Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Rajsko peščano ostrvo

Rajsko peščano ostrvo

Rajsko peščano ostrvo

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

GODINE 1770, britanski istraživač kapetan Džejms Kuk plovio je duž istočne obale Australije. Nakon nešto više od 150 kilometara severno od današnjeg Brizbana, prošao je pored jednog velikog peščanog ostrva nedaleko od obale. Iako Kuk nije obratio pažnju na njega, ono danas privlači 300 000 hiljada posetilaca godišnje. Zapravo, Kuk i njegovi saputnici su pretpostavili da se radi o poluostrvu, a ne o ostrvu. Nekoliko godina kasnije, istraživač Metju Flinders iskrcao se na njegovu obalu. Zabeležio je: „Nema veće pustare od ovog poluostrva.“

Da su se Kuk i Flinders osmelili da pređu tih nekoliko kilometara zlatnožutih plaža i dina, stekli bi potpuno drugačije mišljenje. U unutrašnjosti ostrva naišli bi na čitav jedan svet netaknutih kišnih šuma, sa kristalno čistim slatkovodnim jezerima, peščanim liticama spektakularnih boja i stotinama životinjskih vrsta. Frejzerovo ostrvo, kako je ovo najveće peščano ostrvo na svetu danas poznato, tako je zadivljujuće da je 1992. proglašeno delom Svetske kulturne i prirodne baštine. a

Rođeno u planinama

Frejzerovo ostrvo je dugačko 120, a široko do 25 kilometara. Njegova površina iznosi 160 000 hektara. Masivna peščana brda izdižu se skoro 240 metara iznad nivoa mora, što ovo ostrvo čini najvišim te vrste u svetu. Koje su prirodne sile formirale ovaj zadivljujući komad tla?

Dokazi ukazuju na to da bezbrojne tone peska od kojih je ostrvo nastalo potiču sa Velikih razvodnih planina, planinskog lanca koji se proteže duž čitave istočne obale Australije. Tokom vremena, na tim planinama su obilne padavine prouzrokovale odrone stena koje su bujice potom odnosile do reka i okeana. Pod dejstvom morskih struja stene su pretvarane u sitan pesak koji se postepeno taložio na morskom dnu ka severu. Pesak se nagomilavao na prostoru ograničenom rtovima i formacijama stena koje su se izdizale sa morskog dna, i tako je nastalo Frejzerovo ostrvo.

Tihi okean i dalje nanosi pesak na ostrvske plaže. Vetar nosi pesak ka unutrašnjosti ostrva, formirajući dine. One se premeštaju brzinom od jednog metra godišnje, prekrivajući sve što im se nađe na putu.

Slatkovodna jezera i jedinstvene šume

Prilično iznenađuje činjenica da se širom ostrva u udubljenjima u peščanim dinama nalazi 40 slatkovodnih jezera. Neka od njih su smeštena u velikim depresijama na vrhu visokih peščanih dina. Šta zadržava vodu u njima? Jedan tresetni sloj na dnu sačinjen od delimično istrulelog lišća, kore i granja.

Na ostrvu se nalaze i jezera koja su nastala u dinama kod kojih je dno depresije ispod gornjeg nivoa podzemnih voda. Slatka voda prodire u udubljenja u dinama, stvarajući bazene sa kristalno čistom vodom koju filtrira pesak.

Voda u jezerima se obnavlja zahvaljujući padavinama čija količina iznosi 1 500 milimetara godišnje. Voda koja ne završi u jezerima ili u pesku formira reke koje hitaju ka moru. Procenjuje se da se iz jedne od njih u Tihi okean uliva znatno više od pet miliona litara vode na sat.

Zbog obilja vode Frejzerovo ostrvo je obraslo bujnom vegetacijom. Peščano tlo je siromašno hranljivim materijama i zato obično nije pogodno za rast kišnih šuma. Međutim, Frejzerovo ostrvo je jedno od nekoliko mesta na Zemlji gde kišne šume bujaju upravo na peščanom tlu. Štaviše, one su nekada bile toliko guste da su preko 100 godina korišćene za proizvodnju drvne građe. Među šumarima su naročito bile cenjene dve vrste eukaliptusa i jedna vrsta bora. Godine 1929. jedan šumar je rekao: „Putnik će naići na živi zid od ogromnog drveća visokog čak 45 metara... Ti veliki gospodari šume imaju prečnik od dva do tri metra.“ Neke vrste drveća, koje su inače pogodne za primenu u stolarstvu i za proizvodnju terpentina, korišćene su za izgradnju zidova Sueckog kanala. Međutim, danas je na Frejzerovom ostrvu seča šuma obustavljena.

Raj s tragičnom prošlošću

Svoj naziv ostrvo je dobilo nakon jedne tragedije. Kapetan Džejms Frejzer i njegova supruga Elajza preživeli su 1836. brodolom jedrenjaka Stirling Castle, nakon čega su dospeli na ovo ostrvo. Pripadnici jednog urođeničkog plemena ubili su kapetana, ali je Elajza kasnije spasena. Zbog te tragedije dotadašnji naziv, Veliko peščano ostrvo, promenjen je u Frejzerovo ostrvo.

Nesreća nije zaobišla ni domoroce. Nekada je na Frejzerovom ostrvu živelo 2 000 Aboridžina. Opisani su kao lepo građeni i snažni ljudi. Svoj dom su nazivali k’gari, to jest raj. Jedna aboridžinska legenda o nastanku ostrva kaže da je to najlepše mesto koje je ikada postojalo. Nažalost, bolesti koje su doneli Evropljani desetkovale su stanovništvo. Pored toga, do početka 20. veka, većina preostalih Aboridžina preseljena je na kopno.

Sigurno utočište

Danas ovo ostrvo predstavlja pravo utočište za životinjski svet. Među njegovim najpoznatijim stanovnicima nalazi se dingo — australijski divlji pas. S obzirom da je izolovan od domaćih pasa na kopnu, dingo sa Frejzerovog ostrva smatra se najčistijom pasminom te vrste u istočnoj Australiji. Izgledom može podsećati na domaćeg psa, ali to ipak nije i zato treba biti oprezan.

Na ostrvu se može videti i više od 300 vrsta ptica. Lunje Haliastur indus i beli orlovi nadleću plaže, dok vodomari Todirhamphus macleayii lete iznad jezerâ. U ptice selice koje posećuju ostrvo spada jedna vrsta žalara koja se gnezdi u Sibiru, a zimi leti na jug. Pre nego što završi svoj put, nakratko se ovde zaustavlja. Osim toga, u određeno doba godine na ostrvo dođe preko 30 000 slepih miševa voćara, veličine gavrana, željnih nektara iz eukaliptusovog cveta.

I vode oko Frejzerovog ostrva vrve životom. U njima se mogu videti grbavi kitovi na svom putu od ledenog Antarktika ka Velikom koralnom grebenu, gde se pare i donose na svet mladunce. Na povratku kući, ove grdosije priređuju spektakularnu predstavu tako što se bacaju u vazduh a zatim padaju u vodu, izazivajući pravu eksploziju koja se može videti sa udaljenosti od nekoliko kilometara. To je zaista veličanstven pozdrav jednom zadivljujućem ostrvu!

[Fusnota]

a Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu uvrštava na listu Svetske kulturne i prirodne baštine mesta koja su od izuzetnog značaja u fizičkom, biološkom, geografskom ili naučnom smislu.

[Mape na 14. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

TIHI OKEAN

Frejzerovo ostrvo

[Slike na 15. strani]

Desno, od vrha ka dnu:

Ušće Karnang krika

Širom Frejzerovog ostrva nalazi se četrdeset slatkovodnih jezera

Redak fenomen — kišne šume koje bujaju na pesku

[Izvor]

Sve fotografije: Courtesy of Tourism Queensland

[Slike na stranama 16, 17]

Dingo i koala

[Izvor]

Courtesy of Tourism Queensland

[Slike na stranama 16, 17]

Plaža „Sedamdeset pet milja“ na Frejzerovom ostrvu jedna je od najdužih na svetu

[Slika na 17. strani]

Beli orao

[Slika na 17. strani]

Kukabure

[Slika na 17. strani]

Pelikani

[Slika na 17. strani]

Grbavi kit nakratko izranja iz vode na svom putu ka Antarktiku

[Slika na 17. strani]

Orao: ©GBRMPA; sve druge fotografije izuzev fotografije pelikana: Courtesy of Tourism Queensland