Čežnja za ljubavlju

Nekada davno, u jednom gradu koji se nalazio na području današnje Turske, živela je devojka po imenu Lija. Lija nije bila naročito lepa, dok je njena mlađa sestra, Rahela, bila prava lepotica.

RAHELA je upoznala čoveka koji ju je toliko zavoleo da je pristao da sedam godina radi kod njenog oca kako bi se oženio njome. Međutim, prve bračne noći, otac devojaka mu je umesto Rahele dao Liju. Ne znamo šta je Lija mislila o očevoj spletki, ali je sigurno bila svesna da to ni u kom slučaju nije idealan početak bračnog života.

Nakon što je otkrio šta se dogodilo, mladoženja je negodovao. Lijin i Rahelin otac mu je objasnio da je kod njih običaj da se najpre uda starija ćerka. Tako se Lija, putem prevare, našla u braku sa čovekom koji je voleo njenu mlađu sestru, koju je takođe uzeo za ženu. Kako li je samo bila tužna kad je videla da njena sestra dobija mnogo više pažnje! Lija nije mogla da priča drugima romantične priče o zaljubljenosti i udvaranju i imala je malo ili nimalo radosnih sećanja na dan venčanja. Sigurno je čeznula za tim da bude voljena poput Rahele. Delom zbog okolnosti na koje nije mogla mnogo da utiče, Lija se verovatno često osećala nevoljeno i nepoželjno. a

U izvesnoj meri, mnogi se danas osećaju poput Lije. Svi imamo duboko ukorenjenu potrebu da volimo i budemo voljeni. Možda čeznemo za bračnim drugom koji će nam pružiti ljubav. Osim toga, želimo da nas vole naši roditelji, deca, braća i sestre, kao i naši prijatelji. Poput Lije, možda posmatramo kako su drugi obasuti ljubavlju koju mi nemamo.

Od detinjstva slušamo romantične priče o lepim muškarcima i ženama koji se zaljubljuju i žive srećno do kraja života. Pevači pevaju sentimentalne pesme o ljubavi, a pesnici je veličaju. Međutim, jedan autor je napisao: „Nema gotovo nijedne aktivnosti, ili poduhvata, koji, kao ljubav, započinju s tako velikim nadanjima i očekivanjima, a koji se ipak redovno izjalove.“ Činjenica je da nam često veze do kojih nam je najviše stalo stvaraju najviše nevolja — zadaju nam bol umesto da nam donose trajnu radost. Danas se u nekim zemljama oko 40 posto brakova okonča razvodom, a mnogi parovi, mada su zajedno, nisu nimalo srećni.

Uz to, u mnogim zemljama je sve više porodica s jednim roditeljem, kao i porodica u kojima su odnosi poremećeni. U takvom okruženju, pate i deca. A upravo je njima najpotrebnija emocionalna sigurnost i toplina porodice u kojoj vlada ljubav. Zato se javljaju pitanja: Zašto ima tako malo ljubavi? Gde možemo naučiti nešto više o toj dragocenoj osobini? O tome će biti reči u sledećim člancima.

[Fusnota]