U potrazi za muflonom

Lepo je prolećno jutro. Naoružani mapama i fotoaparatima i opremljeni šeširima i izdržljivim čizmama, krećemo našim terenskim vozilom ka šumi Pafos, koja leži visoko u planinskom vencu Trodos, na Kipru. Nadamo se da ćemo videti muflona, stvorenje kome je teško prići. O kakvoj je životinji reč?

MUFLON se ubraja među divlje ovce. Širom Sredozemlja može se naći više vrsta muflona, ali ova koja je probudila našu znatiželju živi samo na Kipru. Za nju se kaže da predstavlja spoj lepote jelena i okretnosti jarca. Zoolozi je nazivaju Ovis gmelini ophion, dok je među stanovnicima Kipra poznata kao agrino. Živi isključivo u udaljenim planinskim područjima.

Silazimo sa autoputa i prolazimo kroz brdoviti predeo u podnožju planina, a zatim kroz jednu lepu dolinu. Na obroncima brda vide se sela, a dolinu krase voćnjaci. Međutim, uslovi za vožnju postaju sve teži, tako da na nekim mestima vozimo uz samu ivicu strmih planinskih padina. Konačno stižemo do našeg odredišta — postaje čuvara. Nalazimo se duboko u šumi Pafos, na području površine 60 000 hektara prekrivenom borovima i kedrima. Naručujemo kafu i ćaskamo sa Andreasom, šumarom u zelenoj uniformi koji sa oduševljenjem priča o muflonima.

Prema njegovim rečima, muflon je najveći divlji sisar na Kipru. U prošlosti je veliki broj njih tumarao ostrvom. Ove divlje ovce prikazane su na mnogim grčko-rimskim mozaicima. Osim toga, u srednjovekovnim zapisima govori se o tome kako je u ovoj šumi plemstvo sa užitkom učestvovalo u lovu na njih.

Dok nas vodi do jednog ograđenog prostora, Andreas nam pruža više pojedinosti o muflonu sa Kipra. Primera radi, saznajemo da je s pronalaskom lovačke puške došlo do drastičnog smanjenja njegove populacije. Ova životinja je zaštićena tek 1938, kada su usvojene izmene zakona o lovu na Kipru. Šumari i policija su se udružili kako bi suzbili krivolov. Godinu dana kasnije, lov je ovde potpuno zabranjen. Te novine, kao i dodatne mere koje se sprovode od 1960-ih, dovele su do toga da se populacija muflona znatno povećala.

Naš prvi susret

Pratimo Andreasa do jednog ograđenog prostora i virimo kroz grmlje i drveće. Nakon što nam je dao znak da budemo tihi, Andreas nas vodi uz omanju padinu. Odatle vidimo tri odrasle ženke  i dva novorođena mladunca kako pasu na jednom sunčanom proplanku. Ženke su visoke oko 90 centimetara, runo im je svetlobraon boje, dok je na trbuhu bleđe.

Pošto u ovo doba godine ima izobilje vegetacije kojom se hrane, ženke su suviše zauzete bršćenjem lišća tako da ne obraćaju pažnju na nas. Međutim, mladunčad prestaju da skakuću unaokolo i prave nekoliko nesigurnih koraka ka nama. Očarani smo tim prizorom! Nažalost, zvuk jednog od naših fotoaparata bio je dovoljan da ih uplaši i za tren oka cela grupa je nestala u šumi.

Oduševljeni onim što smo videli, odlučujemo da peške istražimo šumu u nadi da ćemo muflone videti u divljini. Andreas predlaže da to pokušamo da uradimo u zoru, kada se u potrazi za hranom ove životinje ponekad odvaže da dođu do ruba šume. Pošto planiramo da preko noći kampujemo u dolini, bilo bi pogodno da istražimo planinu koja se izdiže iznad nje. Saznajemo da mufloni tokom toplijih meseci često posećuju više obronke, a zimi, kada su vrhovi prekriveni snegom, tragaju za jestivim rastinjem u nižim predelima. Ponekad se čak odvaže i da izađu iz šume.

Mufloni se pare u jesen. Tokom zimskih meseci kreću se u stadima koja broje od 10 do 20 životinja. Kada u aprilu ili maju počnu da dobijaju mlade, stado se deli u manje grupe, kao što je grupa koju smo videli u ograđenom prostoru prilikom našeg prvog susreta s njima. Odrasli mužjaci obično sami tragaju za hranom.

Ovan u divljini!

Rano sledećeg jutra opet se vozimo uzbrdo. Na jednom proplanku parkiramo auto i ulazimo u šumu pre nego što se sunce podigne suviše visoko. U šumi je još uvek tiho, a među drvećem leluja izmaglica. Zastajemo da uživamo u tišini, a onda iznenada primećujemo veličanstvenog, snažnog mužjaka, čije je gusto zimsko runo skoro otpalo. Donji deo njegovog vrata prekriven je tamnom vunom. On dostojanstveno okreće glavu i gleda nas kroz tamne trepavice, ispitujući vazduh kako bi osetio naš miris. Svaki od njegova dva masivna, savijena roga sigurno je dugačak najmanje 40 centimetara! Sa svojih oko 35 kilograma ovaj mužjak je teži od ženki koje smo videli juče.

Stajemo kao ukopani, jedva se usuđujući da dišemo. I pored toga, ovo oprezno stvorenje izgleda da je osetilo naš miris, jer trza glavom gore-dole, a zatim nestaje. Ono što smo za ova dva dana videli i saznali zaista nas je impresioniralo. Produbila se i naša zahvalnost prema Stvoritelju, koji je rekao: „Jer je moje svekoliko gorsko zverje i sve životinje na hiljade po planinama“ (Psalam 50:10).

[Slike na stranama 24, 25]

Muflon sa Kipra (u pozadini) i evropski muflon

[Izvori slika na 25. strani]

Gore desno: Oxford Scientific/photolibrary/Niall Benvie; evropski muflon: Oxford Scientific/photolibrary