Mladi pitaju...

Da li patim od poremećaja u ishrani?

„Ponekad kada sednem da jedem, postanem nervozna i počnem da drhtim. Bojim se da ću se ugojiti. Govorim sebi: ’Moram da izgubim još dva kilograma‘“ (Marija). a

„Želim da budem privlačna i strahujem da ću se ugojiti. Ali ne želim da iko sazna da nakon jela povraćam. To je jako neprijatno“ (Adrijana).

„Kažem sebi: ’Od danas ću prestati s tim...‘ A onda, u toku dana, dolazi neizbežan trenutak i ja se prejedem. Posle toga osećam krivicu i poželim da umrem“ (Jovana).

ŽELIŠ da lepo izgledaš, i to je sasvim normalno. Kada te nešto brine ili si veoma tužna, potrebna ti je uteha. Ni u tome nema ništa loše. Ali, ako se možeš poistovetiti sa bilo kojom od devojaka koje su upravo citirane, moguće je da imaš problem. U tom slučaju nisi jedina. Činjenice pokazuju da milioni mladih — uglavnom devojke — imaju neki poremećaj u ishrani. b

Upoznajmo se malo bolje sa anoreksijom, bulimijom i prejedanjem. Simptomi su različiti, ali je za svaki poremećaj karakterističan neprirodan odnos prema hrani. Ukoliko se prepoznaš u bilo kom opisu koji je ovde naveden, budi uverena da postoji rešenje. Ti se možeš oporaviti!

Kratak pregled

◼ ANOREKSIJA. Devojka koja pati od anoreksije, ma koliko mršava bila, kada pogleda u ogledalo uvek vidi osobu s viškom kilograma. Da bi smršala, u stanju je da preduzme ekstremne mere. „Postala sam opsednuta kalorijama“, kaže jedna anorektičarka. „Pažljivo sam planirala šta ću jesti tokom cele nedelje. Izostavljala sam obroke i naporno vežbala kad god bih smatrala da sam unela previše kalorija. Uzimala sam do šest laksativa na dan.“

 Ne prođe mnogo i simptomi anoreksije počinju da se primećuju. Pored gubitka težine, što je najčešći znak, može doći do opadanja kose, sušenja kože, malaksalosti i slabljenja kostiju. Može doći i do poremećaja menstrualnog ciklusa ili čak do izostajanja menstruacije nekoliko meseci.

Možda izgleda kao da ovi simptomi ne prouzrokuju neku veću štetu, ali nemoj se zavaravati — anoreksija je opasna po život. Jedno istraživanje je otkrilo da na kraju i do 10 procenata obolelih umre, najčešće zbog oštećenja nekog organa ili zbog drugih problema koji se javljaju usled nepravilne ishrane.

◼ BULIMIJA. Devojka koja pati od bulimije ne izbegava hranu. Naprotiv, ona može uneti i do 15 000 kalorija za samo dva sata! Zatim izbacuje sve što je pojela, obično tako što izazove povraćanje ili tako što uzima laksative ili diuretike.

Osoba se u većini slučajeva prejeda u tajnosti. „Ako bih nakon škole stigla kući pre svih, obično bih se prejedala“, kaže jedna devojka. „Brižljivo sam skrivala dokaze.“ Međutim, nakon prejedanja javlja se krivica. „Osećala bih se užasno“, kaže ona, „ali znala sam da mogu poništiti ono što sam uradila. Popela bih se na sprat, povraćala i osećala ne samo olakšanje već i da još uvek držim sve pod kontrolom.“

Uprkos bilo kakvim prividnim koristima, takvo oslobađanje od hrane je opasno. Zbog zloupotrebe laksativa dolazi do slabljenja sluznice creva, pa čak i do zapaljenja ili infekcije. Učestalo povraćanje može prouzrokovati dehidraciju, kvarenje zuba, oštećuje jednjak i čak prouzrokuje srčane probleme.

◼ PREJEDANJE. Kao i kod bulimije, osoba koja se prejeda unosi ogromne količine hrane. Razlika je u tome što se u slučaju prejedanja ona ne oslobađa hrane. Zbog toga, takva osoba može imati višak kilograma. Međutim, neki nakon prejedanja pribegavaju izgladnjivanju ili preterano vežbaju. Ponekad na taj način uspevaju da održe težinu, tako da porodica i prijatelji uopšte ne shvataju da ta osoba ima neki poremećaj.

Baš kao anorektičari ili bulimičari, i osobe koje se prejedaju imaju nezdrav odnos prema hrani. Jedna devojka kaže za sebe i ostale obolele: „Hrana je naš lični, tajni prijatelj — možda naš jedini prijatelj.“ Druga kaže: „Dok se prejedam, ništa mi više ne izgleda važno. Hrana je najvažnija — ona je uteha — a onda se nakon prejedanja javlja osećaj krivice i utučenost.“

Iako se oni koji imaju ovaj poremećaj ne oslobađaju hrane, prejedanje je opasno. Može prouzrokovati dijabetes, visok krvni pritisak, srčana oboljenja i više drugih bolesti. Takođe može izazvati veliku emocionalnu štetu.

 Može li se to i tebi dogoditi?

Naravno, većina ljudi koji žele da smršaju ili da budu u formi nemaju neki poremećaj u ishrani. Ipak, nakon što si razmotrila ove informacije, možda bi želela znati da li si krenula u tom pravcu. Zapitaj se:

◼ Da li se stidim ili mi je neprijatno kada su u pitanju moje navike ishrane ili ponašanje dok uzimam hranu?

◼ Da li krijem svoje navike ishrane od drugih?

◼ Da li je hrana postala najvažnija u mom životu?

◼ Da li se merim više od jednom dnevno?

◼ Da li sam spremna da se izložim riziku samo da bih smršala?

◼ Da li sam pokušavala da namerno izazovem povraćanje ili sam uzimala laksative ili diuretike?

◼ Da li moje navike ishrane utiču na moje odnose s drugima? Na primer, da li sam radije sama nego u društvu, tako da drugi ne mogu videti da se prejedam ili oslobađam hrane?

Ukoliko tvoji odgovori na ova pitanja ukazuju da imaš neki problem, zapitaj se:

◼ Da li me ovakav način života čini srećnom?

Šta možeš učiniti u vezi s tim?

Odmah preduzmi nešto!

Prvi korak je da priznaš sebi da imaš problem. „Nakon što sam razmislila o tome“, kaže Danijela, „uvidela sam da se isto osećam i da imam iste navike kao devojke koje pate od anoreksije. Bilo mi je strašno da se suočim sa činjenicom da se ponašam baš kao i one.“

Kao drugo, moli se Jehovi u vezi s tim ozbiljnim problemom. c Usrdno ga moli da ti pomogne da uvidiš šta je uzrok poremećaja kako bi ga mogla savladati. Možeš se moliti poput Davida: „Pronikni u mene, Bože, i upoznaj srce moje. Ispitaj me i vidi nespokojne misli moje, i vidi ima li u meni nešto što me na put boli navodi, i vodi me putem večnim“ (Psalam 139:23, 24).

 S druge strane, možda ćeš uvideti da ti je jako teško da se oslobodiš poremećaja u ishrani. Možda je ta navika postala tako snažna, poput zavisnosti. Možeš se moliti Jehovi i u vezi s tim. Tako je postupila Danijela. Ona priznaje: „U početku nisam ni želela da se oslobodim te navike. Zato sam morala da se molim da steknem želju da to uradim.“

Kao treće, razgovaraj sa roditeljima ili nekom drugom odraslom osobom koja ti može pomoći. Saosećajne odrasle osobe te neće posramiti. Sasvim suprotno, težiće ka tome da oponašaju Jehovu za koga se u Bibliji kaže: „On ne prezire patnju nevoljnika, niti mu je ona mrska, lice svoje nije od njega okrenuo, i kad je k njemu za pomoć zavapio, on ga je uslišio“ (Psalam 22:24).

Istina, put oporavka nije lak. U nekim slučajevima, potrebna je stručna pomoć. d Ono što je najvažnije jeste da učiniš nešto. Jedna devojka koja boluje od bulimije odlučila je da to uradi. Ona kaže: „Jednog dana sam počela da uviđam da više ne mogu kontrolisati nagon da izbacujem hranu. Međutim, nisam bila sigurna da bih mogla prestati s tim. Na kraju sam uradila najtežu stvar koju sam ikada morala da učinim. Zatražila sam pomoć.“

I ti to možeš učiniti!

Više članaka iz serije „Mladi pitaju...“ može se naći na vebsajtu www.watchtower.org/ype

[Fusnote]

ZA RAZMIŠLJANJE

◼ Da li misliš da možda imaš poremećaj u ishrani? Ako imaš, kome se možeš obratiti za pomoć?

◼ Kako možeš pomoći prijateljici koja pati od poremećaja u ishrani?

[Okvir na 19. strani]

„Mislim da imaš problem...“

Ukoliko ti neki član porodice ili prijatelj uputi ove reči, odupri se unutrašnjem nagonu da odbiješ pomoć. Zamisli da tvoja drugarica primeti da ti se porub na haljini rašio. Zar ne bi bila zahvalna ako bi ti skrenula pažnju na to pre nego što se u potpunosti rašije? Biblija kaže: „Ima i prijatelja privrženijih od brata“ (Poslovice 18:24). Kada ti neko priđe izražavajući brigu u vezi s problemom koji imaš, ta osoba dokazuje da je baš takav prijatelj!

[Okvir/Slika na 19 strani]

’Htela sam da budem mršava‘

„Počela sam da mršavim. Onda sam morala da izvadim umnjake i nisam mogla da jedem. To je bio početak anoreksije. Postala sam opsednuta svojim izgledom i svojim telom. Nikada nisam bila dovoljno mršava. Moja najniža težina bila je zastrašujuća. Nanela sam veliku štetu svom telu! Sada mi nokti ne rastu. Poremetila sam svoj biološki sat. Imala sam četiri pobačaja. Rano sam ušla u menopauzu a moj metabolizam jedva da funkcioniše. Takođe imam kolitis. I sve to samo zato što sam pošto-poto htela da budem mršava“ (Nina).

[Okvir na 20. strani]

Ako doživiš pad

Možda ćeš se izboriti s poremećajem u ishrani, a onda nakon nekoliko nedelja ili čak meseci ponovo početi po starom. Ukoliko ti se to dogodi, nemoj odustati. Biblija kaže da ’pravednik [može] i sedam puta pasti‘ (Poslovice 24:16). Pad ne znači da ne možeš uspeti. To je samo pokazatelj da treba da ojačaš svoju odlučnost, da prepoznaš upozoravajuće znakove kada ti preti povratak na staro, i da se možda još jednom poveriš osobama koje te podržavaju i koje će ti pomoći.

[Okvir/Slika na 20 strani]

Upoznaj se što bolje sa problemom

Ukoliko patiš od nekog poremećaja u ishrani, bilo bi dobro da se dobro informišeš o njemu. Što više znaš o tom problemu, biće ti lakše da se izboriš s njim. Verovatno će ti koristiti informacije koje su objavljene u izdanjima Probudite se! od 22. januara 1999, na stranama 3-12 i od 22. aprila 1999, na stranama 13-15.

[Okvir na 21. strani]

SAVET RODITELJIMA

Ukoliko vaša ćerka pati od nekog poremećaja u ishrani, šta vi možete učiniti? Najpre pažljivo osmotrite informacije koje se nalaze u ovom članku kao i dodatne informacije na koje se ukazuje na 20. strani. Pokušajte da razumete zašto se vaša ćerka ponaša na takav način.

Primećeno je da mnogi koji pate od nekog poremećaja u ishrani imaju nisko samopoštovanje i po prirodi su perfekcionisti, previše očekuju od sebe. Uverite se da vi ne doprinosite razvijanju takvih osobina. Pomozite svojoj ćerki da stekne sigurnost (Isaija 50:4). Da biste ublažili njenu sklonost ka perfekcionizmu, „neka vaša razumnost bude poznata“ (Filipljanima 4:5).

Takođe utvrdite kakav vi imate stav prema hrani i telesnoj težini. Da li možda nehotice i suviše ističete njihovu važnost, bilo rečima bilo svojim primerom? Upamtite, mladi su izuzetno svesni svog izgleda. Čak i zadirkivanje bucmaste dece ili adolescenata koji počinju brzo da se razvijaju može posejati u njihov osetljivi mladi um seme koje će kasnije voditi do problema.

Nakon što uz molitvu dobro razmislite o tome, otvoreno razgovarajte sa svojom ćerkom.

◼ Pažljivo isplanirajte šta ćete reći i kada ćete to reći.

◼ Jasno izrazite svoju brigu kao i želju da pomognete.

◼ Nemojte se iznenaditi ako prva reakcija bude odbijanje.

◼ Pažljivo slušajte.

Što je najvažnije, radite zajedno sa svojom ćerkom na tome da se ona izbori sa poremećajem. Neka joj cela porodica pomaže tokom oporavka!

[Slika na 21. strani]

Možda ćeš morati da se moliš za želju da se izboriš s tim poremećajem