Britanski „zaboravljeni genije“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

ROBERT HUK, koga su njegovi savremenici hvalili kao „najvećeg pronalazača svih vremena“, sada se uvažava kao engleski Leonardo da Vinči. a Huk je rođen 1635. godine. Od 1662, u londonskom Kraljevskom društvu nadzirao je izvođenje eksperimenata, a 1677. je postavljen za sekretara tog društva. Umro je 1703. godine. Međutim, uprkos naučnoj slavi, sahranjen je u neobeleženom grobu negde u severnom delu Londona.

U skorije vreme, naučnici i istoričari se trude da javnosti prenesu pravu sliku o ovom „zaboravljenom geniju“, kako biograf Stiven Invud naziva Huka. Godine 2003, povodom 300-godišnjice Hukove smrti, u Londonskoj kraljevskoj opservatoriji Grinič izloženi su neki od njegovih izuzetnih izuma i otkrića. Ko je bio Robert Huk i zašto je njegovo ime tako dugo bilo skoro pokriveno velom zaborava?

Hukova zaostavština

Huk je bio veoma obrazovan čovek i izuzetno nadaren pronalazač. Neki od njegovih brojnih izuma su univerzalni zglob, koji se danas koristi u motornim vozilima; pomična blenda, to jest membrana kojom se kontroliše količina svetlosti koja dopire do filma, te spiralna opruga za kontrolisanje balansnog točka časovnika. Formulisao je Hukov zakon, jednačinu koja se i danas koristi da se opiše elastičnost opruga. Osim toga, osmislio je vazdušnu pumpu za Roberta Bojla, istaknutog britanskog fizičara i hemičara.

Međutim, jedno od njegovih najvećih dostignuća bio je nacrt složenog mikroskopa, koji je kasnije napravio Kristofer Kok, poznati londonski izrađivač  instrumenata. Osim toga, Huk je prvi upotrebio reč „ćelija“, da bi opisao šupljine nalik na saće koje je zapazio dok je pod svojim mikroskopom posmatrao isečak plute. Reč „ćelija“ je kasnije počela da se koristi za osnovne gradivne jedinice živih bića.

Huk je postao slavan nakon što je 1665. objavljeno njegovo delo Mikrografija (Mali crteži). U njemu se nalaze precizni, prelepi crteži insekata koje je on sam nacrtao na osnovu onoga što je video pomoću svog mikroskopa. Najpoznatiji je njegov crtež buve. Veličine je 30 puta 45 centimetara i na njemu su prikazane kandžice, čekinje i oklop buve. Činjenica da ta sićušna stvorenja često žive na ljudima šokirala je imućne čitaoce tog vremena. Dame su navodno padale u nesvest kada bi videle tu sliku!

Nakon što je uporedio uveličani vrh igle sa stvarima iz prirode, Huk je napisao: „Zahvaljujući mikroskopu, možemo videti stotine primera igličastih završetaka koji su i po nekoliko hiljada puta oštriji“ nego vrh igle. Ukazao je na dlačice, čekinje i klešta insekata, kao i trnove, kukice i dlačice biljaka. U tim „delima prirode“ video je dokaz svemoćnosti njihovog Stvoritelja. Kako piše Encyclopædia Britannica, zahvaljujući mikroskopu „prvi put je otkriven svet skoro neverovatne složenosti živih organizama“.

Robert Huk je prvi posmatrao fosile pod mikroskopom, na osnovu čega je zaključio da su to ostaci davno uginulih stvorenja. U delu Mikrografija nalaze se još mnoga izvanredna naučna zapažanja. U stvari, Samjuel Pips, poznati pisac dnevnika i Hukov savremenik, nazvao je Mikrografiju ’najgenijalnijom knjigom koju je ikada pročitao‘. Alan Čapman, istoričar sa Univerziteta Oksford, opisao je to delo kao „jednu od knjiga koje su značajno i trajno uticale na savremeni svet“.

Obnova Londona

Nakon velikog požara koji je izbio u Londonu 1666, Huk je postavljen za geodetu. Na poslu obnove grada sarađivao je sa svojim  prijateljem Kristoferom Renom, koji je bio naučnik i kraljev geodet. Među mnogim Hukovim projektima je i spomenik visok 62 metra, koji je podignut u znak sećanja na taj požar. Huk je nameravao da koristi spomenik, koji je najviši pojedinačni kameni stub na svetu da bi proverio svoje teorije o gravitaciji.

Iako se izgradnja Kraljevske opservatorije u Griniču pripisuje Kristoferu Renu, i Huk je znatno doprineo tom projektu. Još jedno od njegovih mnogobrojnih arhitektonskih ostvarenja jeste Kuća Montegju, u kojoj je prvobitno bio smešten Britanski muzej.

Huk se isticao i kao astronom. Među prvima je napravio reflektorski teleskop, koji je nazvao po škotskom matematičaru i astronomu Džejmsu Gregoriju. Huk je zapazio da se planeta Jupiter okreće oko svoje ose, a njegovi crteži Marsa korišćeni su za određivanje brzine rotacije te planete dva veka kasnije.

Zašto je zaboravljen?

Isak Njutn je 1687. godine objavio delo Philosophiae Naturalis Principia Mathematica (Matematički principi prirodne filozofije). U ovom delu, koje je objavljeno 22 godine nakon Hukove Mikrografije, Njutn je opisao zakone kretanja, uključujući i zakon gravitacije. Ali, kao što Alan Čapman zapaža, Huk je „razvio mnoge elemente teorije gravitacije pre Njutna“. Hukov rad je podstakao Njutna da se bavi i istraživanjem prirode svetlosti.

Nažalost, neslaganja oko optike i gravitacije narušila su njihov odnos. Njutn je iz svog dela Principia Mathematica čak uklonio ukazivanja na Huka. Prema jednom stručnjaku, Njutn je takođe pokušao da iz dokumentacije izbriše Hukov doprinos nauci. Osim toga, Hukovi instrumenti, od kojih su mnogi bili ručne izrade, zatim veliki broj njegovih spisa, kao i njegov jedini verodostojan portret, nestali su ubrzo nakon što je Njutn postao predsednik Kraljevskog društva. Usled toga, Robert Huk je više od 200 godina bio skoro zaboravljen.

Ironično je što je upravo u pismu Huku od 5. februara 1675, Njutn napisao svoje čuvene reči: „Ako sam video dalje, bilo je to zbog toga što sam stajao na ramenima divova.“ Kao arhitekta, astronom, naučnik empiričar, pronalazač i geodet, Robert Huk je bio div svog vremena.

[Fusnota]

[Slike na 26. strani]

Hukovi crteži pahuljica i strukture ledenih kristala

[Slika na 26. strani]

Hukov nacrt mikroskopa

[Slika na 27. strani]

Huk je prvi upotrebio reč „ćelija“ da bi opisao šupljine u pluti

[Slika na 27. strani]

Na ilustracijama u knjizi „Mikrografija“ Huk je prikazao ono što je video pod mikroskopom

[Slike na 27. strani]

Približna veličina buve

Dame su navodno padale u nesvest kada bi videle Hukov crtež buve

[Slika na 28. strani]

Jedan od Hukovih brojnih arhitektonskih projekata bila je Kuća Montegju

[Slika na 28. strani]

Crtež na kom je Huk prikazao svoj zakon o istezanju elastičnih tela

[Slika na 28. strani]

Spomenik u znak sećanja na londonski požar najviši je pojedinačni kameni stub na svetu

[Slika na 28. strani]

Kraljevska opservatorija

[Izvor slike na 26. strani]

Opruga, mikroskop i pahuljice: Images courtesy of the Posner Memorial Collection, Carnegie Mellon University Libraries

[Izvor slike na 27. strani]

Images courtesy of the Posner Memorial Collection, Carnegie Mellon University Libraries

[Izvori slika na 28. strani]

Grafički prikaz opruge: Image courtesy of the Posner Memorial Collection, Carnegie Mellon University Libraries; Spomenik u znak sećanja na londonski požar: Matt Bridger/DHD Multimedia Gallery; Kraljevska opservatorija: © National Maritime Museum, London