„Vozići“ koji svetle u mraku

◼ Mirno je veče negde u unutrašnjosti Brazila. Ispod rastresitog gornjeg sloja šumskog tla pojavljuje se majušni „voz“. Njegovu putanju osvetljavaju dva crvena „fara“, dok na bočnim stranama ima 11 parova žutozelenih svetiljki. Međutim, to nije običan voz. Radi se o sedam centimetara dugačkoj larvi jednog tvrdokrilca iz porodice Phengodidae koji živi u Severnoj i Južnoj Americi. Ženke ostaju u obliku larve i podsećaju na voz sa osvetljenim vagonima, pa ih često nazivaju crvi-železničari. Brazilski seljani ih nazivaju vozićima.

Tokom dana, ova tamnobraon larva je skoro neprimetna. Ali, kad padne mrak, njeno prisustvo se zapaža po svetlosti zadivljujućeg spektra boja. Ta svetlost se dobija zahvaljujući organskoj supstanci zvanoj luciferin koja uz prisustvo enzima luciferaze oksidira i proizvodi hladnu svetlost crvene, narandžaste, žute i zelene boje.

Crveni „farovi“, to jest prednja svetla sjaje skoro neprestano, što nije slučaj i sa žutozelenim bočnim svetlima. Istraživači pretpostavljaju da prednja svetla pomažu larvi da pronađe stonoge, svoju omiljenu hranu, dok bočna svetla izgleda služe da se odbiju grabljivci kao što su mravi, žabe i pauci. Ona im poručuju: „Ja nisam ukusna. Odlazite!“ Zato se bočne „lampe“ pale kada larva oseti potencijalnog grabljivca. Takođe svetle kada ona napada stonoge i kada leži sklupčana oko svojih jaja. Pod normalnim okolnostima, bočna svetla naizmenično sjaje jače i slabije — sve to u nekoliko sekundi — i taj ciklus se ponavlja onoliko često koliko je to potrebno.

Ovaj primer pokazuje da se čak i u šumskom tlu može naći zadivljujuća lepota, što nas podseća na reči hvale koje je psalmista uputio Stvoritelju: „Puna je zemlja stvaralaštva tvoga“ (Psalam 104:24).

[Izvor slike na 26. strani]

Robert F. Sisson / National Geographic Image Collection