Migel Serveto — sam u potrazi za istinom

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

U švajcarskom gradu Ženevi, 27. oktobra 1553, na lomači je spaljen Migel Serveto. Pogubljenje je izvršio Gijom Farel, bliski saradnik Žana Kalvina, koji je tom prilikom upozorio okupljene: „[Serveto] je mudar čovek koji je mislio da poučava istini, ali je upao u zamku Đavola... Čuvajte se da se isto ne dogodi i vama!“ Čime je nesrećni Serveto zaslužio tako strašnu smrt?

MIGEL SERVETO je rođen 1511, u selu Viljanueva de Sihena, u Španiji. Još od najranije mladosti isticao se u učenju. Prema jednom biografu, „do četrnaeste godine naučio je grčki, latinski i hebrejski, i stekao prilično znanje iz oblasti filozofije, matematike i teologije“.

Serveto je bio vrlo mlad kada ga je Huan de Kintana, lični ispovednik španskog kralja Karla V uzeo za svog paža. Dok ga je pratio tokom zvaničnih putovanja, Serveto je mogao da zapazi skrivene religiozne podele u Španiji, u kojoj su Jevreji i muslimani bili prisiljavani da se preobrate na katoličanstvo ili su proterivani. a

Kada je imao 16 godina, Serveto je otišao u Francusku da bi u Tuluzu studirao prava. Tamo je prvi put video kompletnu Bibliju. Iako je čitanje Biblije bilo strogo zabranjeno, on je to činio u tajnosti. Nakon što ju je pročitao, zakleo se da će to učiniti „još hiljadu puta“. Biblija koju je Serveto proučavao u Tuluzu verovatno je bila Komplutenzijski poliglot, izdanje koje mu je omogućilo da  čita Sveto pismo na izvornim jezicima (hebrejskom i grčkom), uz prevod na latinski. b Proučavanje Biblije, kao i moralna izopačenost sveštenstva u Španiji, uzdrmali su njegovo poverenje u katoličku religiju.

Servetove sumnje su se pojačale kada je prisustvovao krunisanju Karla V. Papa Klement VII je krunisao španskog kralja za vladara Svetog rimskog carstva. Kad ga je primio, papa je sedeo na svom prenosivom prestolu, a kralj mu je poljubio stopala. Serveto je kasnije napisao: „Svojim očima sam video kako plemići uz silnu pompu nose papu na ramenima, i kako mu se ljudi klanjaju na ulicama.“ On nije mogao da poveže svu tu raskoš i razmetanje s jednostavnošću Jevanđelja.

Potraga za religioznom istinom

Serveto je diskretno prekinuo sa službom kod Kintane i započeo svoju potragu za istinom. Smatrao je da Hristova poruka nije namenjena teolozima i filozofima, već običnom narodu koji će je razumeti i primenjivati u životu. Zato je odlučio da proučava Bibliju na izvornim jezicima i da odbaci sva učenja koja nisu u skladu s njom. Zanimljivo je da se u njegovim spisima reč „istina“ i reči izvedene iz nje pojavljuju češće od svih ostalih.

Baveći se istorijom i Biblijom, Serveto je došao do zaključka da se hrišćanstvo iskvarilo tokom prva tri veka naše ere. Otkrio je da su Konstantin i njegovi naslednici podupirali lažna učenja, što je na kraju dovelo do usvajanja Trojstva kao zvanične doktrine. Kada je imao 20 godina, objavio je knjigu O greškama Trojstva (De Trinitatis erroribus), zbog koje je postao glavna meta inkvizicije.

Serveto je jasno razumeo to pitanje. „U Bibliji se nigde ne spominje Trojstvo“, pisao je on. „Boga moramo upoznati preko Hrista, a ne putem filozofskih koncepata koji su proistekli iz našeg ponosa.“ c Takođe je došao do zaključka da sveti duh nije osoba, već Božja aktivna sila.

Neki su pozitivno reagovali na njegova zapažanja. Protestantski reformator Sebastijan Frank je napisao: „Taj Španac, Serveto, u svom spisu tvrdi da je Bog samo jedna osoba. Gledište Katoličke crkve je da postoje tri osobe u jednom biću. Pre bih se složio sa Špancem.“ Pa ipak, ni rimokatolička, ni protestantske crkve nisu nikad oprostile Servetu što je doveo u pitanje njihovu temeljnu doktrinu.

Proučavanje Biblije podstaklo je Serveta da odbaci još neke crkvene doktrine. Primera radi, smatrao je da je korišćenje likova nebiblijsko. Shodno tome, godinu i po nakon što je objavio delo O greškama Trojstva, Serveto je govoreći o katolicima i protestantima rekao: „Ne mogu reći da se u potpunosti slažem ili ne slažem ni sa jednom od tih strana. Čini mi se da u svemu ima nečeg što je ispravno i nečeg što je pogrešno, ali svi vide samo greške drugih. Niko ne priznaje svoje.“ Bio je sam u svojoj potrazi za istinom. d

Iako je bio iskren, Serveto je ipak došao do nekih pogrešnih zaključaka. Na primer, izračunao je da će Armagedon i Hristova hiljadugodišnja vladavina započeti u toku njegovog života.

 U potrazi za naučnom istinom

Pošto je bio prisiljen da beži od svojih progonilaca, Serveto je promenio ime u Vijanovanus i preselio se u Pariz gde je magistrirao iz oblasti umetnosti i stekao doktorat iz medicine. Zanimanje za nauku podstaklo ga je da se bavi seciranjem kako bi razumeo način na koji funkcioniše ljudsko telo. Serveto je verovatno bio prvi evropljanin koji je opisao plućnu cirkulaciju krvi. To otkriće je uključio u svoju knjigu Obnova hrišćanstva (Christianismi restitutio). On je izneo svoja zapažanja 75 godina pre nego što je Vilijam Harvi detaljno opisao krvotok.

Serveto je takođe pripremio novo izdanje Ptolemejeve Geografije. Učinio je to toliko dobro da ga neki smatraju ocem komparativne geografije i etnografije. Kasnije je na suđenju u Ženevi bio optužen za to što je Palestinu opisao kao retko obrađivanu, neplodnu zemlju. Serveto se branio tvrdeći da se taj opis odnosi na tadašnje, a ne na Mojsijevo vreme, kada je Palestina sigurno bila zemlja u kojoj su tekli mleko i med.

Serveto je takođe napisao i delo Syruporum universa ratio u kom je izneo nov, uravnotežen pristup lečenju pomoću sirupa. Obilje korisnih medicinskih informacija koje se nalaze u toj knjizi učinilo ga je pionirom na polju farmakologije i korišćenja vitamina. S obzirom na to da se isticao poznavanjem toliko oblasti, jedan istoričar ga je opisao kao „jednog od najvećih umova u ljudskoj istoriji, čoveka koji je dao značajan doprinos opštoj kulturi“.

Moćan protivnik

Ljudi koji žele da otkriju istinu često nailaze na protivljenje (Luka 21:15). Jedan od mnogih Servetovih protivnika bio je Žan Kalvin, koji je u Ženevi osnovao autoritarnu protestantsku državu. Prema istoričaru Vilu Djurantu, Kalvinova „diktatura se nije zasnivala na zakonu ili sili već na volji i karakteru“, a Kalvin je „kao i papa, apsolutno odbacivao individualizam vere“.

Serveto i Kalvin su se verovatno upoznali u Parizu, kad su obojica bili mladi. Među njima je od samog početka vladala netrpeljivost i Kalvin je postao Servetov zakleti neprijatelj. Iako je bio vođa reformacije, on je na kraju prijavio Serveta katoličkoj inkviziciji. Serveto je jedva uspeo da pobegne iz Francuske, gde su javno spalili njegov portret. Međutim, kada je stigao u Švajcarsku, prepoznali su ga i uhapsili u Ženevi, u kojoj je Kalvinova reč bila zakon.

Po Kalvinovom nalogu, Serveto je zatvoren u tamnicu, gde su uslovi bili veoma loši. Bez obzira na to, on je na suđenju rekao Kalvinu da je spreman da promeni svoje stavove ukoliko ga ovaj na temelju Svetog pisma uveri da su oni pogrešni. Kalvin nije uspeo u tome. Nakon sudskog procesa, Serveto je osuđen na smrt na lomači. Neki istoričari tvrde da je on jedini verski disident čiji su portret spalili katolici, a njega samog protestanti.

Glasnik verske slobode

Iako se Kalvin rešio svog protivnika, izgubio je moralni autoritet. Neopravdano pogubljenje Serveta uvredilo je umne ljude širom Evrope i pružilo je moćan argument zagovornicima lične slobode koji su bili protiv toga da osoba bude osuđena na smrt zbog svojih verskih ubeđenja. Postali su odlučniji nego ikad da nastave borbu za versku slobodu.

 Italijanski pesnik Kamilo Renato je protestovao: „Ni Bog ni njegov duh ne podržavaju takva dela. Hrist nije tako postupao prema onima koji su mu se protivili.“ A francuski humanista Sebastijan Šatejon je napisao: „Pogubljenjem čoveka niste zaštitili doktrinu već ste počinili ubistvo.“ Sam Serveto je jednom prilikom rekao: „Mislim da je strašno ubijati ljude zbog toga što su pogrešno razumeli neki deo Svetog pisma, posebno kada znamo da čak i izabrani mogu krenuti stranputicom i pogrešiti.“

U pogledu dalekosežnog uticaja Servetovog pogubljenja, u knjizi Michael Servetus—Intellectual Giant, Humanist, and Martyr, rečeno je sledeće: „Servetova smrt je bila prekretnica u ideologiji i načinu razmišljanja koji su preovladavali od četvrtog veka.“ U istom delu se dodaje: „Gledano iz istorijske perspektive, Serveto je umro da bi sloboda savesti postala građansko pravo pojedinca u savremenom društvu.“

Godine 1908, Servetu je podignut spomenik u francuskom gradu Anmasu, koji se nalazi oko pet kilometara od mesta gde je pogubljen. Na spomeniku se nalazi natpis: „Migel Serveto... geograf, lekar i fiziolog, doprineo je dobrobiti čovečanstva svojim naučnim otkrićima, brigom za bolesne i siromašne i svojom nesalomivom nezavisnošću razmišljanja i savesti... Njegova ubeđenja su bila nepokolebljiva. Žrtvovao je svoj život braneći istinu.“

[Fusnote]

[Okvir/​Slike na 21. strani]

Serveto i Božje ime

Potraga za istinom dovela je Serveta i do imena Jehova. Nekoliko meseci nakon što je Vilijam Tindejl uključio to ime u svoj prevod Pentateuha, Serveto je objavio delo O greškama Trojstva u kom je koristio Božje ime Jehova. U njemu je objasnio: „Drugo ime, svetije od svih, יהוה,... može se prevesti na sledeće načine... ’On prouzrokuje da postaje‘, ’on dovodi u postojanje‘, ’uzrok postojanja‘.“ Takođe je zapazio: „Ime Jehova ispravno je koristiti samo kada se govori o Ocu.“

Godine 1542, Serveto je izdao i čuveni latinski prevod Biblije Santesa Panjina (na slici ispod). U to izdanje uneo je obimne beleške na marginama, koje je su sadržale Božje ime. Ime Jehova je koristio u napomenama za ključne stihove kao što je Psalam 83:19, gde je u glavnom tekstu stajala reč „Gospod“.

U svom poslednjem delu, Christianismi restitutio, Serveto je o Božjem imenu, Jehova, rekao: „Jasno je... da su u drevno doba mnogi izgovarali ovo ime.“

[Slika]

Spomenik u Anmasu, u Francuskoj

[Slika na 18. strani]

Gravura iz XV veka na kojoj je prikazano prisilno krštavanje muslimana u Španiji

[Izvor]

Capilla Real, Granada

[Slika na 19. strani]

Prva strana dela „O greškama Trojstva“

[Izvor]

Iz knjige Migela Serveta „O greškama Trojstva“, koja je izdata 1531.

[Slika na 20. strani]

Serveto je proučavao plućnu cirkulaciju krvi

[Izvor]

Anatomie descriptive et physiologique, Paris, 1866-7, L. Guérin, Editor

[Slika na 20. strani]

U knjizi „Syruporum universa ratio“, Serveto je izneo potpuno nove ideje na polju farmakologije

[Slika na 21. strani]

Žan Kalvin je bio Servetov zakleti neprijatelj

[Izvor]

Biblioteca Nacional, Madrid

[Izvor slike na 18. strani]

Biblioteca Nacional, Madrid