Hitna pomoć — London

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

„NAŠ cilj je da u roku od osam minuta stignemo do ozbiljno bolesnih i teško povređenih osoba, gde god se nalazile na 1 600 kvadratnih kilometara koliko London zauzima“, kaže Rob Ašford, direktor londonske službe hitne pomoći. „To nam polazi za rukom u više od 75 posto slučajeva, uprkos tome što broj intervencija raste iz godine u godinu.“

Bio sam pozvan da posetim centralu službe hitne pomoći, kod stanice Vaterlo, na južnoj obali Temze. U ovoj najvećoj evropskoj centrali te vrste dnevno se odgovori na oko 3 000 telefonskih poziva za pomoć. Ti pozivi dolaze od stanovništva koje broji oko sedam miliona ljudi koji govore više od 300 jezika. Kako 300 zaposlenih uspeva da udovolji tom izazovu?

Rangiranje poziva

Slušao sam dok je jedna operaterka odgovarala na „hitan poziv 999“, kako se u Britaniji nazivaju ovi pozivi, pošto je 999 broj hitne pomoći. Operaterka brzo utvrđuje gde je potrebno poslati pomoć i koja je raskrsnica najbliža. Na ekranu njenog kompjutera istog trenutka se pojavljuje plan grada. Da bi odredila koliko hitno treba odgovoriti na poziv, ona postavlja niz pitanja: Koliko ljudi traži pomoć? Koliko godina imaju i kog su pola? Da li su u svesnom stanju? Da li dišu? Imaju li bolove u grudima? Da li krvare?

Dok operater unosi te informacije, kompjuter automatski vrši procenu situacije: crveno — postoji neposredna životna  opasnost, žuto — situacija je ozbiljna, ali nema životne opasnosti ili zeleno — nema opasnosti po život i situacija nije ozbiljna. Operater zatim prebacuje tu informaciju kolegi koji organizuje slanje pomoći unesrećenima.

Pružanje pomoći na licu mesta

Ova služba raspolaže sa 395 vozila hitne pomoći, kao i s još 60 vozila koja su u stanju da brzo stignu do mesta gde je pomoć potrebna. Kad se prijavi neki hitan slučaj, na lice mesta se upućuje najbliže odgovarajuće vozilo. Tu su i bolničari koji koriste motocikle jer tako lakše mogu da se probiju kroz saobraćajnu gužvu. S njima sarađuje 12 lekara koji su na raspolaganju 24 sata dnevno.

Dok sam bio u centrali, policija je prijavila jedan slučaj. Radilo se o teškoj saobraćajnoj nesreći na prometnom autoputu. Jedno vozilo hitne pomoći već se nalazilo na licu mesta, ali policajci su ipak zvali centralu. Zašto? Da bi javili da će možda postojati potreba za helikopterom hitne pomoći. Ta prepoznatljiva crvena letelica interveniše u oko 1 000 hitnih slučajeva godišnje. Medicinski tim sačinjavaju jedan bolničar i jedan lekar, koji ozbiljno povređene osobe obično prevoze u Londonsku kraljevsku bolnicu, gde im se brzo pruža daljnja pomoć.

Tokom 2004, uvedena je još jedna novina — probni tim za pružanje hitne pomoći na aerodromu Hitrou koji sačinjava medicinsko osoblje na biciklima. Taj tim je zapravo „istureno odeljenje“ hitne pomoći s Vest Enda i sastoji se od medicinskih tehničara i bolničara osposobljenih za pružanje pomoći u hitnim slučajevima. Zahvaljujući njihovom radu, vozila hitne pomoći mogu da se usmere na druge zadatke. Svaki bicikl ima plavo svetlo i sirenu, kao i korpe sa 35 kilograma opreme, uključujući i defibrilator, kiseonik i analgetike.

Samo nekoliko dana posle osnivanja, pokazalo se koliko je biciklistički tim koristan. Jednoj 35-godišnjoj ženi pozlilo je na aerodromu i prestala je da diše. Dva bolničara na biciklima su se za nekoliko sekundi odazvala na poziv 999. Dali su joj kiseonik i odmah počeli s reanimacijom. Zatim je vozilom hitne pomoći brzo prebačena u najbližu bolnicu. Nakon što se oporavila, lično je zahvalila bolničarima za to što su joj spasli život.

Služba koja napreduje

Kad hitnu pomoć pozove osoba koja ne govori engleski, poziv se prebacuje prevodiocu. Naravno, nije uvek lako ustanoviti o kom jeziku se radi, naročito kada osoba govori brzo jer je uznemirena i pod stresom!

Da bi se javnost bolje upoznala s radom ove službe, objavljen je kratak film na DVD-u, s titlovima na engleskom. Cilj je da se stanovnici Londona iz južnoazijskih zajednica podstaknu da „nauče kako se vrši kardio-pulmonarna reanimacija“, navodi se u publikaciji LAS News, koju izdaje londonska služba hitne pomoći. U tom filmu se prikazuje i šta se dešava u centrali kad stigne poziv za pomoć.

Žitelji engleske kosmopolitske prestonice zahvalni su što služba hitne pomoći brzo reaguje u situacijama kada je njihovo zdravlje ugroženo, bilo da se radi o jednoj ili o više osoba, bilo da je pomoć potrebna u podzemnoj železnici ili u nekom visokom oblakoderu. Što se tiče zaposlenih u londonskoj hitnoj pomoći, jedan lekar volonter je rekao: „Oni su među najboljim stručnjacima s kojima sam sarađivao.“ Ovo je lepa pohvala za osoblje najveće državne službe hitne pomoći na svetu.

[Okvir na 11. strani]

Problemi i neugodnosti

Službi hitne pomoći problem predstavljaju neprikladni pozivi za lične informacije, pozivi zbog manje ozbiljnih bolesti i povreda, kao i okretanje broja 999 slučajno ili iz zabave. Što je još gore, ponekad se desi da pacijenti i druge osobe, uključujući i njihove članove porodice, vređaju, pa čak i fizički napadaju medicinsko osoblje koje je došlo da pomogne! Njihov bes može biti prouzrokovan stresom, zloupotrebom droge ili nestrpljenjem, jer misle da je pomoć došla presporo. Iako ne postoji jednostavan način da se ovi problemi reše, pokazalo se da je informisanje javnosti korisno u tom pogledu.

[Slike na 10. strani]

Sve fotografije: Courtesy of London Ambulance Service NHS Trust

[Izvor slike na 10. strani]

U centrali se svakog dana odgovori na oko 3 000 poziva za pomoć