa ni za verne Božje sluge. Pre skoro dve hiljade godina, apostol Pavle je suhrišćanima uputio sledeći savet: „Govorite utešno depresivnim dušama“ (1. Solunjanima 5:14). U ovim stresnim vremenima, potreba da se sledi ovaj savet još je veća. Nažalost, depresija se kod starijih osoba često ne otkrije ili se pogrešno dijagnostikuje.

Zbog uvrežene zablude da ljudi postaju potišteniji ili ćudljiviji dok zalaze u godine, i starije osobe i njihova okolina ponekad simptome depresije smatraju uobičajenom pojavom u starosti. „Međutim, to nije tačno“, navodi se u knjizi Treating the Elderly. „Depresija kod starijih osoba nije sastavni deo starenja.“

Za razliku od povremene tuge ili neraspoloženja koji su normalna pojava, dugotrajna klinička depresija je ozbiljna bolest koja može imati ozbiljne posledice i ne treba je ignorisati. Ukoliko se ne leči, ona se može pogoršati i uzeti toliko maha da neki očajni pacijenti pribegavaju samoubistvu. Kada se radi o depresiji kod starijih osoba, tragično je što je ona „najlakše izlečivo, ali i potencijalno najsmrtonosnije mentalno oboljenje“, objašnjava dr Levi. Ukoliko depresija potraje, pacijentu će možda biti potrebna stručna pomoć osobe koja ima iskustvo u lečenju afektivnih poremećaja (Marko 2:17). b

Depresivne osobe mogu biti sigurne u to da je Jehova „vrlo nežan u naklonosti i milosrdan“ (Jakov 5:11). On je „blizu onih koji su slomljenog srca“ (Psalam 34:18NW). Zaista, Jehova se ističe po tome što „teši one koji su oboreni“ (2. Korinćanima 7:6).

Sigurno nisu beskorisni

„Ne odbaci me pod starost, ne napuštaj me kad me snaga moja izdaje!“, molio je verni kralj David pre više od 3 000 godina (Psalam 71:9). Čak i u ovom 21. veku, starije osobe često strahuju da će ih drugi smatrati beskorisnima. Ograničenja koja nameće slabije zdravlje lako mogu stvoriti osećanja nesposobnosti, a odlazak u penziju može potkopati osećaj lične vrednosti.

Međutim, osećaj da vredimo i da smo korisni možemo zadržati tako što ćemo biti usredsređeni na ono što možemo da učinimo, umesto da budemo obeshrabreni zbog onoga što više nismo u stanju da radimo. S tim u vezi, u jednom izveštaju UN rečeno je da treba ’i dalje napredovati, putem formalnog i neformalnog učenja, uključenosti u društvene organizacije i učešća u religioznim aktivnostima‘. Sledeći primer pokazuje koliko je korisno ’i dalje napredovati putem učenja‘. Ernest je Jehovin svedok i pekar u penziji, koji živi u Švajcarskoj. Imao je više od 70 godina kada je odlučio da kupi kompjuter i nauči da ga koristi. Zašto je to učinio, kada mnogi iz njegove generacije zaziru od savremene tehnologije? On je objasnio: „Pre svega, da bi mi um ostao aktivan dok starim. A drugo, da bih bio u toku s tehnologijom koja mi može pomoći u proučavanju Biblije i aktivnostima u hrišćanskoj skupštini.“

Učestvovanje u korisnim aktivnostima može ispuniti mnoge osnovne potrebe starijih osoba — pruža im osećaj zadovoljstva i pomaže da vode smisaon život, pa čak može biti izvor prihoda. Mudri kralj Solomon je primetio da je Božji dar kada se ljudi ’raduju i čine dobro za života svoga, i kada svaki čovek jede i pije i uživa u dobru od sveg truda svoga‘ (Propovednik 3:12, 13NW).

Dati sve od sebe

U mnogim društvima su upravo stariji ljudi ti koji narednim generacijama prenose znanje, kao i moralne i duhovne vrednosti. Kralj David je napisao: „Ni u sedoj starosti mojoj ne ostavi me, Bože, dok ne kazujem kolenu ovome slavu tvoju, silu tvoju kolenu budućemu“ (Psalam 71:18).

Ipak, šta ako zdravstveni problemi ili druge okolnosti ozbiljno ograniče aktivnosti starijih osoba? Upravo je taj problem mučio 79-godišnju Saru, koja je Jehovin svedok. Osećala se obeshrabreno i rekla je to jednom hrišćanskom starešini. On ju je podsetio na biblijsko načelo da „pravednikova usrdna molitva ima veliku snagu“ (Jakov 5:16). „Tokom života“, objasnio joj je on, „ti si izgradila blizak odnos s Bogom. Sada tu bliskost možeš koristiti da pomogneš nama ostalima, tako što ćeš se moliti za nas.“ Za nju je bilo vrlo ohrabrujuće kada joj je rekao: „Saro, mnogo bi nam značilo da se moliš za nas.“

Kao što je Sara uvidela, molitva je vredan i smisaon način na koji mnoge starije osobe brinu za druge tako što se dan i noć mole za njih (Kološanima 4:12; 1. Timoteju 5:5). U isto vreme, takve molitve pomažu vernim starijim osobama da se približe Jehovi, Bogu koji sluša molitve (Psalam 65:3; Marko 11:24).

Starije osobe koje uprkos ograničenjima velikodušno dele svoje iskustvo i sredstva s drugima, pravi su blagoslov za svoju sredinu. Oni pokazuju da je ’seda kosa venac lepote kad se nalazi na putu pravednosti‘ (Poslovice 16:31 NW).

Ipak, mogli bismo da se pitamo: Šta će nam budućnost doneti dok zalazimo u godine? Da li je realno nadati se boljem životu u poznim godinama?

[Fusnote]

a Neki istraživači tvrde da „skoro 90 posto svih osoba starijih od 65 godina ne pati od demencije“. Više informacija o lečenju demencije možete naći u člancima pod naslovom „Alchajmerova bolest — kako olakšati bol“, u izdanju Probudite se! od 22. septembra 1998.

b Probudite se! ne zagovara neku konkretnu metodu lečenja. Hrišćani treba da budu sigurni da je lečenje koje su izabrali u skladu s biblijskim načelima. Za više informacija, vidite uvodne članke „Razumeti afektivne poremećaje“, u izdanju Probudite se! od 8. januara 2004.

[Istaknuti tekst na 5. strani]

U ovom užurbanom svetu stariji se često osećaju zapostavljeno

[Okvir/Slika na 7. strani]

Kako pomoći starijim osobama

Poštujte njihovo dostojanstvo. „Starijeg čoveka nemoj oštro kritikovati. Naprotiv, usrdno ga moli kao oca... starije žene kao majke“ (1. Timoteju 5:1, 2).

Pažljivo slušajte. „Svaki čovek mora biti brz da čuje, spor da govori, spor na gnev“ (Jakov 1:19).

Pokazujte saosećanje. „Budite svi složnih misli, pokazujte saosećanje, imajte bratsku naklonost, budite nežno samilosni, ponizni u mislima, ne vraćajte zlo za zlo ni uvredu za uvredu“ (1. Petrova 3:8, 9).

Zapažajte kada je potrebno pružiti ohrabrenje. „Kao zlatne jabuke u srebrnim posudama, takve su reči izgovorene u pravo vreme“ (Poslovice 25:11NW).

Uključite ih u svoje aktivnosti. „Sledite put gostoljubivosti“ (Rimljanima 12:13).

Ponudite praktičnu pomoć. „Ko god ima sredstva ovog sveta koja su potrebna za život i vidi da mu je brat u potrebi, a ipak pred njim zatvori vrata svoje nežne samilosti, kako ljubav prema Bogu ostaje u njemu? Dečice, da ne volimo rečju i jezikom, nego delom i istinom“ (1. Jovanova 3:17, 18).

Budite dugotrpljivi. „Obucite se u samilosnu nežnu naklonost, ljubaznost, poniznost, blagost i dugotrpljivost“ (Kološanima 3:12).

Time što brinemo za starije, pokazujemo poštovanje prema Božjim merilima, jer njegova Reč kaže: „Poštuj lice stare osobe“ (Levitska 19:32 NW).

[Slika na 6. strani]

Korisno je obaviti detaljan lekarski pregled