Šta se događa sa crkvama?

LATINOAMERIKANCI, od Meksika na severu do Čilea na jugu, u mnogo čemu imaju slične kulture. Stariji Latinoamerikanci se sećaju vremena kad je u tom delu sveta u osnovi postojala samo jedna religija, rimokatolička. Nju su u 16. veku silom nametnuli španski konkistadori. Brazil je bio pod kolonijalnom vlašću Portugala, koji je takođe rimokatolička zemlja. U periodu od 400 godina Katolička crkva je podupirala državne vlade da bi za uzvrat dobila ekonomsku podršku i status zvanične religije.

Međutim, tokom 60-ih godina 20. veka neki katolički sveštenici su uvideli da crkva gubi podršku običnog naroda zbog toga što podupire vladajuću elitu. Počeli su da vode kampanje u korist siromašnih, naročito se zalažući za teologiju oslobođenja — pokret koji je nastao u Latinskoj Americi u znak protesta protiv siromaštva u kom su mnogi katolici živeli.

Uprkos angažovanju sveštenstva u popularnim političkim pokretima, milioni ljudi su napustili Katoličku crkvu i okrenuli se drugim religijama. Pojavile su se mnoge crkve u kojima se tokom službe pljeska, pevaju se hvalospevi vatrenog ritma ili pak vlada atmosfera kao na rok koncertu. „Protestantski pokret u Latinskoj Americi iscepkan je na bezbrojne crkve“, kaže Dankan Grin u svojoj knjizi Faces of Latin America. „Iza nekih od njih često stoji samo jedan pastor. Kada se broj članova poveća, crkva se obično deli dalje.“

Evropa okreće leđa religiji

U periodu od preko 1 600 godina, vlade većine evropskih zemalja izjašnjavale su se kao hrišćanske. Da li sada, kada smo zakoračili u 21. vek, religija u Evropi doživljava procvat? Godine 2002, sociolog Stiv Brus je u svojoj knjizi God is Dead—Secularization in the West, napisao da su se u Velikoj Britaniji tokom 19. veka skoro sva venčanja obavljala u crkvi. Međutim, do 1971. se u crkvi sklapalo samo 60 posto brakova. Godine 2000, broj brakova sklopljenih u crkvi smanjio se na 31 posto.

 Komentarišući taj trend, dopisnik koji za londonski list Daily Telegraph izveštava o religijskim temama, napisao je: „Sve glavne denominacije, počev od Engleske i Rimokatoličke crkve pa do Metodističke i Ujedinjene reformatorske crkve, već dugo se suočavaju s problemom opadanja broja vernika.“ U vezi s jednim izveštajem, on je rekao: „Crkve u Velikoj Britaniji će do 2040. skoro nestati i samo će dva posto stanovništva prisustvovati nedeljnoj službi.“ Nešto slično se može čuti i o stavu prema religiji u Holandiji.

„Našu zemlju je tokom nedavnih decenija zahvatio pravi talas sekularizacije“, primećeno je u jednom izveštaju holandskog Zavoda za kulturno i društveno planiranje. „Predviđa se da do 2020. godine 72% stanovništva neće pripadati nijednoj religiji.“ Jedna vest iz Nemačke glasi: „Sve veći broj Nemaca okreće se vračanju i okultizmu da bi pronašli utehu koju su im ranije pružali crkva, posao i porodica... Širom zemlje, crkve se zatvaraju zbog malog broja vernika.“

Evropljani koji još uvek idu u crkvu uglavnom to ne čine da bi saznali šta Bog traži od njih. U jednom izveštaju iz Italije piše: „Italijani svoju religiju prilagođavaju svom načinu života.“ Jedan tamošnji sociolog kaže: „Od onoga što papa kaže prihvatamo ono što nam odgovara.“ Isto bi se moglo reći za katolike u Španiji, gde je pobožnost zamenjena težnjom za sticanjem materijalnih dobara i postizanjem ekonomskog blagostanja — ovde i sada.

Sve ovo predstavlja suštu suprotnost hrišćanstvu koje su Hrist i njegovi sledbenici propovedali i po kom su živeli. Religija koju je Isus utemeljio nije poput švedskog stola s kog ljudi mogu birati i uzimati ono što im se sviđa, a odbacivati ono što im se ne sviđa. On je rekao: „Ako neko  hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe, neka uzme svoj mučenički stub, neka ga nosi svaki dan i neka ide za mnom.“ Isus je poučavao ljude da hrišćanski način života iziskuje lične žrtve i naprezanje (Luka 9:23).

Reklamiranje religije u Severnoj Americi

Analitičari zapažaju da su u Kanadi ljudi pomalo skeptični kada je religija u pitanju. Za razliku od toga, u Sjedinjenim Državama se religija uglavnom shvata ozbiljno. Prema nekim od vodećih kompanija za ispitivanje javnog mnjenja, skoro 40 posto anketiranih kaže da svake sedmice ide u crkvu, mada podaci pokazuju da je pravi broj prisutnih na crkvenim službama blizu 20 posto. Više od 60 posto ljudi kaže da veruje da je Biblija Božja Reč. Međutim, njihovo oduševljenje za određenu crkvu može biti kratkog veka. Mnogi Amerikanci lako menjaju religiju. Ako neki sveštenik izgubi svoju popularnost ili harizmu, ubrzo može izgubiti podršku vernika, a često i priličan izvor prihoda!

Neke crkve ispituju metode poslovanja da bi videle kako da poboljšaju svoj „marketing“. One plaćaju hiljade dolara da bi angažovale firme koje se bave pružanjem stručnih saveta. „Bila je to odlična investicija“, rekao je jedan zadovoljni pastor o saradnji s jednom od tih firmi. Velike crkve, čijim službama prisustvuje više hiljada vernika, toliko su uspešne u finansijskom pogledu da su privukle pažnju poslovnih publikacija kao što su The Wall Street Journal i The Economist. U tim časopisima se izveštava da velike crkve obično nude „’sve na jednom mestu‘ za telo i dušu“. U okviru crkvenih kompleksa mogu se nalaziti restorani, kafei, kozmetički saloni, saune i sportski objekti. Neke od atrakcija su i pozorišne predstave, posete slavnih ličnosti i savremena muzika. Ali, čemu propovednici poučavaju?

Nije čudo što je popularna tema njihovih propovedi takozvano ’jevanđelje blagostanja‘. Vernicima se govori da će biti bogati i zdravi ako daju velike priloge crkvi. Kada je reč o moralu, uglavnom se kaže da je Bog tolerantan. Jedan sociolog zapaža: „U američkim crkvama se ne iznose osude, one su mesta za opuštanje.“ Popularne religije su obično usredsređene na pružanje saveta o tome kako uspeti u životu. Sve više ljudi pristupa nekonfesionalnim crkvama u kojima se doktrine, za koje se smatra da dovode do podela, skoro i ne spominju. Međutim, često se otvoreno i konkretno govori o političkim pitanjima. Neki nedavni primeri toga stvorili su priličnu neprijatnost nekim sveštenicima.

Da li se u Severnoj Americi odvija religiozni preporod? Časopis Newsweek je 2005. izvestio o popularnosti „crkvenih službi tokom kojih se uzvikuje, pada u nesvest, lupa nogama“, kao i o drugim religioznim običajima, ali je istakao sledeće: „Bez obzira na sve, to ne znači da ljudi  sada hrle u crkve.“ Rezultati anketa pokazuju da je u naglom porastu broj ljudi koji kažu da ne pripadaju nijednoj religiji. Neke crkve imaju više vernika samo zbog toga što ih je u drugima manje. Primećeno je da ljudi masovno napuštaju tradicionalne religije koje se odlikuju ceremonijama, sviranjem na orguljama i sveštenstvom u odorama.

U ovom kratkom pregledu govorili smo o cepkanju crkava u Latinskoj Americi, smanjenju broja vernika u Evropi i pokušaju da se zadrži njihova podrška putem zabave i razonode u Sjedinjenim Državama. Naravno, postoje mnogi izuzeci od ovih glavnih trendova, ali celokupna slika pokazuje da se crkve bore da zadrže popularnost. Da li to znači da je hrišćanstvo na izmaku?

[Okvir/Slika na 6. strani]

’RELIGIJA POPUT SUPERMARKETA‘

Direktor jedne službe pri Katoličkoj crkvi u Francuskoj izjavio je: „Svedoci smo pretvaranja religije u supermarket. Ljudi probaju nešto, a kada utvrde da im ne odgovaraju učenja neke organizacije, idu na drugo mesto.“ Grejs Dejvi, profesorka s britanskog Univerziteta Ekseter, napisala je sledeće o religiji u Evropi: „Ljudi jednostavno ’biraju i kombinuju‘ elemente različitih religija. Kao toliko mnogo drugih stvari, i religija je postala predmet izbora, načina života i sklonosti.“

[Slika na stranama 4, 5]

Grafiti na ulazu u crkvu, Napulj, Italija

[Izvor]

©Doug Scott/age fotostock

[Slika na stranama 4, 5]

U Meksiku su mnogi ljudi napustili Katoličku crkvu