’Želim da služim Bogu pre nego što umrem‘

ISPRIČALA MAMI FRI

GODINE 1990, u Liberiji je izbio građanski rat. Kako se situacija pogoršavala, Mami, 12-godišnja devojčica iz plemena Kran, i njena porodica nisu mogli da izađu iz svoje kuće u glavnom gradu Monroviji. „Čuli smo eksploziju kod prvih komšija“, priča Mami. „Granata je pogodila njihovu kuću i zapalila je. Vatra se proširila i na našu kuću.“ Usred žestoke pucnjave, Mami, njena majka i ujak morali su da beže.

„Iznenada me je nešto pogodilo“, priseća se Mami.

„’Šta je bilo?‘, pitala me je majka.

„’Nešto me je pogodilo! Mislim da je metak‘, odgovorila sam.“

Mami se srušila na zemlju i počela da se moli: „Bože, molim te saslušaj me. Mislim da ću umreti, ali želim da ti služim pre nego što umrem.“ Zatim se onesvestila.

Misleći da je mrtva, komšije su htele da je sahrane na obližnjoj plaži. Međutim, njena majka je zahtevala da bude odnesena u bolnicu. Nažalost, bolnica nije mogla da zbrine toliko ranjenih muškaraca, žena i dece. Ujak, koji je takođe bio ranjen, te noći je umro, ali Mami je preživela, ostavši paralizovana od struka naniže.

I dalje je imala unutrašnja krvarenja i trpela nesnosne bolove. Četiri meseca kasnije lekari su konačno napravili rendgenski snimak da bi videli gde je metak. Bio je zaglavljen između srca i pluća. Operacija bi bila vrlo rizična i zato ju je majka odvela kod jednog travara. „Napravio je rez nožićem za brijanje“, priseća se Mami, „a zatim je ustima pokušao da isisa metak kroz ranu. ’To je to‘, rekao je, vadeći metak iz usta. Platili smo mu i otišli.“

Ali, taj čovek je lagao. Naredni snimak je pokazao da je metak još uvek bio tu. Zato su se Mami i njena majka vratile kod  travara, koji ih je ubedio da treba da prođe devet meseci da bi rendgen mogao da registruje da metka više nema. Vratile su se kući i strpljivo čekale. U međuvremenu, Mami je uzimala razne lekove koji su joj pomagali da izdrži bolove. Posle devet meseci, opet su otišle na rendgen. Metak je još uvek bio tamo, a travar je pobegao.

Do tada, metak je bio u Maminom telu već godinu i po dana. Jedan rođak ju je odveo kod vračare. Umesto da joj pomogne, ona je rekla da će Mami ili njena majka određenog dana umreti. Mami je imala 13 godina. „Samo sam plakala i plakala“, kaže ona. „Međutim, kada je došao taj dan, niko nije umro.“

Stric ju je zatim odveo kod jednog sveštenika koji je tvrdio da je imao viziju u kojoj mu je otkriveno da je Mamina paraliza posledica vradžbine, a ne metka. Obećao joj je da će prohodati za nedelju dana ako se bude držala izvesnih rituala. Mami objašnjava: „Puno puta sam izvršila ritualno kupanje okeanskom vodom, postila sam i valjala se po zemlji svaki dan u ponoć, i na sve to sam potrošila sate i sate. Ali, sav taj trud je bio uzaludan i moje stanje je ostalo isto.“

Ipak, s vremenom je još nekoliko medicinskih ustanova počelo s radom i Mami je najzad mogla da ode da joj se izvadi metak. Više od dve godine imala je konstantne bolove. „Nakon operacije“, priseća se ona, „bol je skoro iščezao i mnogo lakše sam disala. Iako sam ostala delimično paralizovana, mogla sam da stojim pomoću dupka.“

Mami upoznaje Jehovine svedoke

Nekoliko nedelja posle operacije, Mamina majka je srela dvojicu Jehovinih svedoka. Znajući da njena ćerka mnogo voli da čita Bibliju, pozvala ih je kod njih kući. Mami je odmah počela da proučava Bibliju. Međutim, nakon nekoliko meseci, morala je da se vrati u bolnicu i izgubila je kontakt sa Svedocima.

Naravno, Mami je još uvek žarko želela da razume Bibliju. Zato je prihvatila ponudu verskog vođe jedne crkve da joj pomogne u tome. Jedne nedelje na veronauci, jedan učenik je pitao učitelja: „Da li je Isus jednak Bogu?“

„Da“, odgovorio je učitelj. „Oni su jednaki. Ali Isus nije jednako jednak Bogu.“

’Nije jednako jednak?‘, pomislila je Mami. ’To nema nikakvog smisla. Nešto ovde ne valja.‘ Pošto je shvatila da to ne može biti biblijska istina, Mami je prestala da ide u tu crkvu.

Godine 1996, u Monroviji su ponovo izbili nemiri. Mami je izgubila još dva člana porodice i njen dom se zapalio po drugi put. Nekoliko meseci kasnije, dve Svedokinje su naišle na nju dok su propovedale od kuće do kuće. Mami je nastavila da proučava Bibliju. Kada je prvi put došla na sastanak, iznenadila se da su svi — čak i skupštinske starešine — učestvovali u čišćenju Dvorane Kraljevstva. Nešto kasnije te godine, bila je presrećna što je mogla da prisustvuje Oblasnom kongresu „Glasnici božanskog mira“. Bio je to prvi put da je došla na neki veći skup Jehovinih svedoka.

 „Bila sam oduševljena“, priča ona. „Iako su poticali iz različitih plemena, Svedoci su pokazivali pravu ljubav jedni prema drugima. I sve je bilo tako dobro organizovano.“

Ostvarenje njene želje da služi Bogu

Novi nemiri 1998. primorali su Mami i njenu majku da pobegnu u Obalu Slonovače, u izbegličko naselje Pistaun (Grad mira), gde je bilo još oko 6 000 Liberijaca. Mami je nastavila da proučava Bibliju sa Svedocima i brzo je napredovala. Ubrzo je želela da govori drugima o svojoj veri. Da bi mogla da ide u službu propovedanja, njena duhovna braća i sestre su joj pomagali tako što su je gurali u kolicima. Na taj način je mogla da dâ dobro svedočanstvo mnogim drugim izbeglicama.

Iako su joj njena fizička ograničenja otežavala da ide u Dvoranu Kraljevstva, koja je udaljena oko 6 kilometara od mesta gde je živela, Mami je dolazila na sve sastanke. Četrnaestog maja 2000, putovala je više od 190 kilometara da bi prisustvovala jednodnevnom pokrajinskom sastanku i krstila se u znak svog predanja Bogu (Matej 28:19, 20). Mnogi su plakali dok su gledali kako je nose u rečicu, gde je krštena. Kada je izronila, njeno lice je sijalo od sreće.

Mami je sada u izbegličkom naselju u Gani i njen cilj je da postane opšti pionir, to jest punovremeni jevanđelizator. Njena majka je takođe počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i sada govori drugima o onome što uči. Njih dve jedva čekaju da dođe vreme koje je obećano u Božjoj Reči kada će „hromac kao jelen skakati, i jezik nemoga radosno klicati“ (Isaija 35:5-7).

[Slika na 22. strani]

Metak koji je izvađen iz Maminog tela

[Slika na 23. strani]

Mami nose u rečicu prilikom krštenja

[Slika na 23. strani]

Dok proučava Bibliju sa svojom majkom, Emom