Kada se razbolite zbog ribe

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! SA FIDŽIJA

„Jesti ili ne jesti“ — bila je Arebontova dilema. Znao je za rizik, ali bio je gladan. Osim toga, riba s roštilja je izvrsno mirisala. Prevagnuo je njegov apetit. Ali zbog iznenadnog napada mučnine i bolova u stomaku praćenog povraćanjem i dijarejom, zažalio je što je uopšte jeo ribu.

KADA su ga prijatelji doveli u bolnicu na malom pacifičkom ostrvu na kom je živeo, Arebonto je bio gotovo bez svesti i dehidrirao je. Imao je bolove u grudima, zabrinjavajuće nizak krvni pritisak i slab puls. Tokom nekoliko narednih dana, pored glavobolje, vrtoglavice i umora mučili su ga i ukočenost nogu, bolovi pri mokrenju i neobičan poremećaj čula zbog čega je hladno osećao kao toplo i obrnuto. Nakon osam dana puls mu se stabilizovao, ali su ukočenost i umor potrajali nedeljama.

Arebonto je bio žrtva jakih toksina nastalih u prirodi kojima se zatruju inače jestive tropske ribe. Ovo oboljenje, poznato kao ciguatera trovanje ribom (CFP), javlja se u tropskim i suptropskim područjima Indijskog i Tihog okeana, kao i na Karibima. U tim krajevima, ribolov je glavni izvor hrane.

CFP nije neko novo oboljenje. U stvari, zagorčavao je život i evropskim moreplovcima. Poput njih, i mnogi današnji turisti pate od njegovih iznurujućih simptoma. Jasno je da ovo oboljenje ugrožava ribolov i turizam mnogih ostrvskih zemalja. Osim toga, međunarodna trgovina živom i smrznutom ribom dovela je do toga da se CFP proširi iz tropskih podneblja na područja gde ga nije lako prepoznati. a

Kako se riba zatruje? Da li se zatrovana riba može prepoznati? Osmotrite šta je otkriveno tokom decenija istraživanja.

Otkrivanje krivca

Smatra se da je mikroorganizam po imenu dinoflagelat izvor toksina koji uzrokuju CFP. b Ovaj mikrob živi na mrtvim koralima i prianja uz alge. Ribice koje se hrane algama gutaju i ciguatoksine — toksine  koje stvaraju dinoflagelati. Kada ove ribice postanu obrok većih riba koje zatim i same budu pojedene, toksini se pomeraju naviše u lancu ishrane. Međutim, izgleda da oni nimalo ne smetaju ribama.

Ciguatoksini spadaju u najsmrtonosnije biološke supstance za koje se zna. Na sreću, „samo je nekoliko ribljih vrsta uzročnik CFP-a“, kaže se u jednom listu australijske vlade. Ciguatoksini ne utiču na izgled, miris ili ukus ribe i ne mogu se uništiti kada se ona kuva, suši, usoljava, dimi ili kiseli. U Arebontovom slučaju, ništa na ribi nije ukazivalo na pritajenu pretnju sve dok nije osetio izuzetno snažne gastrointestinalne, kardiovaskularne i neurološke tegobe.

Dijagnoza i lečenje

Trenutno ne postoji laboratorijski test za utvrđivanje CFP-a kod ljudi. Dijagnoza se zasniva na simptomima koji se jave obično nekoliko sati nakon jela i može se potvrditi ispitivanjem toksina u ostacima ribe. (Videti okvir na sledećoj strani.) Ako sumnjate na CFP, mudro je da zatražite medicinsku pomoć. Iako ne postoji protivotrov, lečenjem se mogu ublažiti tegobe koje obično popuste za nekoliko dana. Međutim, CFP može biti iznurujuć tako da se blagovremenim lečenjem može sprečiti da nastale tegobe postanu hronične.

Izraženost simptoma varira u zavisnosti od brojnih faktora. Tu spadaju zatrovanost ribe, količina i delovi pojedene ribe, nivo ciguatoksina koji se već nalazi u pacijentu i geografsko poreklo ribe, jer izgleda da se toksini pomalo razlikuju u zavisnosti od područja. Žrtve ne samo što ne stiču imunitet već postaju osetljivije na toksine, tako da su slučajevi ponovnog trovanja još gori! I konzumiranje alkohola pogoršava simptome. Da bi se izbegao povratak bolesti, pacijent ne treba da jede ribu tri do šest meseci nakon što je oboleo od CFP-a, objašnjava se u jednoj publikaciji koja govori o tom raširenom oboljenju.

Kod najtežih slučajeva, tegobe mogu trajati nedeljama, mesecima a ponekad čak i godinama i ispoljavaju se slično sindromu hroničnog umora. Ponekad dolazi do smrti usled šoka, prestanka rada disajnih organa ili srca, ili usled dehidracije. Do fatalnog ishoda obično dođe ako se jede tkivo u kome se toksini više nagomilavaju, kao što su glava ili unutrašnji organi ribe.

Još uvek zagonetka

Praktično su sve ribe koje nastanjuju koralne grebene, kao i one koje se hrane tim ribama, potencijalni nosioci ciguatoksina. Međutim, ovde leži jedna zagonetka. Ribe s jednog grebena mogu da budu veoma toksične, dok ta ista vrsta ulovljena u neposrednoj blizini može da bude zdrava. Vrste koje su u jednom delu sveta često odgovorne  za CFP bezopasne su na drugim mestima. Pošto dinoflagelati oslobađaju toksine bez utvrđenog reda, teško je predvideti kada će se ribe zatrovati.

Problem pogoršava i to što još uvek ne postoji jeftin i pouzdan test za utvrđivanje zatrovanosti ribe. Najviše što zdravstveni stručnjaci za sada mogu uraditi je da, na osnovu zabeleženih slučajeva CFP-a, obaveste javnost o tome koje ribe treba izbegavati i gde se one mogu uloviti. Vrste koje se smatraju najčešćim nosiocima toksina su: barakuda, morski grgeč, kraljevska skuša, crveni grgeč, riba-kamen i afrička halapljivica, kao i murina. Starije i veće ribe obično predstavljaju i veću opasnost. Na nekim mestima je zabranjena prodaja ribe za koju postoji mogućnost da je zatrovana. Međutim, smatra se da su bezopasne morske ribe koje se ne hrane ribom s grebena, kao i ribe iz područja sa umerenom temperaturom.

Pretpostavlja se da će se broj slučajeva CFP-a povećati. Između ostalog, to bi se moglo desiti zbog toga što mrtvi korali predstavljaju pogodnu sredinu za razmnožavanje toksičnih dinoflagelata, a izveštaji pokazuju da sve veći broj koralnih grebena oboleva ili umire.

Uprkos nepredvidivoj prirodi CFP-a, možete smanjiti opasnost od trovanja tako što ćete slediti neke osnovne smernice. (Videti gornji okvir.) Arebonto je umalo umro zato što ih nije sledio. Jeo je glavu i meso ribe kamen koja važi za veoma rizičnu vrstu. Pošto je i ranije jeo tu ribu bez ikakvih posledica, postao je, poput mnogih ostrvljana, previše samouveren.

Da li prethodno rečeno znači da treba da izbegavate morsku hranu dok ste, recimo, na odmoru u tropskim krajevima? Nipošto. Mudro je da obraćate pažnju na upozorenja i pažljivo izaberete ribu koja će vam se naći na tanjiru.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 21 strani]

Uobičajeni simptomi

◼ Dijareja, mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku

◼ Groznica, znojenje, vrtoglavica, glavobolja, svrab

◼ Utrnulost ili peckanje oko usta, u šakama i stopalima

◼ Poremećaj čula — hladno se oseća kao toplo i obrnuto

◼ Bol u mišićima i zglobovima, kao i pri mokrenju

◼ Usporen puls, nizak krvni pritisak, umor

[Okvir/Slika na 21 strani]

Smanjite rizik

◼ Raspitajte se u ribolovačkim društvima ili kod stručnjaka za ribolov koju vrstu ribe treba izbegavati kao i za područja u kojima su ulovljene zatrovane ribe.

◼ Nemojte jesti ribu iz područja u kojima je nedavno zabeležena pojava ciguatere.

◼ Nemojte jesti starije, veće ribe koje nastanjuju morske grebene.

◼ Ne jedite glavu, jetru ili druge unutrašnje organe ribe.

◼ Čim ulovite ribu, potpuno joj odstranite utrobu.

[Slike na stranama 20, 21]

Najsumnjivije vrste

(NAZIVI SE MOGU RAZLIKOVATI)

Afrička halapljivica

Morski grgeč

Barakuda

Riba-kamen

Kraljevska skuša

Murina

[Slika na 20. strani]

Dinoflagelat, izvor toksina

[Izvori slika na 20. strani]

Sve ribe osim murine: Illustrated by Diane Rome Peebles - Provided by the Florida Fish and Wildlife Conservation Commission, Division of Marine Fisheries Management; murina: Photo by John E. Randall; dinoflagelat: Image by D. Patterson and R. Andersen, provided courtesy of micro*scope (http://microscope.mbl.edu)

[Izvor slike na 21. strani]

Ribe u pozadini: Illustrated by Diane Rome Peebles - Provided by the Florida Fish and Wildlife Conservation Commission, Division of Marine Fisheries Management