Šta bismo bez magaraca?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ETIOPIJE

NA ULICAMA Adis Abebe, glavnog grada Etiopije koja je po gustini naseljenosti na 16. mestu u svetu, magarci već dugo imaju važnu ulogu u transportu. Većina vozača automobila navikla se na njih, svesna da te životinje obično znaju kuda idu i da ne odstupaju od toga. Magarci se ne boje saobraćajne gužve i idu napred ne osvrćući se, pa kabasti teret koji nose može predstavljati problem. Zato, ako ne želite da se u prolazu uprljate ugljem, sušenom kravljom balegom ili nečim drugim, bolje je da se sklonite s puta!

Procenjuje se da u Etiopiji ima oko pet miliona magaraca, što znači da skoro jedan magarac dolazi na dvanaest ljudi. Milioni Etiopljana žive na vrhovima zabačenih brda između kojih se nalaze duboke klisure. Delovi velike centralne visoravni ove zemlje ispresecani su bezbrojnim rečicama. Izgradnja mostova, pa čak i neasfaltiranih puteva do udaljenih mesta bila bi preveliko opterećenje za budžet većine zemalja u kojima vlada slično stanje. Zato su izdržljivi i stabilni magarci idealno prevozno sredstvo.

Ove životinje mogu da podnesu skoro sve klimatske uslove koji vladaju u Etiopiji — od onih u sušnim, vrelim nizijama do onih u planinskim područjima. Osim toga, veoma dobro se snalaze na strmim obroncima, uskim pešačkim stazama, kamenitim rečnim koritima, blatnjavim putevima i drugim neravnim terenima. Magarci mogu da se kreću po mestima gde konji i kamile ne mogu. Za milione ljudi oni su glavno transportno sredstvo, naročito u gradovima gde se do mnogih kuća ne može doći motornim vozilom.

Magarci mogu da savladaju oštre okuke i da dođu do kuća krećući se uskim, vijugavim stazama između ograda. Nisu im potrebne skupe gume, a klizave površine im  retko kad predstavljaju problem. U stanju su da nose teret svih oblika i veličina, omogućavajući kućnu dostavu praktično svuda. Dok iznervirani vozači sede trubeći u sirene, magarci se lako probijaju kroz saobraćajnu gužvu. Nijednom policajcu ne bi palo na pamet da kazni magarca koji je s pogrešne strane ušao u jednosmernu ulicu. Ni parking ne predstavlja problem. Magarac košta oko 50 dolara, ali kad uzmete u obzir troškove prevoza motornim vozilom, ta investicija se i te kako isplati!

Magarci u prestonici

Ujutro se prema Adis Abebi, koja ima više od tri miliona stanovnika, kreću hiljade magaraca — često iz mesta udaljenih više od 25 kilometara. Posebno velika gužva vlada sredom i subotom, pošto su to pijačni dani. Putovanje može trajati i po tri sata, zbog čega treba krenuti pre svanuća. Vlasnici ponekad hodaju pored magaraca, ali češće trče iza njih, pokušavajući da ih prate.

Magarci obično nose vreće sa žitom, povrćem, drvima za ogrev, cementom i ugljem, kao i metalnu burad s jestivim uljem i kutije s flaširanim pićem. Neki mogu da ponesu teret od 90 kilograma pa i više. Dugački predmeti, kao što su motke od bambusa ili eukaliptusa, vezuju se sa strane i vuku se po putu. Možda najslikovitiji prizor predstavljaju veliki snopovi slame ili bale sena ispod kojih se magarci skoro i ne vide.

Dok ujutro teško natovareni putuju na pijacu, magarci mogu da kaskaju prilično brzo. Nakon što se roba proda i oslobode se tereta, nazad putuju laganijim tempom, čak mogu da se zaustave i grickaju rastinje kraj puta. Kad ne idu na pijacu, magarci se koriste za druge svakodnevne poslove, kao što je donošenje vode ili drva za ogrev. Osim toga, vlasnik ih može pozajmiti ili iznajmiti nekome. Ima ljudi koji poseduju čitave „vozne parkove“ magaraca koje koriste za profesionalni transport! U nekim područjima magarci vuku dvokolice, a ponekad par njih vuče prilično velika zaprežna kola.

Zaslužuju poštovanje

Magarci nisu zahtevne životinje. Oni sami nalaze hranu i jedu skoro sve. Kada se vlasnik dobro brine o njima, veoma su mu privrženi. Smatra se da su inteligentniji od konja. Takođe imaju izvanrednu memoriju i lako pamte put. Oni bez pratnje mogu doneti vodu s mesta udaljenih preko osam kilometara — potrebno je samo da ih na početku puta neko natovari i na kraju skine tovar s njih. Ponekad imaju okačena zvonca tako da ih ljudi kojima nešto nose mogu čuti kada dolaze i uzeti svoje pošiljke.

Iako su spremni na težak rad, magarci će jasno pokazati kada im je teret pretežak ili kada im je vreme da se odmore. U takvim situacijama ili kada je tovar tako namešten da im prouzrokuje bol, oni jednostavno mogu leći. Vlasnik to može pogrešno razumeti i vikati na životinju ili je tući. Možda se sećate jednog biblijskog izveštaja o tome (Brojevi 22:20-31).

Magarci zaslužuju da se o njima dobro brine. Tragično je kada magarac padne u jarak i polomi noge zbog toga što teret nije dobro pričvršćen i pomera se. Rane, različiti paraziti, upala kopita, upala pluća i drugi problemi mogu oslabiti ove marljive nosače tereta. Zato je u mestu Debre Zejt, nedaleko od Adis Abebe, otvorena moderna klinika za lečenje magaraca. Ona poseduje kompjutersku opremu, ordinacije, prevozna sredstva za ambulantno lečenje, čak i dobro opremljenu operacionu salu. Tu je 2002. godine lečeno oko 40 000 magaraca.

Patrijarh Avraham je na magarcu prešao planinsko područje koje se nalazilo na putu do brda Morije (Postanak 22:3). Tokom duge istorije izraelskog naroda ove životinje su bile deo svakodnevice. Čak je i Isus prilikom svog trijumfalnog ulaska u Jerusalim jahao na magarcu (Matej 21:1-9).

I u Etiopiji se magarci veoma dugo koriste. Pa ipak, u ovoj zemlji oni još uvek imaju značajno mesto u životu ljudi. Dok su se kamioni i automobili s godinama menjali, još uvek se koristi isti „model“ magarca. I on sigurno zaslužuje poštovanje!

[Izvor slike na 26. strani]

‘The Donkey Sanctuary’, Sidmouth, Devon, UK