Vera jednog deteta

DASTIN je sedeo i slušao dok je njegova majka proučavala Bibliju s jednom Jehovinom svedokinjom. Iako je imao samo 11 godina, duboko je razmišljao i postavljao mnoga promišljena pitanja. Ubrzo je zatražio da i on proučava Bibliju s nekadašnjom misionarkom s kojom je proučavala i njegova majka. Takođe je počeo da razgovara sa svojim školskim drugovima o onome što je naučio.

Dastin je počeo da u obližnjoj Dvorani Kraljevstva posećuje sastanke, na kojima je aktivno učestvovao kad god je prisutnima bila pružena prilika za to. Kada je sa svoje dve mlađe sestre i bratom posećivao oca koji nije živeo s njima, otac je zahtevao da svi zajedno idu u crkvu. Dastin je objasnio zašto bi radije išao u Dvoranu Kraljevstva. Njegov otac nije imao ništa protiv toga i rekao je da će mu dozvoliti da ide.

Jedno veče, nakon što se završio sastanak, majka ga nije mogla pronaći. Ne govoreći joj ništa, Dastin je otišao do nadglednika Teokratske škole propovedanja i zatražio da i on učestvuje u toj školi. Njegova majka se složila. Bio je uzbuđen i radostan dok je čekao svoj prvi zadatak. Međutim, u isto vreme počeo je da oseća jak bol u predelu kuka zbog čega su ga vodili na razna ispitivanja. Konačno, došlo je dugo očekivano veče kada je trebalo da održi govor u Dvorani Kraljevstva. Do tada je već koristio štake. Međutim, popeo se na podijum bez njih iako je bilo očigledno da mu je to zadavalo bol.

 Ubrzo je ustanovljeno da Dastin boluje od Juingovog sarkoma, retkog oblika raka kostiju. Narednu godinu je uglavnom proveo u dečjoj bolnici u San Dijegu, u Kaliforniji. Hemoterapija, zračenje i na kraju amputacija desne noge i karlične kosti nikada nisu oslabile njegovu snažnu veru i ljubav prema Jehovi. Kada je bio i suviše slab da bi mogao čitati, njegova majka, koja je uvek bila uz njega, čitala mu je naglas.

Iako mu se stanje pogoršavalo, Dastin se nikad nije žalio. Stalno je bio aktivan — kretao se naokolo u svojim kolicima i hrabrio druge pacijente i njihove roditelje, kao i jednog mladog Svedoka koji je bio na lečenju. Bolničko osoblje je moglo videti da su Dastin i taj mladi Svedok bili drugačiji — njihova vera im je davala snagu.

Dastin je želeo da se krsti. Zato su, dok je ležao na sofi jer je bio preslab da bi sedeo, skupštinske starešine razmatrale s njim pitanja koja se osmatraju sa osobama koje žele da se krste kao Jehovini svedoci. Dana 16. oktobra 2004, kada je imao dvanaest i po godina, Dastin se krstio na jednom pokrajinskom sastanku.

Pre nego što je započeo govor za krštenje, dovezli su ga kolicima kako bi zauzeo svoje mesto zajedno s drugim kandidatima za krštenje. Kada su bili zamoljeni da ustanu, Dastin je, obučen u svoje najlepše odelo, ustao na jednu nogu oslanjajući se na stolicu. Na pitanja za krštenje odgovorio je glasno i jasno. Cela porodica je bila prisutna, uključujući i njegovog oca i maćehu. Došlo je i bolničko osoblje, kao i roditelji još neke dece koja su obolela od raka i bila u istoj bolnici gde i Dastin.

Sledećeg dana, Dastin je ponovo primljen u bolnicu. Rak se već proširio na svaku kost u njegovom telu. Kako je bivao sve slabiji i osećao da mu se bliži smrt, upitao je majku da li će umreti. „Zašto pitaš?“, odgovorila je ona. „Da li se plašiš smrti?“

„Ne“, rekao je on. „Samo ću zatvoriti oči, i kada ih ponovo budem otvorio prilikom uskrsenja, to će biti kao da sam ih zatvorio na sekundu. Više me nikada ništa neće boleti.“ Zatim je dodao da se brine jedino za svoju porodicu.

Sledećeg meseca Dastin je umro. Njegovom pogrebu su prisustvovali doktori, medicinske sestre, porodice bolničkog osoblja, nastavnici, komšije i naravno Dastinova porodica — oni koji su Jehovini svedoci kao i oni koji to nisu. Dastin je želeo da se svima koji dođu na pogrebni govor pruži dobro svedočanstvo o njegovim verovanjima. Nadglednik Teokratske škole propovedanja koji mu je dodelio učenički zadatak, jedini koji je uspeo da iznese, održao je izvrstan govor koji je ojačao veru okupljenih ljudi od kojih su mnogi stajali jer nije bilo dovoljno mesta za sedenje.

Dva stiha koja je Dastin naročito voleo bila su odštampana za sve one koji su došli na pogrebni govor — Matej 24:14 i 2. Timoteju 4:7. Njegova snažna vera i besprekornost hrabrile su sve one koji su ga poznavali. S nestrpljenjem čekamo da ga pozdravimo kada uskrsne. (Ispričala Svedokinja s kojom je Dastin proučavao.)

[Istaknuti tekst na 27. strani]

„Dobru sam borbu vodio, trku sam do kraja istrčao, veru sam održao“ (2. Timoteju 4:7).

[Slika na 26. strani]

Gore: Dastin, pre nego što se razboleo

[Slika na 26. strani]

Dole: Dastin se krstio kada je imao dvanaest i po godina