Najteže pitanje

„ZAŠTO?“ Potresno je koliko bola i patnje može sadržati u sebi ova jednostavna reč. Ljudi često postavljaju to pitanje nakon neke katastrofe ili tragičnog događaja. Jedno područje pogađa uragan koji odnosi ljudske živote i ostavlja pustoš za sobom. Jedan grad nakon zemljotresa ostaje u ruševinama. Teroristički napad pretvara miran, običan dan u noćnu moru ispunjenu strahom i nasiljem. Voljena osoba zadobija povrede ili gubi život u nekoj nesreći.

Vrlo često, žrtve su najnedužniji i najbespomoćniji među nama. U naše vreme veliki broj dece stradao je u katastrofama, zbog čega mnogi vape k Bogu s pitanjem: „Zašto?“ Osmotrimo neke primere:

◼ „Bože, zašto si nam to učinio? Čime smo te uvredili?“ Novinska agencija Rojters izvestila je da je ovo rekla jedna starica iz Indije nakon što je cunami opustošio njeno selo.

◼ „Gde je Bog bio? Ako on ima kontrolu nad svim, zašto je dozvolio da se ovo desi?“ Ova pitanja su se pojavila u jednim teksaskim novinama nakon što je naoružani čovek pucao na ljude u crkvi i ranio i ubio više njih.

◼ „Zašto je Bog dozvolio da ona umre?“, pitala se jedna žena kada je njena prijateljica umrla od raka. Muž preminule morao je sam da nastavi da brine o njihovo petoro dece.

Ove osobe nisu jedine koje misle da je Bog na neki način odgovoran za njihove nevolje. Na primer, skoro polovina onih koji su nedavno učestvovali u jednoj Internet anketi o prirodnim katastrofama smatrala je da Bog prouzrokuje katastrofe kao što su uragani. Zašto mnogi tako misle?

Religiozna zbrka

Umesto da pruže logične odgovore, verske vođe često zbunjuju ljude. Osmotrimo samo tri od nekih uobičajenih odgovora koje oni daju.

Kao prvo, mnoge verske vođe tvrde da Bog uzrokuje katastrofe kako bi kaznio neposlušne. Na primer, nakon što je uragan Katrina opustošio Nju Orleans, neki sveštenici su tvrdili da je Bog kaznio taj grad. Ukazivali su na raširenu korupciju, kockanje i nemoral. Da bi to dokazali, neki od njih su čak citirali Bibliju, pozivajući se na događaje kada je Bog uništio zle potopom ili vatrom. Međutim, takvim tvrdnjama se pogrešno prikazuje ono što Biblija govori. (Videti okvir „Da li su to Božja dela?“)

Kao drugo, neki sveštenici tvrde da Bog ima određene razloge zbog kojih prouzrokuje nedaće koje pogađaju čovečanstvo, ali da su oni van naše moći razumevanja. Mnogi ljudi nisu zadovoljni takvim odgovorom. Oni se pitaju: ’Zar bi Bog koji nas voli mogao da nanese takvo zlo i da zatim odbije da pruži objašnjenje onima koji gladuju za utehom i u očajanju pitaju: „Zašto?“‘ To je razumljivo, jer Biblija kaže: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8).

Treće, među verskim vođama ima onih koji smatraju da Bog možda i nije svemoćan i da ne mari baš mnogo za ljude. Još  jednom, takvo objašnjenje nameće ozbiljna pitanja. Da li je Onaj koji je ’stvorio sve‘, pa i neistraživi i neizmerni svemir, nemoćan da spreči patnju na jednoj planeti? (Otkrivenje 4:11). Kako bi Onaj ko nam je dao sposobnost da volimo, čija ga Reč opisuje kao sâmo oličenje ljubavi, mogao da ostane ravnodušan pred ljudskom patnjom? (Postanak 1:27; 1. Jovanova 4:8).

Naravno, ova tri gledišta su samo neki od načina na koje ljudi pokušavaju da odgovore na pitanje zašto Bog dopušta patnju — što je pitanje koje je već stolećima prava zagonetka za umne ljude. U sledećem članku saznaćemo šta Biblija kaže o toj važnoj i aktuelnoj temi. Kao što ćete videti, ona daje jasno, logično objašnjenje koje otklanja svaku zabunu. Osim toga, pruža veliku utehu svima koji su doživeli neku tragediju.

[Okvir/Slika na strani]

Da li su to Božja dela?

Da li Biblija naučava da Bog prouzrokuje prirodne katastrofe poput onih koje se dešavaju u poslednje vreme? Ni u kom slučaju! Božje presude koje su opisane u Bibliji umnogome se razlikuju od prirodnih katastrofa. Pre svega, Bog je selektivan — on vidi šta je u nečijem srcu i uništava samo one koji su zli (Postanak 18:23-32). Nadalje, on najpre šalje upozorenja, čime se pravednim osobama pruža prilika da se spasu.

S druge strane, prirodnim katastrofama vrlo retko prethodi neko upozorenje i one ubijaju i ozbiljno povređuju ljude ne praveći razliku. U izvesnoj meri, ljudi doprinose obimu tih katastrofa time što narušavaju ravnotežu u prirodi i grade u područjima gde često dolazi do zemljotresa, poplava i vremenskih nepogoda.

[Izvor]

SENA VIDANAGAMA/AFP/Getty Images

[Slika na 4. strani]

Verske vođe daju mnoštvo zbunjujućih odgovora