Tauer Bridž — kapija Londona

POKRENI

Tauer Bridž — kapija Londona

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

ZA NJEGA znaju i oni koji nikada nisu bili u Engleskoj. Godišnje ga poseti na hiljade turista. Svakoga dana, stanovnici Londona prelaze preko njega, a da se možda i ne zapitaju kako je nastao. Tauer Bridž je jedno od najpoznatijih obeležja Londona.

Njega ne treba poistovećivati s Londonskim mostom koji je sledeći most uzvodno. Tauer Bridž je povezan sa obližnjom Londonskom kulom. Engleski parlament je 1872. razmotrio nacrt zakona kojim bi se dozvolila gradnja mosta na Temzi. Uprkos tome što se upravnik Londonske kule nije slagao s tim, parlament je odlučio da podrži ideju o novom mostu pod uslovom da se izgled mosta uskladi sa izgledom kule. Rezultat tog službenog predloga je današnji Tauer Bridž.

Tokom 18. i 19. veka, obale Temze su povezivali brojni mostovi, od kojih je najpoznatiji bio Stari londonski most. Do 1750, stabilnost tog mosta je oslabila, a postao je i usko grlo za saobraćaj. Pod njim su se brodovi iz svih krajeva sveta borili za mesto u pretrpanoj luci. Tada je u njoj bilo ukotvljeno toliko mnogo brodova da se kaže kako se moglo prepešačiti puno kilometara preko njihovih priljubljenih paluba.

Na zahtev londonskih vlasti, gradski arhitekta, Horas Džouns, predložio je da se nizvodno od Londonskog mosta izgradi pokretni most u gotskom stilu. To bi omogućilo slobodan prolaz brodovima koji su plovili Temzom uzvodno ka zapadu, prema dokovima. U tom projektu su korišćena rešenja koja su mnogi smatrali potpuno novima.

Poseban projekat

Džouns je puno putovao, tako da su mu mali pokretni mostovi na kanalima u Holandiji dali ideju o pokretnom mostu koji bi radio na principu poluge i koristio balast. Zahvaljujući projektu Džounsovog tima i modernim metodama gradnje, pri kojima su korišćene čelična konstrukcija i zidana fasada, Tauer Bridž je dobio današnji prepoznatljiv izgled.

Ovaj most ima dve glavne kule koje su pri vrhu spojene parom staza za pešake. One se nalaze 34 metra iznad kolovoza, i oko 42 metra iznad najvišeg prosečnog nivoa reke. Kolovoz sa obe obale reke vodi do pokretnih delova mosta. Svaki od ta dva ogromna dela težak je 1 200 tona i može da se odvoji i podigne dostižući ugao i od 86 stepeni. Brodovi čija je nosivost i po 10 000 tona mogu bezbedno proći ispod mosta.

Pogon mosta

Pokretni delovi mosta su se pomerali putem hidraulike koja je takođe podizala lift za putnike s nivoa kolovoza do pešačkih staza, pa čak i snabdevala energijom saobraćajnu signalizaciju na mostu. Ceo most je radio na vodu! I ona je pružala obilje energije — dvostruko više nego što je trebalo.

Pod južnim krajem mosta nalazila su se četiri kotla na ugalj koja su stvarala paru pod pritiskom od pet do šest kilograma po kvadratnom centimetru, obezbeđujući na taj način energiju za dve ogromne pumpe. One su, s druge strane, izbacivale vodu pod pritiskom od 60 kilograma po kvadratnom centimetru. Da bi se sačuvala energija koja je bila potrebna za podizanje pokretnih delova mosta, voda pod pritiskom se nalazila u šest velikih rezervoara. Oni su obezbeđivali energiju za osam motora koji su pokretali most. Nakon što bi se snaga oslobodila, počeli bi da se podižu pokretni delovi mosta od kojih se svaki nalazi na osovini prečnika 50 centimetara. Bio je dovoljan samo minut da se podignu do pune visine.

Poseta današnjem Tauer Bridžu

Danas je parni pogon zamenila struja. Ali baš kao i ranije, kada se Tauer Bridž otvori, saobraćaj se prekida. Pešaci, turisti i drugi posetioci dive se načinu na koji taj most radi.

Kada se da zvučni signal, rampe se spuštaju i zatvaraju prilaze mostu, poslednje vozilo prelazi preko njega, a kontrolori s mosta signaliziraju da na njemu više nema saobraćaja. Nakon što se bešumno otvore četiri kopče koje ih povezuju, pokretni delovi mosta se podižu. Zatim pažnju posmatrača privlači ono što se odvija na reci. Sve oči su uprte tamo bez obzira na to da li prolazi remorker, jahta ili putnički brod. Nakon nekoliko minuta, čuje se drugi signal. Pokretni delovi mosta se spuštaju, a rampe se podižu. U želji da prvi pređu preko mosta, biciklisti užurbano zauzimaju mesta ispred vozila. Nekoliko trenutaka kasnije, Tauer Bridž je ponovo nepomičan sve dok ne bude morao da oslobodi prolaz sledećem brodu.

Posetilac koga stvarno zanima nastanak mosta neće samo posmatrati taj često ponavljani tok događaja. On će se priključiti drugima koji liftom odlaze do severne kule mosta. Tu se dive pojedinostima iz njegove prošlosti koje su verno dočarane pomoću pokretne lutke na izložbi „Upoznajte Tauer Bridž“. Na uljanim slikama su prikazani inženjerski podvizi i raskošna ceremonija otvaranja. Na mutnim požutelim fotografijama i na ekranima vidi se zapanjujuća konstrukcija Tauer Bridža.

Najviše staze za pešake pružaju mogućnost posetiocu da uživa u prekrasnom pogledu na panoramu Londona. Zapadno se mogu videti katedrala svetog Pavla, kao i banke u finansijskom delu grada, dok se u daljini vidi poštanska kula. Neko bi očekivao da istočno ugleda dokove, ali oni su pomereni dosta nizvodno od današnjeg velegrada. Na njihovom nekadašnjem mestu sada se nalazi Doklends, novi deo grada koji privlači pažnju originalnom konstrukcijom građevina. Spektakularan, očaravajuć, fascinantan — svi ti izrazi sasvim dobro opisuju pogled sa ovog poznatog londonskog obeležja.

Kada budete posetili London, zašto ne biste obišli i ovu građevinu od istorijskog značaja? Poseta izuzetnom inženjerskom dostignuću ostaviće trajan utisak na vas.

[Slika na 16. strani]

Jedna od dve pumpe na paru koje su nekada pokretale motore

[Izvor]

[Slika na stranama 16, 17]

Oba dela mosta podignu se za manje od jednog minuta

[Izvor]

[Izvor slike na 15. strani]

PROBUDITE SE!