Zaštitite se od otmice automobila!

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ JUŽNOAFRIČKE REPUBLIKE

U GRADOVIMA širom sveta, od Karačija do Lisabona i od Najrobija do Rio de Žaneira, krađa to jest otmica automobila predstavlja sve veći problem. Prema Upravi pravosuđa za statistiku Sjedinjenih Država, u toj zemlji je od 1993. do 2002. godišnje u proseku bilo oko 38 000 otmica automobila.

Južnoafrička Republika, sa šest puta manje stanovnika od Sjedinjenih Država, ima čak višu stopu — preko 14 000 otmica godišnje. Nakon što razmotrite neke od tih slučajeva, razumećete zašto mnogi gledaju na otmicu automobila kao na jedan od najgorih zločina koji mogu doživeti. Slede iskustva nekih ljudi koji žive u najvećem gradu Južnoafričke Republike, Johanesburgu. Ona vam mogu pomoći da saznate kako da postupite ako se ikada nađete u takvoj situaciji ili, što je još bolje, kako da smanjite rizik od toga da uopšte postanete žrtva otmice automobila.

Istinita iskustva

◼ „Moja prijateljica Suzan i ja učestvovale smo godinu dana u delu jevanđeliziranja. Jedne srede, pre nego što smo otišle kod sledeće osobe s kojom smo proučavale Bibliju, zaustavile smo se pod jednim drvetom kraj puta koji je vodio ka jednom naselju kako bismo popile malo čaja. Suzan je izašla iz auta kako bi iz prtljažnika donela korpu. U trenutku kada mi je pružila šolju, stvorila su se dva čoveka. Jedan od njih joj je prislonio pištolj na vrat. Zaprepašćena, pokušala sam da izađem iz auta, ali me je drugi čovek gurnuo nazad. Tako smo se našle u autu s dva muškarca koji su vozili  nas — stvarno sam mislila da će nas najverovatnije silovati ili ubiti“ (Anika, mlada udata žena).

◼ „U sedam sati ujutro išao sam kolima na posao. Stao sam na jednoj raskrsnici na kojoj ima puno ljudi koji traže posao. Nisam ništa slutio sve dok mi kroz otvoren prozor mog vozila neko nije prislonio pištolj na vrat i rekao: ’Izlazi ili pucam.‘ Istog trenutka, iznad nas je preleteo jedan helikopter. Pomislivši da je to policija, otmičar je pucao i pobegao. Pogodio me je u vrat i povredio kičmenu moždinu. Zbog toga sam nepokretan od vrata naniže. Ne osećam ruke i noge i ne mogu da ih pomeram“ (Bari, otac jednog tinejdžera).

◼ „Trebalo je da sa suprugom, Lindsi, odem na ručak. Čekao sam je u autu. Vrata su bila zaključana, ali prozori su zbog vrućine bili malo otvoreni. Sedeo sam na mestu vozača i gledao napred kada su se iza ugla pojavila dva čoveka koja su izgledala veoma opušteno. Kada su bili na oko osam koraka ispred auta, razdvojili su se tako da je jedan pošao ka levoj, a drugi ka desnoj strani vozila. Odjednom su se našli kraj vrata automobila, držeći me sa obe strane na nišanu i vičući mi šta da uradim. Nakon što sam ih poslušao i upalio kola, viknuli su mi da izađem i pređem na zadnje sedište. Jedan je vozio dok me je drugi naterao da pognem glavu. ’Koji mi razlog možeš dati da te ne ubijem?‘, pitao je. ’Ja sam Jehovin svedok‘, odgovorio sam. On je i dalje govorio da će me ubiti, a ja sam se i dalje molio i mislio na svoju dragu suprugu, pitajući se kako će ona reagovati kada vidi da joj je muž nestao sa autom“ (Alan, putujući nadglednik i otac).

Ova iskustva pokazuju kako brzo i neočekivano može doći do otmice automobila. Ona takođe ukazuju na svakodnevne situacije koje otmičari koriste. Na mnogim mestima više nije bezbedno čekati ili odmarati se u autu koji je parkiran na ulici. Druga rizična mesta su raskrsnice, kao i prilaz vašoj kući.

Ishod ovih otmica

Na svu sreću, ono što su Anika i Suzan doživele dobro se završilo. Dok su ih otmičari vozili, one su pokušale da im objasne delo vođenja biblijskih studija u kojem učestvuju. Izgleda da je to probudilo grižu savesti kod tih ljudi. „Izvinili su se za ono što su uradili“, kaže Anika, „ali rekli su da su zbog vremena u kom živimo primorani da kradu i otimaju automobile kako bi preživeli. Objasnile smo im zašto Bog dopušta siromaštvo i patnju.“ Biblijska poruka ih je dirnula u srce. Odlučili su da vrate novac i ručne satove koje su oduzeli Aniki i Suzan, uveravajući ih da im neće nauditi. „Zatim nam je jedan od njih objasnio kako da ubuduće izbegnemo otmicu automobila“, priseća se Suzan. „Zatražili su da im obećamo“, dodaje Anika, „da nikada više nećemo stati kraj puta da bismo pile čaj.“ Nakon toga, baš kao što su im i rekli, otmičari su zaustavili auto i izašli iz njega, sa cenjenjem prihvatili biblijsku literaturu i pustili ih da se odvezu bez ikakvih problema.

Kada su stigli do jednog zabačenog mesta, otmičari su naredili Alanu, putujućem nadgledniku, da napusti vozilo. Iako je izgubio vredne stvari, bio je zahvalan  što mu nisu naudili. „Mislim da sam dobro prošao“, priseća se Alan, „zato što sam sarađivao, bio miroljubiv i nisam paničio. Međutim, sigurno sam mogao biti pažljiviji. Iz tog nemilog slučaja naučio sam da se jednostavno ne smemo opustiti, pošto živimo duboko u poslednjim danima Sataninog zlog sistema.“ Sledećeg dana su se Alan i Lindsi vratili u isto područje kako bi nastavili da propovedaju sa skupštinom kojoj su bili u poseti. Alan kaže: „Molili smo se i bili smo veoma obazrivi. Nije bilo lako, ali Jehova nam je dao ’izuzetnu snagu‘“ (2. Korinćanima 4:1, 7).

Bari je žrtva s najtežim posledicama. Poslednjih 11 godina je vezan za invalidska kolica. Pohvalno je što je uprkos tome sačuvao pozitivan stav i nije postao ogorčen. Njegova vera u pravedan novi svet koji je obećao Jehova Bog nije se poljuljala (2. Petrova 3:13). Bari i dalje redovno ide na hrišćanske sastanke i koristi svaku priliku da govori drugima o svojoj veri. On kaže: „Služenje Jehovi mi je oduvek pričinjavalo radost. Čak i pored toga što sam u invalidskim kolicima i jedva mogu nešto učiniti za sebe, često razmišljam o tome šta je Jehova uradio za mene i to mi pomaže da istrajem. Uskoro će ovaj zli sistem doći svom kraju i konačno će doći dan kada ću ponovo moći da hodam!“ (Isaija 35:6; 2. Timoteju 3:1-5).

Vlasti u Južnoafričkoj Republici sprovele su mere zahvaljujući kojima je opao broj otmica automobila. Pa ipak, u drugim delovima sveta otmice se i dalje javljaju, i ima ih sve više. Pravi hrišćani gledaju na Božje Kraljevstvo kao na jedinu vladavinu koja će iskoreniti sve takve zločine i nasilje (Psalam 37:9-11; Matej 6:10).

[Okvir/Slika na 14 strani]

KAKO SMANJITI RIZIK OD OTMICE AUTOMOBILA

◼ Ako se vozite u području u kome je dolazilo do otmica, neka vrata auta budu zaključana, a prozori zatvoreni.

◼ Kada usporavate da biste stali na raskrsnici, pazite na ljude sumnjivog izgleda koji se zadržavaju pored puta.

◼ Održavanjem razumnog rastojanja između vas i auta koji je ispred vas biće vam lakše da upravljate vozilom u slučaju da bežite od opasnosti.

◼ Ukoliko neki auto udari u zadnji deo vašeg auta, razmislite da li je bezbedno da izađete kako biste utvrdili štetu. To bi mogla biti klopka. Ako do sličnog incidenta dođe u veoma opasnom području, bilo bi sigurnije da se odvezete do najbliže policijske stanice.

◼ Obratite pažnju na nepoznata lica koja se zadržavaju blizu ulaza u vaš dom. Ako primetite tako nešto, bilo bi bolje da nastavite da vozite i da se kasnije vratite kući, ili biste mogli da se odvezete do najbliže policijske stanice.

◼ Kada morate da čekate u autu parkiranom u veoma opasnom području ili tamo gde nema puno ljudi, pazite na ono što se dešava ispred, kao i iza vas. Ako naslutite opasnost, upalite auto i uklonite se na neko vreme.

[Slika na 14. strani]

Iako je vezan za invalidska kolica, Bari je ostao pozitivan