Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Da li će nauka izlečiti svet?

Da li će nauka izlečiti svet?

Da li će nauka izlečiti svet?

DA LI će savremena nauka izlečiti svet? Da li biblijska proročanstva iz Isaije i Otkrivenja ukazuju na vreme kada će čovek potpuno iskoreniti bolest? S obzirom na mnogobrojna dostignuća u medicini, neki smatraju da to nije nemoguće.

Uz podršku Ujedinjenih nacija, vlade i privatni donatori sarađuju u do sada najvećoj kampanji protiv bolesti. Posebna nastojanja su usmerena na vakcinaciju dece u zemljama u razvoju. Prema Unicefu, ako države ostvare svoje ciljeve, „do 2015. će svake godine više od 70 miliona dece u najsiromašnijim zemljama sveta dobiti spasonosne vakcine protiv sledećih bolesti: tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja, rubele, žute groznice, infekcije uzrokovane hemofilusom influence tip B, hepatitisa B, dečje paralize, rotavirusa, pneumokoka, bakterije koja uzrokuje meningitis i japanskog encefalitisa“. Takođe se ulaže trud da se obezbede osnovni zdravstveni uslovi kao što su odgovarajuć pristup čistoj vodi, bolja ishrana i obrazovanje u pogledu higijene.

Međutim, naučnici žele da pruže mnogo više od osnovne zdravstvene zaštite. Savremena tehnologija dovodi do korenitih promena na polju medicine. Smatra se da medicinski stručnjaci za otprilike osam godina udvostruče svoje znanje. Slede samo neki primeri najnovijih tehnoloških dostignuća i ciljeva u borbi protiv bolesti.

Snimanje pomoću rendgenskih zraka. Lekari i bolnice već više od 30 godina koriste CT skeniranje (CT je skraćenica za kompjuterizovanu tomografiju). Na taj način se dobijaju trodimenzionalni rendgenski snimci unutrašnjih organa. Ti snimci su od koristi u dijagnostici i ispitivanju unutrašnjih poremećaja.

Mada postoje neslaganja u vezi s rizicima koje donosi izlaganje zračenju, medicinski stručnjaci sa optimizmom gledaju na buduće koristi ove napredne tehnologije. Majkl Vanir, profesor radiologije na Univerzitetskoj bolnici u Čikagu, kaže: „Samo u proteklih nekoliko godina ostvaren je vrtoglavi napredak.“

CT skeneri su sada brži, precizniji i jeftiniji. Jedna značajna prednost najnovijih metoda skeniranja jeste brzina. To posebno dolazi do izražaja kod skeniranja srca. Pošto srce stalno radi, mnogi snimci urađeni pomoću rendgenskih zraka ranije su bili nejasni, što je otežavalo njihovu tačnu analizu. Kao što je objašnjeno u časopisu New Scientist, novi skeneri „rotiraju oko tela za samo trećinu sekunde, što je brže od jednog otkucaja srca“, a rezultat su oštriji snimci.

Pomoću najnovijih skenera, lekari mogu ne samo da vide pojedinosti u vezi s građom unutrašnjih organa već i da ispitaju biohemijsku aktivnost pojedinih oblasti. To može omogućiti otkrivanje raka u ranom stadijumu.

Roboti u hirurgiji. Sofisticirani roboti više ne postoje samo u naučnoj fantastici — bar kad se radi o medicini. Već sada se na hiljade operacija obavlja pomoću robota. U nekim slučajevima hirurzi operišu putem daljinskog upravljanja što im omogućava da kontrolišu više robotskih ruku koje su opremljene skalpelima, makazama, kamerama, kauterima i drugim hirurškim instrumentima. Ta tehnologija omogućava hirurzima da s neverovatnom preciznošću vrše izuzetno složene zahvate. „Hirurzi koji koriste ovu metodu ustanovili su da pacijenti gube manje krvi, imaju manje bolova, manji je rizik od komplikacija, kraće ostaju u bolnici i brže se oporavljaju nego oni koji su imali klasičnu operaciju“, izveštava se u časopisu Newsweek.

Nanomedicina. Nanomedicina predstavlja primenu nanotehnologije u medicini. Nanotehnologija je nauka koja se bavi konstruisanjem mikroskopskih objekata i rukovanjem njima. Jedinica mere koja se koristi u ovoj tehnologiji naziva se nanometar i iznosi milijarditi deo metra. a

Lakše ćete razumeti koliko ta mera iznosi ako znate da je stranica koju upravo čitate debljine oko 100 000 nanometara, a ljudska vlas oko 80 000. Prečnik crvenog krvnog zrnca je oko 2 500 nanometara. Bakterija je dugačka oko 1 000, a virus oko 100 nanometara. Prečnik vaše DNK iznosi oko 2,5 nanometara.

Zagovornici ove tehnologije veruju da će u skoroj budućnosti naučnici moći da izrađuju sićušne uređaje pomoću kojih će medicinski zahvati moći da se vrše unutar ljudskog tela. Ti sićušni roboti, poznati i kao nanomašine, nosiće mikroskopske kompjutere s programima koji će sadržati veoma detaljna uputstva. Zadivljujuće je što će ti prilično složeni uređaji biti sačinjeni od komponenti manjih od 100 nanometara, što je 25 puta manje od prečnika crvenog krvnog zrnca.

Pošto su nanouređaji tako mali, veruje se da će jednog dana moći da putuju kroz sićušne kapilare i da prenose kiseonik do anemičnih tkiva, da otklanjaju začepljenja krvnih sudova i plak iz moždanih ćelija, pa čak i da pronađu i unište viruse, bakterije i druge uzročnike zaraznih bolesti. Nanomašine bi takođe mogle služiti za dopremanje lekova do tačno određenih ćelija.

Naučnici predviđaju da će se otkrivanje raka znatno poboljšati zahvaljujući nanomedicini. „Postoje ogromne mogućnosti da se rak u početnom stadijumu otkrije daleko ranije nego ikada i da se leči veoma efikasnim lekovima baš na mestu gde se pojavio, a da se istovremeno smanje svi neželjeni efekti terapije“, rekao je dr Samjuel Viklajn, profesor medicine, fizike i biomedicinskog inženjeringa.

Iako ovo možda zvuči kao futuristička bajka, neki naučnici smatraju da je nanomedicina nešto sasvim realno. Vodeći istraživači na ovom polju očekuju da će već tokom sledeće decenije nanotehnologija imati primenu u lečenju i korekciji molekularne strukture živih ćelija. Jedan zagovornik nanomedicine tvrdi: „Nanomedicina će otkloniti praktično sve bolesti 20. veka, sav bol i patnju usled lošeg zdravlja i omogućiti produženje radnih sposobnosti.“ Neki naučnici već sada izveštavaju o dobrim rezultatima koji su ostvareni primenom nanomedicine na laboratorijskim životinjama.

Genomika. Proučavanje strukture gena poznato je kao genomika. Svaka ćelija u ljudskom telu sadrži mnogobrojne komponente koje su neophodne za život. Gen je jedna od njih. Svako od nas ima oko 35 000 gena koji određuju boju kose i njenu strukturu, boju kože i očiju, visinu i druga obeležja u vezi s našim izgledom. Geni takođe igraju važnu ulogu u određivanju karakteristika naših unutrašnjih organa.

Genetska oštećenja mogu uticati na naše zdravlje. U stvari, neki istraživači smatraju da su sve bolesti posledica poremećaja u funkciji gena. Neke oštećene gene nasleđujemo od roditelja. Drugi su oštećeni usled izloženosti štetnim elementima u okolini.

Naučnici se nadaju da će uskoro moći da identifikuju gene zbog kojih smo podložni bolestima. To će omogućiti lekarima da razumeju zašto su, na primer, neki podložniji raku od drugih ili zašto je jedna vrsta raka agresivnija kod nekih ljudi, dok kod drugih nije. Osim toga, genomika bi mogla pokazati zašto je jedan lek kod nekih pacijenata delotvoran, a kod nekih nije.

Takve specifične informacije o genima mogle bi voditi do razvoja takozvane personalizovane medicine. Kako bi vam ova tehnologija mogla koristiti? Koncept personalizovane medicine podrazumeva da se lečenje može prilagoditi vašim jedinstvenim genetskim karakteristikama. Na primer, ako proučavanje vaših gena otkrije da imate predispoziciju za razvijanje određene bolesti, lekari bi mogli da otkriju tu bolest mnogo pre nego što se pojave ikakvi simptomi. Pobornici genomike tvrde da bi pravilno lečenje, ishrana i promene u načinu života u potpunosti mogli sprečiti čak i samo pojavljivanje bolesti.

Vaši geni bi takođe mogli upozoriti lekare na verovatnoću da će vaš organizam negativno reagovati na neki lek. Znajući to, oni bi mogli da prepišu odgovarajući lek i tačnu dozu koja je potrebna u vašem slučaju. Novine The Boston Globe izveštavaju: „Do 2020. [personalizovana medicina] će imati mnogo dalekosežniji uticaj nego što bilo ko od nas sada može da zamisli. Za lečenje dijabetesa, srčanih oboljenja, Alchajmerove bolesti, šizofrenije i mnogih drugih bolesti koje nanose velike gubitke našem društvu koristiće se lekovi koji će se posebno pripremati u skladu s potrebama svakog pojedinca.“

Pomenute tehnologije su samo primer onoga što nauka obećava za budućnost. Saznanja na polju medicine i dalje se uvećavaju nezapamćenom brzinom. Ali naučnici ne očekuju da će u skoroj budućnosti potpuno iskoreniti bolest. I dalje ima mnogo prepreka koje deluju nepremostivo.

Naizgled nepremostive prepreke

Ljudi svojim postupcima mogu usporiti napredak u borbi protiv bolesti. Na primer, naučnici veruju da šteta koju čovek nanosi određenim ekosistemima dovodi do pojave novih, opasnih bolesti. Meri Perl, predsednica organizacije Wildlife Trust izjavila je za časopis Newsweek: „Od sredine 1970-ih pojavilo se više od 30 novih bolesti među kojima su sida, ebola, lajmska bolest i SARS. Veruje se da je većina njih prešla s divljih životinja na ljude.“

Osim toga, ljudi jedu manje svežeg voća i povrća, a više šećera, soli i zasićenih masti. Takva ishrana uz smanjenu fizičku aktivnost i druge nezdrave navike dovodi do porasta kardiovaskularnih oboljenja. Sve više ljudi puši, što prouzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme i milione smrtnih slučajeva širom sveta. Svake godine oko 20 miliona ljudi zadobije teške povrede ili pogine u saobraćajnim nesrećama. U ratovima i usled drugih oblika nasilja gine ili biva osakaćeno nebrojeno mnogo drugih. Zdravlje miliona ozbiljno je narušeno zloupotrebom alkohola ili droge.

Činjenica je da bez obzira na uzrok i uprkos svim naprecima u medicini, neke bolesti i dalje prouzrokuju mnogo patnje. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), ’više od 150 miliona ljudi boluje od depresije, oko 25 miliona od šizofrenije, a 38 miliona od epilepsije‘. Milioni ljudi obolevaju od side, od bolesti koje izazivaju dijareju, od malarije, malih boginja, upale pluća i tuberkuloze. Posledica je smrt nebrojeno mnogo dece i mlađih odraslih osoba.

Na putu ka iskorenjivanju bolesti nalaze se i druge naizgled nepremostive prepreke. Dve velike smetnje su siromaštvo i neefikasnost vlada. U jednom nedavnom izveštaju SZO navodi se da su milioni ljudi koji su umrli od zaraznih bolesti mogli biti spaseni da su njihove vlade bile preduzimljivije i da je bilo više finansijskih sredstava.

Da li će nauka i izvanredni napreci u medicini pomoći da se te prepreke savladaju? Da li ćemo uskoro živeti u svetu bez bolesti? Mora se priznati da faktori koji su ovde spomenuti ne pružaju jasan odgovor. Međutim, Biblija baca svetlo na to pitanje. U narednom članku biće reči o tome šta Biblija kaže o nadi za budućnost, naime o svetu bez bolesti.

[Fusnota]

a Prefiks „nano“ izveden je iz grčke reči za patuljka i znači „milijarditi“.

[Okvir/Slike na 7. strani]

Snimanje pomoću rendgenskih zraka

Jasniji, oštriji snimci ljudskog tela mogu doprineti ranom otkrivanju bolesti

[Izvori]

© Philips

Siemens AG

Roboti u hirurgiji

Roboti opremljeni hirurškim instrumentima pomažu lekarima da s neverovatnom preciznošću obavljaju izuzetno složene operacije

[Izvor]

© 2006 Intuitive Surgical, Inc.

Nanomedicina

Mikroskopski uređaji bi mogli da omoguće lekarima da leče bolest na nivou ćelije. Na ovoj fotografiji se nalazi umetnički prikaz nanomašina koje bi oponašale funkciju crvenih krvnih zrnacar2

[Izvori]

Umetnički prikaz: Vik Olliver (vik@diamondage.co.nz)/ Dizajn: Robert Freitas

Genomika

Naučnici se nadaju da će proučavanjem strukture gena svakog pojedinca uspeti da otkriju i leče bolest čak i pre nego što pacijent oseti ikakve simptome

[Izvor]

Hromozomi: © Phanie/ Photo Researchers, Inc.

[Okvir na stranama 8, 9]

Šest neporaženih protivnika

U medicini i srodnim naučnim granama ostvaruje se stalan, nezapamćen napredak. Uprkos tome, zarazne bolesti i dalje haraju svetom. Slede neke od pošasti pred kojima je medicina još uvek nemoćna.

Sida

Virusom side je zaraženo oko 60 miliona ljudi, od čega je oko 20 miliona umrlo. Tokom 2005. zaraženo je još pet miliona ljudi, a od posledica infekcije umrlo je preko tri miliona. Među žrtvama je bilo više od 500 000 dece. Ogromna većina obolelih od side nije u mogućnosti da dobije odgovarajuće lečenje.

Dijareja

Ova bolest slovi za najvećeg uzročnika smrti u siromašnim zemljama. Godišnje ima oko četiri milijarde slučajeva. Izazivaju je različite zarazne bolesti koje se prenose putem zagađene vode i hrane ili usled nedostatka pravilne lične higijene. Od tih infekcija godišnje umre više od dva miliona ljudi.

Malarija

Od malarije godišnje oboli oko 300 miliona ljudi. Svake godine umre oko milion obolelih, od čega veliki broj čine deca. U Africi na oko 30 sekundi jedno dete umre od malarije. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), „nauka još uvek nema efikasan lek za malariju, a mnogi sumnjaju da će on ikad biti pronađen“.

Male boginje

Tokom 2003, male boginje su odnele više od 500 000 života. To je veoma zarazna bolest koja je vodeći uzrok smrti kod dece. Svake godine oboli oko 30 miliona ljudi. Da ironija bude veća, efikasna i jeftina vakcina protiv malih boginja postoji već 40 godina.

Upala pluća

Prema SZO, više dece umre od upale pluća nego od ijedne zarazne bolesti. Svake godine od ove bolesti umre oko dva miliona dece mlađe od pet godina, uglavnom u Africi i jugoistočnoj Aziji. U mnogim delovima sveta oboleli ne mogu da se leče jer nema dovoljno zdravstvenih ustanova.

Tuberkuloza

Tokom 2003, od tuberkuloze je umrlo više od 1 700 000 ljudi. Stručnjake posebno zabrinjava pojava uzročnika tuberkuloze koji su otporni na lekove. Neke vrste tih bakterija postale su otporne na sve glavne lekove protiv tuberkuloze. One su se pojavile kod pacijenata koji nisu pravilno lečeni ili nisu imali odgovarajući lekarski nadzor.

[Okvir/Slika na 9. strani]

Sve popularnija alternativna medicina

Postoji širok spektar metoda lečenja koje konvencionalna medicina uglavnom ne priznaje. One su poznate kao tradicionalna i alternativna medicina. U zemljama u razvoju većina stanovništva pribegava tradicionalnoj medicini. U siromašnim područjima mnogi ne mogu da priušte konvencionalno lečenje, dok drugi jednostavno više vole tradicionalne metode.

Alternativna medicina cveta i u bogatim zemljama. Među najpopularnije vidove alternativnog lečenja spadaju akupunktura, kiropraktika, homeopatija, naturopatija i lečenje biljem. Neke od ovih metoda su naučno ispitane i pokazale su se delotvornim kod izvesnih oboljenja. Međutim, efikasnost nekih metoda nije dovoljno potvrđena. Osim toga, uz sve veću popularnost alternativne medicine javljaju se pitanja u vezi s tim koliko je ona pouzdana. U mnogim zemljama takvi načini lečenja nisu zakonski regulisani. Tako se stvaraju povoljni uslovi za pribegavanje rizičnom samolečenju, kao i za pojavu falsifikovanih proizvoda i nadrilekarstva. Iako mogu biti dobronamerni, prijatelji i rođaci kojima nedostaje odgovarajuće znanje često na svoju ruku daju medicinske savete. Posledica svega toga su neželjeni efekti i drugi zdravstveni rizici.

U više zemalja gde je to zakonski regulisano, konvencionalna medicina priznaje alternativne metode lečenja, koje sprovode lekari. Uprkos tome, nema osnova za verovanje da će pomoću tih metoda bolest biti iskorenjena.