Zrno koje je obišlo svet

„To je najuzbudljivija epizoda u priči o tome kako se drvo kafe proširilo svetom.“ Tako se u knjizi „All About Coffee“ opisuje predanost s kojom je jedan čovek brinuo o mladici kafe tokom jednog putovanja. Upravo je ta mlada biljka znatno doprinela nastanku današnje industrije kafe koja s godišnjim obrtom od 55 milijardi evra sledi odmah iza naftne industrije, izveštava časopis „Scientific American“.

NEOBIČNO zanimljiva priča o kafi počinje na visoravnima Etiopije, postojbini divlje kafe od koje potiče Coffea arabica, vrsta koja daje dve trećine ukupnog svetskog roda. Ipak, ne može se sa sigurnošću utvrditi kada su otkrivena svojstva prženog zrna. Bilo kako bilo, kafa arabika se uzgajala na Arabijskom poluostrvu do 15. veka n. e. Uprkos zabrani izvoza zrelog semena, Holanđani su 1616. nabavili ili sadnice ili seme. Ubrzo nakon toga zasadili su plantaže na Cejlonu, današnja Šri Lanka, i na Javi, koja je sada deo Indonezije.

Godine 1706, Holanđani su preneli jednu sadnicu kafe sa Jave u botaničku baštu u Amsterdamu. Biljka je procvetala, a njen rasad je kasnije brodom prebačen do holandskih kolonija u Surinamu i na Karibima. Godine 1714, gradonačelnik Amsterdama poklonio je jednu od tih mladica francuskom kralju Luju XIV, koji je dao da se ona zasadi u jednom stakleniku u Kraljevskom vrtu u Parizu.

 Francuzi su žarko želeli da započnu s trgovinom kafe. Kupili su seme i sadnice i transportovali ih na ostrvo Reinion. Seme nije niklo, a prema mišljenju nekih stručnjaka, osušila su se sva stabla osim jednog. Pa ipak, to jedno stablo dalo je 15 000 semenki, od kojih je 1720. godine konačno zasejana plantaža. Stabla kafe na ovoj plantaži bila su toliko vredna da je uništenje samo jednog povlačilo za sobom smrtnu kaznu! Francuzi su se nadali da će podići plantaže i na Karibima, ali su prva dva njihova pokušaja bila neuspešna.

Dok je bio na odsustvu u Parizu, francuski mornarički oficir Gabrijel Matije de Klije odlučio je da pri povratku iz Francuske na svoje imanje na Martiniku ponese jednu stabljiku kafe. Krenuo je na put u maju 1723, noseći sa sobom mladicu koja je poticala od rasada iz Pariza.

Uoči puta, De Klije je svoju dragocenu biljku stavio u kutiju koja je delom bila od stakla tako da je biljka mogla da upija sunčevu svetlost i da ima dovoljno toplote tokom oblačnih dana, objašnjava se u knjizi All About Coffee. Iz zavisti i želje da osujeti De Klijeovo nastojanje, jedan saputnik je pokušao da mu istrgne biljku iz ruku, ali nije uspeo u tome. Mladica je preživela. I ne samo to, preživela je i napad tuniskih pirata, žestoku oluju i, najgore od svega, nestašicu vode kada je brod stao zbog nedostatka vetra u jednom području blizu ekvatora. „Nestašica vode bila je tako ozbiljna“, napisao je De Klije, „da sam više od mesec dana bio prinuđen da svoje oskudno sledovanje delim sa biljkom za koju su bila vezana moja nadanja i koja mi je bila izvor radosti.“

Njegova predanost se isplatila. Stabljika kafe stigla je na Martinik živa i zdrava, a u tom tropskom okruženju dobro je napredovala i razmnožila se. „Od te jedne jedine biljke, Martinik je direktno ili indirektno snabdeo semenom kafe sve zemlje američkog kontinenta izuzev Brazila, Francuske Gijane i Surinama“, navodi Gordon Rigli u svojoj knjizi Coffee.

U međuvremenu, za nabavku stabala kafe bili su zainteresovani i Brazil i Francuska Gijana. U Surinamu, Holanđani su i dalje uzgajali kafu koja je poticala od rasada iz Amsterdama, ali su je ljubomorno čuvali. Međutim, Francuska Gijana je 1722. uspela da dobije nešto semena od jednog zločinca koji ga je ukrao nakon bekstva u Surinam. Naime, vlasti Francuske Gijane pristale su da mu u zamenu za to seme daju slobodu, nakon čega se vratio u svoju domovinu.

Brazil je potajno pokušavao da nabavi bilo zrelo seme bilo mladice kafe, ali ti napori nisu urodili plodom. Kasnije je između Surinama i Francuske Gijane izbio pogranični spor i Brazil je bio zamoljen da posreduje prilikom njegovog rešavanja. U Francusku Gijanu je poslat jedan oficir  po imenu Fransisko de Melo Paljeta, s naređenjem da reši spor i da donese nekoliko mladica kafe.

Spor je rešen i guverner je u Paljetinu čast priredio oproštajni prijem. U znak zahvalnosti, guvernerova žena je uvaženom gostu poklonila lep buket. Ali, u cveću su bili sakriveni zrelo seme i mladice kafe. Zato se može reći da je brazilska industrija kafe koja donosi milijarde evra zarade potekla 1727. iz jednog buketa cveća.

Tako je od mladice koja je 1706. sa Jave prenesena u Amsterdam i od njenog rasada iz Pariza potekla sva kafa zasejana u Srednjoj i Južnoj Americi. Gordon Rigli objašnjava: „Shodno tome, celokupna industrija arabike zasniva se na veoma uskoj genetskoj osnovi.“

Danas na preko 25 miliona porodičnih plantaža u oko 80 zemalja raste oko 15 milijardi stabala kafe. Od njihovog roda dnevno se popije 2,25 milijardi šoljica kafe.

Iako to zvuči pomalo ironično, današnji problem je prevelika proizvodnja kafe. Situaciju dodatno komplikuju politika, ekonomija, kao i delovanje moćnih kartela. Zbog toga uzgajivači kafe u mnogim zemljama žive u siromaštvu, pa čak i u bedi. Ta situacija je prosto neverovatna, naročito kada se setimo kako je Gabrijel de Klije pre skoro 300 godina delio svoje dragoceno sledovanje vode s jednom malom stabljikom.

[Okvir/Slika na 20. strani]

DVE NAJZASTUPLJENIJE VRSTE KAFE

„Sirova zrna kafe predstavljaju seme biljaka iz familije Rubiaceae (Broćevi), koja obuhvata najmanje 66 vrsta roda Coffea“, kaže se u časopisu Scientific American. „U komercijalnoj upotrebi su dve vrste: Coffea arabica, koja čini dve trećine svetske proizvodnje, i C[offea] canephora, koja se često naziva robusta i koja daje trećinu svetskog roda kafe.“

Robusta ima jaku, oporu aromu i obično se koristi za dobijanje instant kafe. Drvo daje obilan rod i otporno je na bolesti. Može narasti do visine od oko 12 metara, što je dvostruko više od nepotkresanog, osetljivijeg drveta arabike koje uz to daje i manje roda. U odnosu na svoju težinu, zrno robuste ima do 2,8 posto kofeina, dok kod arabike ne prelazi 1,5 posto. Arabika ima 44 hromozoma, a robusta i sve vrste divlje kafe 22. I pored toga, ukrštanjem arabike sa nekoliko drugih vrsta dobijene su hibridne sorte kafe.

[Okvir/Slika na 20. strani]

„KRŠTAVANJE“ KAFE

Kada je kafa stigla u Evropu u 17. veku, neki katolički sveštenici nazvali su je satanskim napitkom. Smatrali su da će možda potisnuti vino, koje je, po njihovom mišljenju, posvetio Hrist. Ipak, kada je papa Klement VIII navodno probao kafu, odmah je promenio mišljenje o njoj, piše u knjizi Coffee. On je razrešio tu religioznu dilemu tako što je „krstio“ napitak, čineći ga time prihvatljivim za katolike.

[Tabela/Mapa na stranama 18, 19]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

KAKO JE KAFA OSVOJILA SVET

1. XV vek Kafa arabika uzgaja se na Arabijskom poluostrvu

2. 1616. Holanđani nabavljaju sadnice kafe ili zrelo seme

3. 1699. Holanđani prenose sadnice kafe na Javu i na druga ostrva u jugoistočnoj Aziji

4. XVIII vek Kafa se uzgaja u Srednjoj Americi i na Karibima

5. 1718. Francuzi prenose kafu na Reinion

6. 1723. De Klije prenosi sadnicu kafe iz Francuske na Martinik

7. XIX vek Kafa se uzgaja na Havajima

[Izvor]

Izvor: Preuzeto iz knjige “Uncommon Grounds”

[Slika na stranama 18, 19]

Na putu za Martinik 1723, Gabrijel Matije de Klije delio je svoje sledovanje vode sa mladicom kafe

[Izvori slika na 19. strani]

Mapa: © 1996 Visual Language; De Klije: Tea & Coffee Trade Journal