Kako izaći na kraj sa gužvom u saobraćaju

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

ZAMISLITE da imate zakazan pregled kod doktora i da ste na vreme pošli od kuće. Međutim, niste računali da ćete naići na gužvu u saobraćaju. Kako vreme odmiče, a vaš auto lagano mili, sve više se brinete. Napokon stižete u ordinaciju, ali s pola sata zakašnjenja.

Među najveće izazove života u gradu ubraja se i saobraćaj, posebno gust saobraćaj koji blokira ulice i zagađuje vazduh. Nažalost, taj svakodnevni problem miliona gradskih žitelja nimalo ne jenjava.

Teksaski saobraćajni institut je izvestio o stanju u Sjedinjenim Državama: „U gradovima svih veličina sve više dolazi do saobraćajnih zastoja“. U tom izveštaju se dodaje da vlasti jednostavno ne mogu da nađu odgovarajuća rešenja kako bi zadovoljile sve veće potrebe putnikâ u gradu. Širom sveta vlada slično stanje. Nedavno se u Kini nekoliko hiljada vozača zateklo u koloni dugoj 100 kilometara. Policiji je trebalo nekoliko dana da stanje dovede u normalu. Da bi se autom prešlo 20 kilometara kroz centar grada Meksika, može biti potrebno i četiri sata — više nego što bi trebalo prosečnom pešaku za istu razdaljinu.

Nije teško uvideti zašto su saobraćajnice zakrčene. Gradovi se i dalje neumoljivo šire i sada oko polovine svetske populacije živi u gradskim područjima. Uporedo s gradovima raste i broj vozila. Jedan novinar je to izrazio na sledeći način: „Puno ljudi poseduje puno automobila i svi žele da ih voze na istom skučenom prostoru.“

Zašto je teško rešiti probleme u saobraćaju

Pošto ljudi zavise od automobila, gradovi moraju da se suoče sa sve većim brojem vozila. Američki grad Los Anđeles, s populacijom od četiri miliona, sada ima više automobila nego stanovnika! Drugi gradovi možda nemaju toliko automobila, ali malo njih se može izboriti sa sve većim prilivom vozila. „Gradovi nisu stvoreni za automobile“, rekao je Karlos Guzman, predsednik Madridske komisije za urbanizam. Zbog saobraćajnih gužvi najviše trpe gradovi sa istorijskim građevinama koji imaju uske ulice, ali čak i u savremenim metropolama široki putevi brzo bivaju zakrčeni, posebno tokom jutarnjeg i večernjeg špica. „Veliki gradovi su zakrčeni većim delom dana i to sve ozbiljnije“, primetio je dr Žan-Pol Rodrig u svom izveštaju „Problemi gradskog saobraćaja“.

Budući da se automobili prodaju mnogo brže nego što vlasti mogu da izgrade autoputeve, munjevit porast broja vozila može biti prevelik zalogaj čak i za najbolje saobraćajnice. „Gledano na duge staze“, kaže se u knjizi Stuck in Traffic — Coping With Peak-Hour Traffic Congestion, „izgradnja novih puteva i proširenje postojećih neće nimalo smanjiti intenzitet saobraćajnih gužvi u špicu.“

Na saobraćajne gužve utiče i manjak mesta za parkiranje. U bilo  koje doba dana, mnogi automobili na gradskim ulicama možda samo kruže kako bi našli mesto za parkiranje. Procenjuje se da je zagađenost vazduha prouzrokovana saobraćajem — uglavnom u gradovima — odgovorna za smrt oko 400 000 ljudi godišnje. Prema jednom izveštaju, u Milanu je ona toliko velika da je udisanje vazduha s gradskih ulica tokom jednog dana jednako pušenju 15 cigareta.

Cena saobraćajnih gužvi se takođe mora meriti izgubljenim vremenom i stresom kom su vozači izloženi. Teško je izraziti emocionalni danak, ali u jednoj studiji u Sjedinjenim Državama je izračunato da godišnji troškovi nastali zbog saobraćajnih gužvi u 75 najvećih gradova te zemlje iznose oko 70 milijardi dolara. Da li se išta može učiniti kako bi se ta situacija popravila?

Neka rešenja koja donose olakšanje

U nekim gradovima su već preduzete drastične mere. U Singapuru, u kome je koncentracija vozila jedna od najvećih u svetu, kontroliše se broj automobila koje osoba može da kupi. U gradovima sa istorijskim građevinama, uključujući i nekoliko gradova u Italiji, automobilima je tokom većeg dela dana potpuno zabranjen pristup u centar grada.

Jedno rešenje koje se koristi u drugim gradovima jeste „taksa za zastoj“ pri čemu vozači moraju da plate ulaz u centar grada. U Londonu se uvođenjem te mere zastoj u saobraćaju smanjio za 30 posto, a izgleda da i u drugim gradovima postoji spremnost da se primeni ovo rešenje. U gradovima kao što je Meksiko, automobilima je na osnovu njihovog registarskog broja samo određenim danima dozvoljen ulazak u centar.

Gradske vlasti su takođe uložile ogromne sume u osavremenjivanje javnog prevoza, renoviranje autoputeva i izgradnju kružnih puteva, to jest obilaznica. Za nadziranje rada semaforâ i obaveštavanje policije o zastojima koji su posledica nesreća i koje treba što pre raščistiti, koriste se kompjuterski sistemi. Posebne trake za autobuse i trake u kojima se u zavisnosti od potrebe menja smer saobraćaja takođe olakšavaju saobraćaj. Međutim, uspeh u tome još uvek u velikoj meri zavisi od saradnje građana.

Šta vi lično možete uraditi?

Isus Hrist je rekao: „Što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima“ (Matej 7:12). Ovaj mudar savet bi mogao ublažiti neke od najtežih problema u saobraćaju. S druge strane, čak i najbolji planovi mogu propasti ako svako misli samo na svoju ličnu udobnost. Evo nekoliko predloga koji će vam pomoći da se lakše izborite sa saobraćajnim gužvama u svom gradu.

Možda će najbolje biti da kraća rastojanja pređete pešice ili biciklom. Često će se ispostaviti da su obe ove mogućnosti brže, lakše i zdravije. Za duža rastojanja, idealno rešenje bi mogao biti javni prevoz. U mnogim gradovima se radi na poboljšanju prevoza autobusima, metroom i železnicom kako bi se građani podstakli da ne koriste svoje automobile. Korišćenje takvih vrsta prevoza bi takođe moglo uštedeti novac. Čak i ako morate da vozite auto duž jednog dela puta, verovatno biste do centra grada mogli da stignete javnim prevozom.

Ako je neophodno da putujete autom, razmislite o tome da putujete s više osoba. To je jedan od najuspešnijih načina da se smanji saobraćajna gužva u špicu. U Sjedinjenim Državama 88 posto svih lokalnih putnika vozi se autom, a dve trećine  njih putuju sami. Kada bi se znatan broj ljudi privoleo da putuje zajedno s drugima na posao, to bi „moglo neverovatno uticati na smanjenje zastoja i gužvi tokom špica“, stoji u knjizi Stuck in Traffic. Nadalje, na mnogim mestima postoje posebne saobraćajne trake za automobile u kojima ima dve ili više osoba. Osobama koje su same u autu nije dozvoljeno da voze tim trakama.

Ako možete donekle uticati na to kada ćete putovati, pokušajte da izbegnete špic. To će doneti olakšanje i vama i drugim vozačima. I ukoliko pravilno parkirate vozilo, ono neće ometati tok saobraćaja. Naravno, čak i najbolji planovi ne garantuju da nećete upasti u saobraćajnu gužvu. Ako se to desi, ispravan stav može puno pomoći da lakše podnesete frustraciju. (Vidite propratni okvir.)

Ako živite u velikom gradu, bez sumnje ćete morati da se pomirite sa gužvama u saobraćaju. Pa ipak, time što ćete sami preduzeti odgovarajuće mere i pokazati ljubaznost i strpljivost prema drugim vozačima, možete naučiti da izađete na kraj sa gužvom u saobraćaju.

[Okvir/Slika na 23. strani]

Ostati smiren u saobraćajnom haosu

Haime je taksista iz Madrida i preko 30 godina se suočava sa gužvama u saobraćaju. Evo kako on ostaje smiren u otežavajućim okolnostima:

◼ Ponesem nešto za čitanje tako da, ako dođe do potpunog zastoja saobraćaja, nisam toliko uznemiren.

◼ Kada se saobraćaj sporo odvija, slušam vesti na radiju ili snimak čitanja Biblije. Na taj način mogu da razmišljam o nečem drugom, a ne o saobraćaju.

◼ Nikada ne koristim sirenu, pošto samo smeta drugima i ne služi nikakvoj svrsi. Pokazujući ljubaznost prema drugim vozačima, izbegavam stres, a tako pomažem i drugima da ga izbegnu.

◼ Nastojim da budem smiren kada naiđem na agresivne vozače i držim se podalje od njih. Ne postoji ništa bolje od strpljenja.

◼ Iako se trudim da pronađem alternativne puteve, kažem putnicima da će zbog otežanog saobraćaja ponekad kasniti. Gradska vožnja i tačnost ne idu uvek ruku pod ruku.