Močvarice — najveći svetski letači

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

ZAMISLITE da dva meseca provedete na severu u arktičkoj tundri, kada je tamo najtoplije doba godine i sunce gotovo nikad ne zalazi. Međutim, kako se zima primiče, krećete na put ka Južnoj Americi, Australiji ili Južnoafričkoj Republici. I ostatak godine ste u pokretu, svraćajući na obale svakog kontinenta po svoje omiljene poslastice. Upravo tako izgleda život mnogih ptica močvarica.

Ptice močvarice — kao što i samo ime govori — jesu ptice koje se hrane u plitkim vodama. a Tokom prohladnih meseci na severnoj hemisferi, ove ptice se okupljaju po močvarnim rukavcima, plažama, ravnim močvarnim ili stenovitim obalama, gde retko kroči ljudska noga. Tokom toplijih meseci, kada turisti preplave plaže, većina ovih ptica seli se na Arktik i subarktičku regiju, gde im kratka leta pružaju mogućnost da se osame i gde ima obilje hrane potrebne za odgajanje mladih.

Ptice močvarice nisu tako živopisnih boja, ali njihov zanosan let i izrazite šare na krilima izazivaju divljenje brojnih posmatrača. „[Barske ptice] mogu leteti nisko, dodirujući krilima vodu, ili se pak mogu vinuti do visine od preko šest hiljada metara. One su zaista apsolutni gospodari vetra i vazduha“, zabeleženo je u knjizi o njima pod nazivom Shorebirds—Beautiful Beachcombers.

Spas u brojnosti

Barske ptice se obično okupljaju u velikim jatima, na mestima gde ima mnogo hrane. Izgleda da spas pronalaze u brojnosti. Grabljivci, poput sivog sokola, napadaju ptice koje su se osamile, dok im gusto zbijeno jato ne predstavlja tako privlačnu metu za napad. Hiljade budnih očiju na vreme će opaziti grabljivca. Da bi obezbedile dodatnu zaštitu, mnoge barske ptice formiraju mešovita jata s drugim vrstama barskih ptica.

Kada se vine u vazduh, jato barskih ptica predstavlja predivan prizor. Stotine, pa čak i hiljade gusto načičkanih ptica uvrću se i okreću, podižu i spuštaju, kao da njima upravlja neka nevidljiva ruka. „Pravo je čudo što hiljade ptica koje zajedno lete velikom brzinom mogu izvesti brze vratolomije s tako preciznom koordinacijom pokreta“, navodi se u jednom priručniku  o pticama (Handbook of the Birds of the World). Proučavajući jata „crnotrbih“ blatarića pomoću kontinualnog snimanja, ornitolozi su otkrili da kada samo jedna ptica izvede neki vešt pokret, ubrzo je u tome može pratiti celo jato.

Svet pod nogama

Neke ptice močvarice su pravi svetski putnici. Rđasti blatarić, kao što je beli morski blatarić, gnezdi se daleko na severu, gde se ne gnezdi gotovo nijedna druga ptica. Ptice močvarice mogu se naći na skoro svim obalama na našoj planeti i godišnje mogu preći oko 32 000 kilometara tokom svoje velike pustolovine.

Katkad seoba barskih ptica znači da moraju preleteti okeane, mada ne mogu da plivaju i nikada se ne odmaraju na vodi. Zato moraju nositi velike zalihe „goriva“ — proporcionalno gledano, više od džambo-džeta, koji prilikom poletanja nosi 40 posto goriva od svoje ukupne težine. Kako barske ptice dolaze do svog „goriva“?

„One ga nakupe u vidu sala, tako što se veoma halapljivo hrane po močvarnim priobalnim područjima i za nekoliko nedelja skoro udvostruče težinu koju imaju tokom leta“, objašnjava Dejvid Atenboro u svojoj knjizi The Life of Birds. „Te zalihe su čak i veće nego što statistički podaci pokazuju, jer se mnogi njihovi unutrašnji organi, kao što su mozak i creva, smanjuju da bi se smestilo još goriva i sačuvala težina.“

Još jedan veliki putnik jeste jedna vrsta zlatne zviždovke, koja leti od Aljaske do Havaja. Pored izdržljivosti koja joj je potrebna za njen 4 500 kilometara dug direktan let, tu je i veština da usred okeana locira Havaje, što predstavlja pravo čudo navigacije u ptičjem svetu. Jedna zlatna zviždovka, čiji je let praćen elektronskim uređajima, stigla je na svoje odredište za manje od četiri dana. Tu je maršrutu jedna starija ptica prevalila više od 20 puta!

 Kad pristignu na svoje arktičko stanište gde će se razmnožavati, ovi izdržljivi putnici moraju brzo da se bace na posao. U roku od dve nedelje moraju naći partnera, označiti teritoriju i napraviti gnezdo. Zatim imaju oko tri nedelje da leže na jajima i još tri nedelje da podignu mlade. Do kraja jula, ponovo kreću na jug.

Izazovi seoba

Na svojim dugim putovanjima, barske ptice se susreću sa mnogim izazovima. Jednu veliku pretnju predstavljaju ljudi. U 19  veku, prirodnjak Džon Džejms Odubon, zapisao je da je jedna grupa lovaca u samo jednom danu pobila 48 000 zlatnih zviždovki. Do danas se broj ptica te vrste u svetu donekle stabilizovao, ali ih verovatno ima manje nego što je bilo pobijeno onog dana.

Još veću opasnost za ptice močvarice predstavlja isušivanje močvarnih područja. Barske ptice se ne mogu lako prilagoditi tim promenama. „Obrasci ponašanja ptica močvarica tokom razmnožavanja, maršrute prilikom seoba i mesta gde one provode zimu nastajali su hiljadama godina, a čoveku je veoma lako da ta mesta izmeni ili uništi“, navodi se u knjizi Shorebirds—An Identification Guide to the Waders of the World. Opstanak miliona barskih ptica zavisi od očuvanja nekoliko ključnih stanica gde se ptice zaustavljaju prilikom svoje seobe.

Jedan dobar primer jeste zaliv Delaver, na jugozapadnoj obali Nju Džersija, u Sjedinjenim Državama. Tamo se u proleće okupi oko sto hiljada ptica jedne vrste blatarića koji tu dolaze da bi se nasitili jajima potkovičaste krabe. Ptice su veoma gladne, jer su upravo završile „jedan od najdužih direktnih letova u ptičjem svetu“. Za dve nedelje prevalile su 8 000 kilometara, krenuvši od jugoistočnog Brazila. Za to vreme su izgubile polovinu svoje telesne težine.

Napori zagovornika zaštite životne sredine mogu doprineti očuvanju tih omiljenih usputnih stajališta za barske ptice. Možda se neko slično područje nalazi blizu vašeg mesta stanovanja. Ako ste jednom posmatrali jato barskih ptica koje izvode vratolomije nad vodom, ili ste čuli njihove prodorne kliktaje, teško ćete ih zaboraviti.

Kao što prirodnjak Artur Moris piše, „sve nas ljubitelje ptica močvarica, povezuje ista nit: svi smo nebrojeno puta stajali na nekoj napuštenoj plaži ili zaravni i posmatrali jato vivaka s njihovim beličastim odsjajem perja, kako se uvrću i prevrću u svom ujednačenom letu. I svaki put kad se to desi, ispunjeni smo divljenjem i čuđenjem“.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 18 strani]

Vešti letači

Rđasti blatarići su verovatno oskarovci u letovima na velikim razdaljinama. Oni koji se gnezde na dalekom severu Kanade obično prezime ili u zapadnoj Evropi ili na jugu Južne Amerike (što je razdaljina od 10 000 kilometara)

[Izvor]

KK Hui

Jata od skoro milion „crnotrbih“ blatarića primećena su u Holandiji i Mauritaniji

Crnorepa muljača leti u različite krajeve sveta — od svojih staništa u Sibiru do Britanskih ostrva, Južnoafričke Republike i Bliskog istoka, Australije ili Novog Zelanda

Beli morski blatarić može se naći kako trčkara po plažama gotovo svuda u svetu. Neki se razmnožavaju na području koje se proteže 950 kilometara od Severnog pola

[Slike na stranama 16, 17]

Ptice močvarice moraju imati velike zalihe sala da bi preletele okeanska prostranstva, jer ne mogu predahnuti na vodi

[Slika na stranama 16, 17]

Blatarići spas pronalaze u brojnosti

[Slika na 17. strani]

Oštrigar

[Slika na 17. strani]

Mrki prudnik u potrazi za hranom duž močvara

[Izvor slike na 16. strani]

Fotografije na vrhu i dnu strane: © Richard Crossley/VIREO