Gledište Biblije

Da li nauka protivreči izveštaju iz Postanka?

MNOGI ljudi tvrde da je nauka u suprotnosti s biblijskim izveštajem o stvaranju. Ali suprotnost zapravo ne postoji između nauke i Biblije već između nauke i ubeđenja takozvanih hrišćanskih fundamentalista. Neke od tih grupa pogrešno tvrde da su sva materijalna dela stvaranja nastala pre oko 10 000 godina, za šest dana od po 24 časa.

Biblija, međutim, ne podupire takav zaključak. Kada bi to bilo tako, mnoga naučna otkrića do kojih se došlo u proteklih sto godina zaista bi dovela u pitanje verodostojnost Biblije. Temeljno proučavanje Biblije otkriva da ona ne protivreči utvrđenim naučnim činjenicama. Zato se Jehovini svedoci ne slažu sa tvrdnjama „hrišćanskih“ fundamentalista i  kreacionista. Nadalje će biti objašnjeno šta Biblija zaista naučava.

Kada je bio ’početak‘?

Izveštaj iz Postanka počinje jednostavnom ali snažnom izjavom: „U početku stvori Bog nebesa i zemlju“ (Postanak 1:1). Biblijski izučavaoci se slažu da se u ovom stihu ne govori o onome što se dešavalo tokom stvaralačkih dana opisanih od trećeg stiha pa nadalje. To je veoma značajno. Prema uvodnim rečima Biblije, svemir i naša planeta već su postojali neko neodređeno vreme pre nego što su započeli stvaralački dani.

Geolozi procenjuju da je Zemlja stara oko 4 milijarde godina a astronomi računaju da svemir može biti star i 15 milijardi godina. Da li se ova otkrića i njihova moguća razjašnjenja u budućnosti kose sa rečima iz Postanka 1:1? Ne. Biblija ne precizira koliko su stvarno stari ’nebesa i zemlja‘. Nauka stoga nije u suprotnosti sa biblijskim izveštajem.

Koliko su trajali stvaralački dani?

Koji su period obuhvatali stvaralački dani? Da li su to bili doslovni dani od 24 časa? Pošto je Mojsije, pisac Postanka, ukazao na dan koji je usledio nakon šestog stvaralačkog dana kao na uzor za sedmični sabat, neki tvrde da su prema tome i stvaralački dani morali trajati doslovnih 24 časa (Izlazak 20:11). Da li izveštaj iz Postanka podupire takav zaključak?

Ne. Činjenica je da hebrejska reč prevedena sa „dan“ može označavati različite periode, a ne samo period od 24 časa. Na primer, kada je ukratko govorio o Božjim stvaralačkim delima, Mojsije je ukazao na svih šest stvaralačkih dana kao na jedan dan (Postanak 2:4). Nadalje, prvog stvaralačkog dana „Bog je svetlost nazvao dan, a tamu je nazvao noć“ (Postanak 1:5). Ovde je samo deo perioda od 24 časa nazvao rečju „dan“. Bez sumnje, u Svetom pismu ne postoji osnova da se proizvoljno tvrdi da je svaki stvaralački dan trajao 24 časa.

Koliko su onda trajali stvaralački dani? Izveštaj iz prvog i drugog poglavlja Postanka ukazuje na to da su oni obuhvatali prilično dug period.

Dela stvaranja se postepeno pojavljuju

Mojsije je pisao svoj izveštaj na hebrejskom jeziku, i to sa stanovišta osobe koja se nalazi na Zemlji. Te dve činjenice, kao i saznanje da je svemir postojao pre nego što su započeli stvaralački periodi ili „dani“, omogućavaju da se reše mnoge nesuglasice u vezi sa izveštajem o stvaranju. Kako?

Pažljivo razmatranje izveštaja iz Postanka otkriva da su se neki događaji koji su započeli jednog „dana“ nastavili tokom sledećeg ili tokom više narednih dana. Na primer, pre početka prvog stvaralačkog „dana“, svetlost već postojećeg Sunca iz nekog razloga nije dopirala do površine Zemlje, možda zbog gustih oblaka (Jov 38:9). Tokom prvog „dana“, ta barijera je počela da nestaje, omogućavajući difuznoj svetlosti da se probije kroz atmosferu. a

 Drugog „dana“, atmosfera je nastavila da se raščišćava, obrazujući prostor između gustih oblaka i okeana. Četvrtog „dana“ atmosfera se raščistila do te mere da su Sunce i Mesec bili vidljivi na „nebeskom svodu“ (Postanak 1:14-16). Drugim rečima, sa stanovišta osobe koja se nalazi na Zemlji, Sunce i Mesec su se mogli raspoznati. To se odigravalo postepeno.

U izveštaju iz Postanka takođe stoji da su se, dok je atmosfera bivala sve jasnija, tokom petog „dana“ počela pojavljivati leteća stvorenja uključujući insekte i stvorenja sa opnastim krilima. Međutim, Biblija ukazuje da je tokom šestog „dana“ Bog još uvek „od zemlje stvarao sve divlje životinje poljske i sva stvorenja koja lete po nebesima“ (Postanak 2:19).

Očigledno, biblijska terminologija ostavlja mesta za mogućnost da su se neki važniji događaji tokom svakog „dana“, to jest perioda stvaranja, odvijali postepeno a ne odjednom, i da su neki od njih možda trajali više stvaralačkih „dana“.

Po svojim vrstama

Da li to što su se biljke i životinje pojavljivale postepeno znači da je Bog stvarao raznolike životne oblike putem evolucije? Ne. U izveštaju jasno stoji da je Bog stvorio sve glavne ’vrste‘ biljaka i životinja (Postanak 1:11, 12, 20-25). Da li su te prvobitne biljne i životinjske ’vrste‘ stvorene sa sposobnošću da se prilagođavaju promenama u životnoj sredini? Kako su definisane granice među vrstama? O tome Biblija ne govori. Ipak, u njoj stoji da su živa stvorenja ’provrvela po svojim vrstama‘ (Postanak 1:21). Ta rečenica podrazumeva da postoji ograničenje u vezi sa mogućim promenama unutar jedne ’vrste‘. Fosilni zapis i savremena istraživanja podupiru gledište da su se prvobitne vrste biljaka i životinja samo neznatno izmenile tokom veoma dugih perioda.

Suprotno tvrdnjama nekih fundamentalista, u izveštaju iz Postanka ne kaže se da su svemir, Zemlja i sva živa bića na njoj stvoreni u kratkom periodu, u ne tako dalekoj prošlosti. Opis stvaranja svemira i pojave života na Zemlji iz Postanka u skladu je sa mnogim novijim naučnim otkrićima.

Zbog svojih filozofskih uverenja, mnogi naučnici odbacuju biblijsko objašnjenje da je Bog sve stvorio. Međutim, interesantno je to što je Mojsije u drevnoj biblijskoj knjizi Postanak napisao da je svemir imao početak i da su životni oblici nastajali u fazama, postepeno, tokom određenih perioda. Kako je Mojsije mogao doći do takvih naučno tačnih informacija pre oko 3 500 godina? Postoji logično objašnjenje. Onaj ko je toliko moćan i mudar da stvori nebesa i zemlju, nesumnjivo je mogao pružiti Mojsiju takve informacije koje su bile ispred njegovog vremena. To daje težinu biblijskoj tvrdnji da je ’nadahnuta od Boga‘ (2. Timoteju 3:16).

[Fusnota]

DA LI STE SE PITALI?

◼ Kada je Bog stvorio svemir? (Postanak 1:1).

◼ Da li je Zemlja stvorena za šest dana od po 24 časa? (Postanak 2:4).

◼ Kako je Mojsije mogao da zapiše naučno tačne informacije o stvaranju Zemlje? (2. Timoteju 3:16).

[Istaknuti tekst na 19. strani]

U izveštaju iz Postanka ne kaže se da je svemir stvoren u kratkom periodu, u ne tako dalekoj prošlosti

[Istaknuti tekst na 20. strani]

„U početku stvori Bog nebesa i zemlju“ (Postanak 1:1)

[Izvor slike na 18. strani]

Svemir: IAC/RGO/David Malin Images

[Izvor slike na 20. strani]

NASA photo