Da li je Bog putem evolucije stvorio život?

„Dostojan si, Jehova, Bože naš, da primiš slavu, čast i moć, jer si ti sve stvorio i tvojom voljom sve postoji i stvoreno je“ (OTKRIVENJE 4:11).

UBRZO nakon što je Čarls Darvin izneo svoju teoriju evolucije, mnoge crkve koje su se izjašnjavale kao hrišćanske prihvatile su je i počele da traže načine da tu teoriju pomire s verovanjem u Boga.

Izgleda da je danas većina istaknutih „hrišćanskih“ religija spremna da prihvati ideju da je Bog na neki način koristio evoluciju dok je stvarao život. Neke od njih naučavaju da je Bog unapred programirao svemir da se razvija tako da živa stvorenja evoluiraju iz beživotne materije. Na kraju tog procesa nastalo je čovečanstvo. Oni koji zastupaju ovo učenje poznato kao teistička evolucija smatraju da se Bog nije mešao u taj proces nakon što je on otpočeo. Drugi smatraju da je Bog dopustio da putem evolucije nastane većina biljnih i životinjskih porodica, ali da je povremeno intervenisao kako bi pospešio odvijanje tog procesa.

Mogu li se ova učenja uskladiti?

Da li se teorija evolucije zaista može uskladiti sa onim što Biblija naučava? Ako je sve nastalo putem evolucije, onda bi biblijski izveštaj o stvaranju prvog čoveka Adama u najboljem slučaju bio samo priča s moralnom poukom, priča koju ne treba doslovno shvatiti (Postanak 1:26, 27; 2:18-24). Da li je Isus tako gledao na ovaj biblijski izveštaj? „Zar niste čitali“, pitao je on, „da ih je njihov stvoritelj u početku načinio kao muškarca i ženu i da je rekao: ’Zato će čovek ostaviti svog oca i svoju majku i prionuće uz svoju ženu, i njih dvoje biće jedno telo‘? Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. Dakle, što je Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja“ (Matej 19:4-6).

Isus je ovde citirao iz drugog poglavlja Postanka, gde se govori o stvaranju. Da je Isus verovao da je priča o sklapanju prvog braka samo legenda, da li bi se pozvao na nju da bi potkrepio učenje o svetosti braka? Ne. Isus je ukazao na izveštaj iz Postanka zato što je znao da su u njemu opisani stvarni događaji (Jovan 17:17).

I Isusovi učenici su verovali u istinitost biblijskog izveštaja o stvaranju. Na primer, u svom jevanđelju, Luka prati Isusovo porodično stablo sve do Adama (Luka 3:23-38). Ako je Adam izmišljena ličnost, dokle ova rodoslovna linija predstavlja istorijski zapis a gde počinje mit? Da su Isusovi preci bili izmišljene ličnosti, koliko bi onda  osnovana bila njegova tvrdnja da je on Mesija, rođen u Davidovoj lozi? (Matej 1:1). Luka, pisac tog Jevanđelja, rekao je da je ’pomno ispitao sve od početka‘. Očigledno je da je on verovao u ono što Biblija govori o stvaranju (Luka 1:3).

Apostol Pavle je verovao u Isusa, što je bilo povezano s njegovim uverenjem da je izveštaj iz Postanka istinit. On je napisao: „Pošto je smrt došla posredstvom čoveka, i uskrsenje mrtvih dolazi posredstvom čoveka. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti“ (1. Korinćanima 15:21, 22). Da Adam nije doslovno praotac čitavog čovečanstva, onaj posredstvom kog je „u svet ušao greh i preko greha smrt“, zašto bi Isus morao da umre kako bi uklonio posledice greha koji smo nasledili od Adama? (Rimljanima 5:12; 6:23).

Dovoditi u pitanje istinitost izveštaja o stvaranju iz Postanka isto je što i dovoditi u pitanje temelje hrišćanske vere. Teorija evolucije se nikako ne može uskladiti s Hristovim učenjima. Svaki pokušaj da se to učini dovodi do slabe vere, koju „kao da bacaju talasi i koju tamo-amo nosi svaki vetar učenja“ (Efešanima 4:14).

Vera koja ima čvrst temelj

Biblija je već vekovima izložena kritikama i napadima. Svaki put se pokazalo da je ona istinita. Kada se Biblija dotiče istorije, medicine i nauke, ona je uvek tačna. Njeni saveti u pogledu međuljudskih odnosa pouzdani su i neprolazni. Ljudske filozofije i teorije mogu se uporediti sa zelenom travom — one niču i s vremenom venu, ali Reč Božja „ostaje doveka“ (Isaija 40:8).

Učenje o evoluciji nije samo naučna teorija. To je ljudska filozofija koja je doživela procvat i zatim decenijama uživala veliku popularnost. Međutim, nedavnih godina je to tradicionalno Darvinovo učenje i sâmo evoluiralo, to jest mutiralo, pošto su se njeni zagovornici trudili da racionalno objasne sve brojnije dokaze o inteligentnom dizajnu koji se nalaze u prirodi. Pozivamo vas da detaljnije istražite ovu temu. Predlažemo vam da pročitate druge članke iz ovog izdanja, kao i publikacije koje su prikazane na ovoj i na 32. strani.

Nakon što istražite ovu temu, verovatno ćete imati više pouzdanja u ono što Biblija govori o prošlosti. Što je još važnije, biće ojačana i vaša vera u ono što Biblija obećava za budućnost (Jevrejima 11:1). To vas takođe može podstaći da slavite Jehovu, „Tvorca neba i zemlje“ (Psalam 146:6).

PROČITAJTE I

Knjiga za sve ljude U ovoj brošuri se razmatraju konkretni primeri koji pokazuju da je biblijski izveštaj istinit

Postoji li Stvoritelj kojem je stalo do tebe? Ispitajte još neke naučne dokaze, i saznajte zašto Bog koji voli ljude dopušta patnju

Šta Biblija zaista naučava? U trećem poglavlju ove knjige odgovara se na pitanje „Kakva je Božja namera sa zemljom?“

[Istaknuti tekst na 10. strani]

Isus je verovao u izveštaj o stvaranju koji se nalazi u Postanku. Da li je bio u zabludi?

[Okvir na 9. strani]

Šta Je Evolucija?

Prema jednoj definiciji, „evolucija“ je „proces koji obuhvata postepene promene u izvesnom pravcu“. Međutim, taj izraz se koristi na više načina. Na primer, koristi se da bi se opisale velike promene u neživim stvarima, kao što je razvoj svemira. Osim toga, njime se opisuju male promene u živom svetu koje se dešavaju unutar jedne vrste kao reakcija na spoljašnje uticaje. Međutim, najčešće se koristi u povezanosti s teorijom prema kojoj je život nastao iz nežive materije, nakon čega su se pojavile ćelije koje su se same reprodukovale, da bi se zatim polako razvijali sve složeniji organizmi od kojih je najinteligentniji čovek. U ovom članku se izraz „evolucija“ koristi upravo u tom smislu.

[Izvor slike na 10. strani]

Svemir: J. Hester and P. Scowen (AZ State Univ.), NASA