Kraljeva potraga za mudrošću
Kraljeva potraga za mudrošću
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE
TRINAESTI vek je bio period intenzivne netolerancije i krajnjeg nasilja. Evropom je vladala zloglasna inkvizicija i harali su krstaški ratovi koji su sejali smrt. Pa ipak, tokom tog perioda koji je bio obeležen krvoprolićem, jedan španski kralj je pokušao da unese malo razuma u tadašnji svet. Njegovo ime je bilo Alfonso X, a bio je poznat i kao Alfonso Mudri.
Ovom kralju se pripisuje zasluga za kulturni procvat koji se ponekad naziva renesansa XIII veka. U Španiju je doneo nova znanja iz dalekih zemalja. Bio je posebno zainteresovan za umetnost, istoriju, pravo i prirodne nauke. To je imalo veliki uticaj na kulturni razvoj Španije kao i ostalih evropskih zemalja. Međutim, još značajnije je to što je svojim nastojanjima podupirao prevođenje Božje Reči, Biblije.
Alfonso je pomogao u osnivanju jedne akademije na kojoj su visokoobrazovani Jevreji, muslimani i „hrišćani“ mogli da sarađuju. Da bi im olakšao rad, kralj je osnovao i finansirao jednu od prvih državnih biblioteka na svetu.
Alfonso je i sam pisao i sastavio mnoga dela koja su se bavila pravom, naukom i istorijom. Podsticao je razvoj književnosti i poezije u kojima se i sam isticao kao što pokazuju njegove čuvene pesme poznate kao kantigas. a One su bile pisane na galjego (galicijskom) jeziku koji se u to vreme koristio u lirskim pesmama.
Škola za prevodioce
Alfonso je bio pokrovitelj Škole za prevodioce u Toledu. „Kralj je imao zadatak da izabere i prevodioce i dela koja će biti prevođena“, objašnjava se u knjizi La Escuela de Traductores de Toledo (Škola za prevodioce u Toledu). „On je revidirao određena prevedena dela, zalagao se za intelektualne debate i finansirao je stvaranje novih dela.“
Izučavaoci iz Toleda su započeli svoj rad na prevođenju velikog broja spisa na arapskom jeziku. Muslimanski izučavaoci su već preveli većinu važnih dela grčke, indijske, persijske i sirijske kulture na arapski jezik. Zahvaljujući tome nastala je riznica znanja koja je pomagala muslimanskim izučavaocima da i dalje napreduju na polju matematike, astronomije, istorije i geografije. Tako su u školi u Toledu nastojali da dobro iskoriste ovaj izvor znanja. Na koji način? Tako što su značajne spise sa arapskog jezika prevodili na latinski i španski.
Vesti o dostignućima izučavalaca iz Toleda proširile su se i na druge zemlje. Učeni ljudi sa univerzitetâ sa severa Evrope ubrzo su se u velikom broju sticali u Toledo. Sve to je odigralo važnu ulogu u naučnom i književnom napretku Zapadne Evrope. Štaviše, ovaj ogroman poduhvat imao je veliki uticaj na napredak renesanse.
Napori prevodilaca iz Toleda omogućili su lekarima da čitaju medicinske spise Galena, Hipokrata i Avicene, čiji je Kanon medicine bio osnovni medicinski udžbenik na zapadnoevropskim univerzitetima sve do XVII veka. Astronomi su mogli da čitaju Ptolemejeva dela i da izvlače korist iz arapske trigonometrije i Al-Horezmijevih astronomskih tablica. b
Alfonso je želeo da ti prevodi budu razumljivi običnim ljudima. Zahvaljujući tome španski je postao jezik kojim su se prenosile naučne i književne ideje. Poduhvat koji je započeo Alfonso doprineo je promeni opšteg gledišta da je jezik kulture latinski.
Alfonsova Biblija
Kada je Alfonso naredio da se neki delovi Biblije prevedu na španski jezik, iskustvo koje su ti izučavaoci iz Toleda stekli tokom prevođenja mnogih drugih dela pokazalo se veoma korisnim. Prema španskom istoričaru Huan de Marijani, kralj je finansirao taj prevod Biblije u nadi da će zahvaljujući njemu španski jezik postati prefinjeniji i bogatiji. Bez sumnje, taj rani prevod Biblije zaista je doprineo razvoju španskog jezika.
Kralj je Bibliju smatrao dragocenim uputstvom za čovečanstvo. U predgovoru knjige Crónica de España napisao je: „Iz Svetog pisma proizlaze mnoge koristi koje se ogledaju u poukama koje dobijamo iz njega o stvaranju sveta, o životu patrijarhâ... o obećanom dolasku našeg Gospoda Isusa Hrista i njegovom stradanju, uskrsenju i uznesenju.“
On je takođe nadgledao pripremanje jednog velikog književnog dela koje je nazvao General Estoria. Ono je obuhvatalo prevod nekih delova hebrejskog dela Svetog pisma na španski jezik, a kasnije su pridodati i prevedeni delovi grčkog dela Svetog pisma. Ovo impresivno delo je poznato kao Alfonsova Biblija (Biblia Alfonsina) i predstavlja najveće delo takve vrste nastalo u srednjem veku. Bila je umnožavana mnogo puta i bila je delimično prevedena na portugalski i katalonski.
Alfonsov doprinos
Srednjovekovni manuskripti Alfonsovog vremena sačuvali su prikupljeno znanje o Svetom pismu u doba duhovne tame. Zahvaljujući ovim prevodima poraslo je interesovanje za Bibliju na jeziku običnog naroda. Tokom naredna dva veka nastali su i drugi biblijski prevodi na španskom jeziku.
Pronalaskom mašina za štampanje i neumornim radom prevodilaca Biblije iz XVI veka, u Španiji i drugim evropskim zemljama nastavilo se delo koje su započeli Alfonso i njegovi savremenici. Konačno su ljudi širom Evrope mogli da poseduju primerak Biblije na svom jeziku. Iako je vladavina Alfonsa X bila obeležena ratovima i pobunama, njegovo traganje za znanjem omogućilo je da mudrost iz Božje Reči postane nadaleko dostupna.
[Fusnote]
a Kantigas su srednjovekovne pesme koje su pevali putujući svirači.
b Al-Horezmi je bio slavni persijski matematičar koji je u IX veku razvio algebru i objasnio indijske matematičke koncepte, kao što su upotreba arapskih brojeva, uključujući i pojam nule i načela aritmetike. Izraz „algoritam“ je izveden iz njegovog imena.
[Okvir/Slika na 14. strani]
Rani Prevodi Biblije Na Španskom Jeziku
Dela Alfonsa X nisu bila prva koja su sadržavala prevode delova Biblije na španskom jeziku. Nekoliko godina ranije Ermanus Alemanus, jedan od prevodilaca koji je radio u školi u Toledu, preveo je Psalme s hebrejskog na španski. Takođe, početkom XIII veka prevedena je Biblia medieval romanceada Prealfonsina (Srednjovekovna romanska Biblija pre Alfonsa). (Vidi sliku levo.) Ovo delo se smatra najstarijom kompletnom Biblijom na španskom jeziku. Bez sumnje, nekoliko godina kasnije ona je uticala na prevođenje Biblije pod pokroviteljstvom Alfonsa.
Što se tiče te srednjovekovne romanske Biblije, izučavalac Tomas Montgomeri kaže: „Prevodilac ove Biblije je obavio divljenja vredan posao što se tiče tačnosti i lepote jezika. Prevod tesno prati smisao prevoda Vulgate, bez prekomerne upotrebe latinskih reči i izraza. Jezik je jednostavan i jasan, kao što se i očekuje od Biblije koja je namenjena ljudima koji ne poznaju latinski.“
[Izvor]
Biblija: Patrimonio Nacional. Real Biblioteca de El Escorial
[Slika na stranama 12, 13]
Statua Alfonsa X na ulazu u Narodnu biblioteku Španije u Madridu
[Slike na 13. strani]
Kralj s prevodiocima iz Toleda (gore); njegovi kaligrafi (dole); jevanđelje po Luki — prevod „Biblia Alfonsina“ (na dnu)
[Izvor slike na 13. strani]
Sve slike osim statue Alfonsa X: Oronoz