Pogled u svet

◼ „Morske dubine su ubedljivo najveće stanište na planeti. I jedno od najsurovijih... Ipak, gde god da pogledamo vidimo život, ponekad u izobilju“ (NEW SCIENTIST, BRITANIJA).

◼ U nedavnoj probnoj parnici, savezni sud u Harisburgu (Pensilvanija, SAD), presudio je da je „protivustavno da se u državnim školama na časovima prirodnih nauka umesto evolucije predaje [inteligentni dizajn]“ (NEW YORK TIMES, SAD).

◼ Prema rezultatima jedne ankete iz 2005, „51 procenat Amerikanaca ne veruje u evoluciju“ (NEW YORK TIMES, SAD).

◼ Harijet, 175-godišnja džinovska kornjača sa Galapagosa teška 150 kilograma, koja živi u zoološkom vrtu u Brizbenu, u Australiji, „najstarija je životinja na svetu“ (AUSTRALIJSKO MEDIJSKO UDRUŽENJE).

◼ Švajcarski istraživači su otkrili kako se neke vrste kukuruza brane od kukuruzne zlatice. Kukuruz ispušta u zemljište miris koji privlači sićušne parazitske crve, koji ubijaju larve kukuruzne zlatice (DIE WELT, NEMAČKA).

Fotografisana džinovska lignja

U blizini Boninskih ostrva južno od Japana, naučnici su prvi put fotografisali živu džinovsku lignju u njenom prirodnom okruženju. Namamili su je malim lignjama i račićima iznad kojih su postavili kamere. Onda se na dubini od oko 900 metara pojavila džinovska lignja koja je prema proceni naučnika duga oko 8 metara.

„Dinosauri su jeli travu“

Otkriće da su „dinosauri jeli travu“ predstavlja „veliko iznenađenje za naučnike“, stoji u jednom izveštaju Asošiejted presa. To je otkriveno prilikom analiziranja fosilnog ostatka sauropodovog izmeta pronađenog u Indiji. Zbog čega je to iznenadilo naučnike? Mislilo se da se „trava pojavila dugo nakon izumiranja dinosaura“, objašnjava se u izveštaju. Takođe se verovalo da sauropodi „nisu imali posebno oblikovane zube koji su neophodni za žvakanje oštrih vlati“. Paleobotaničar Kerolajn Stromberg, koja je predvodila tim koji je došao do tog otkrića, kaže: „Većina ljudi ne bi ni pomislila da su [sauropodi] jeli travu.“

Kako pčele lete?

U šali se kaže da su inženjeri dokazali da pčele ne mogu da lete. Izgledalo je da tako „teški“ insekti s kratkim zamahom krila ne mogu stvoriti dovoljan potisak. Da bi otkrili tajnu njihovog uspeha, inženjeri su „snimali pčele dok lete, sa 6 000 kadrova u sekundi“, stoji u časopisu New Scientist. Tehnika pčela je opisana kao „neobična“. „Krila zabacuju unazad u luku od 90 stepeni a onda ih u povratku prevrnu— i to 230 puta u sekundi... To bi se moglo uporediti sa propelerom kod koga se i krila obrću oko svoje ose“, objašnjava jedan član istraživačkog tima. Njihova otkrića mogla bi da pomognu inženjerima da poboljšaju konstrukciju propelera i da naprave letelice kojima se lakše upravlja.

Raspevani miševi

„Miševi mogu da pevaju i... njihove pesme upućene potencijalnom partneru složene su skoro kao i pesme ptica“, izveštava časopis New Scientist. Miševi pevaju na ultrazvučnim frekvencijama višim od gornje granice ljudskog sluha — zbog čega njihove pesme verovatno nisu ranije ni bile primećene. Istraživači iz Sent Luisa, u Misuriju, u SAD, otkrili su da je oglašavanje mužjaka „podeljeno na fraze i motive što odgovara definiciji ’pesme‘“. To svrstava miševe u jednu posebnu grupu. Još neki sisari poznati po pevanju su kitovi, delfini, neke vrste slepih miševa i, naravno, ljudi.