Vi možete pronaći pravu sreću!

ŠIROM sveta, mnogi ljudi povezuju sreću s posedovanjem luksuznog automobila i pozamašnog računa u banci, zatim sa uspešnom karijerom, velikom kućom, najnovijim elektronskim uređajima, kao i sa fizičkom lepotom. Ipak, da li sreća zaista zavisi od onoga što posedujemo i od toga kako izgledamo?

„Nikad ranije nije bilo toliko istraživanja o sreći, optimizmu, pozitivnim emocijama i poželjnim karakternim crtama“, navodi se u jednom posebnom izveštaju koji je objavljen u časopisu Time. Rezultati tih istraživanja često su iznenađujući. Izuzetno dosledni dokazi svedoče u prilog tome da ljudi koji smatraju da će im novac, slava ili lepota doneti sreću, zapravo zavaravaju sebe. U stvari, oni svoj život grade na temelju koji može ugroziti njihovo duševno zdravlje i čak dovesti do depresije.

U Sjedinjenim Državama, mnogi ljudi su imućniji nego ikada. „Ali to nas u osnovi nije učinilo ništa srećnijima“, piše Time. Naravno, isto bi se moglo reći i za ljude u drugim zemljama. Uporedo s velikim ekonomskim napretkom, u Kini alarmantnom brzinom raste i broj nesrećnih ljudi. U toj zemlji je samoubistvo postalo „vodeći uzrok smrti kod osoba između 15 i 34 godine“, navodi se u časopisu Access Asia. Izgleda da tome, između ostalog, doprinosi i pritisak koji se vrši na mlade da ostvare uspeh u neumoljivom i zahtevnom okruženju.

Očigledno je da materijalno blagostanje nije lek za zabrinutost i stres — sasvim suprotno, ono ih pojačava. „Upravo je naš način života postao glavni uzročnik emocionalne i mentalne nestabilnosti“, rečeno je u zaključku jedne univerzitetske studije. Prema Van Višardu, analitičaru koji prati društvene tendencije, „troškovi lečenja vezani za mentalno i emocionalno zdravlje predstavljaju najbrže rastuću stavku u doprinosu za zdravstveno osiguranje mnogih kompanija“.

Strahovito brze promene u današnjem svetu utiču i na decu. Sada čak postoje knjige namenjene deci od samo osam godina u kojima ona mogu naći savete o tome „kako da prepoznaju simptome stresa i izbore se s njim“, kaže Van Višard. A prema jednom biltenu o depresiji, u nekim zapadnim zemljama broj dece kod koje je ustanovljena depresija raste zapanjujućom brzinom od 23 posto godišnje. Nadalje, „deca predškolskog uzrasta predstavljaju najbrže rastuću grupu korisnika antidepresiva“.

U porastu je i strah — i to ne samo zbog ekonomske nestabilnosti. S obzirom na sve veći politički i verski ekstremizam, mnogi ljudi strepe od užasnih stvari koje bi se mogle desiti u budućnosti. Postoji li rešenje za sve to?

Pre oko dve hiljade godina, Isus Hrist je poučavao ljude drugačijem načinu života koji daje snagu i smanjuje stres. U središtu njegovih učenja bila je jednostavna ali duboka istina koju je on izrazio sledećim rečima: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3). Da, Isus je podsticao svoje slušaoce da se usredsrede na najvažniju ljudsku potrebu — na potrebu da saznaju istinu o našem Stvoritelju i onome što On namerava za nas.

Kao što ćemo videti u člancima koji slede, ta istina nam može pomoći da razaberemo šta je zaista važno, što će voditi do srećnijeg i smisaonijeg života. Osim toga, ona nam pruža i divnu nadu.

[Istaknuti tekst na 3. strani]

Da li sreća zavisi od onoga što posedujemo?