Bojenje tkanina — nekad i sad

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ VELIKE BRITANIJE

DA LI ste ikad primetili koliko boje utiču na naše emocije? Zato ne iznenađuje što su ljudi tokom čitave istorije koristili sredstva za bojenje tkanina.

Kada kupujemo odeću i nameštaj ili materijale od kojih ćemo ih načiniti, ne želimo da se njihova boja ispere ili izbledi. Da bismo saznali kako se prave tkanine postojanih boja i kako su nastale tradicionalne tehnike bojenja, posetili smo Muzej boja Udruženja bojara i kolorista u Bredfordu, na severu Engleske. a Tamo smo videli uzorke nekih neobičnih supstanci koje su se tokom vekova koristile za bojenje.

Sredstva za bojenje koja su se nekada koristila

Do druge polovine 19. veka, supstance koje su se koristile za bojenje tkanina dobijale su se isključivo iz prirode — od biljaka, insekata i ljuskara. Na primer, plava boja (1) dobijala se od vrbovnika, žuta (2) od rezede, a crvena od broća. Drvo kampeš davalo je crnu boju, a lišaj po imenu orsej ljubičastu boju. Volak, jedna vrsta morskog puža, proizvodio je veoma skupocenu purpurnu boju, poznatu kao tirski, ili kraljevski purpur (3). Odeću obojenu tom bojom nosili su rimski vladari.

Dosta pre vremena rimskih vladara, uvažene i bogate osobe nosile su odeću koja je bila obojena prirodnim sredstvima (Jestira 8:15). Na primer, crvena boja se dobijala od ženki kermesa, jedne vrste štitaste vaši (4). Verovatno se tako dobijala skerletna boja koja se u drevnom Izraelu koristila za izradu šatora sastanka, kao i odeće izraelskog prvosveštenika (Izlazak 28:5; 36:8).

Postupak bojenja

Eksponati u Muzeju boja pokazuju da je postupak bojenja uglavnom uključivao mnogo više od jednostavnog uranjanja prediva ili tkanine u rastvor boje. U mnogim slučajevima, jedna faza bojenja podrazumeva i korišćenje fiksira, to jest supstance koja vezuje tkaninu i boju. Na taj način, boja prianja uz tkaninu i postaje vodootporna. Kao fiksir koriste se mnoge hemijske supstance, a neke od njih su i opasne.

U nekim postupcima bojenja stvaraju se neprijatni mirisi. Jedan takav postupak je bio dug i složen proces proizvodnje takozvane turske crvene boje. Koristio se za bojenje pamuka i pomoću njega se dobijala jarkocrvena boja otporna na svetlost, pranje i izbeljivanje. Taj proces se jedno vreme  sastojao od 38 faza i trajao je čak četiri meseca! Neke od najlepših tkanina izloženih u muzeju obojene su turskom crvenom bojom (5).

Pojava sintetičkih boja

Vilijam Henri Perkin je 1856. napravio prvu sintetičku boju. Jedan eksponat u muzeju prikazuje Perkinovo otkriće svetloljubičaste boje. Do kraja 19. veka, dobijene su još mnoge sintetičke boje prelepih nijansi. Danas se hemijskim putem proizvodi više od 8 000 boja (6). Od prirodnih sredstava za bojenje još uvek se koriste jedino drvo kampeš i košenil (vrsta štitaste vaši).

U galeriji boja i tekstila u Muzeju boja prikazani su posebni postupci koji se danas koriste za bojenje sintetičkih materijala poput veštačke svile. Viskoza, vrsta veštačke svile koja se danas najviše koristi, prvi put je proizvedena u komercijalne svrhe 1905. godine. Pošto je viskoza po hemijskom sastavu slična pamuku, većina sredstava za bojenje koja su bila dostupna u to vreme, bila su odgovarajuća. Međutim, nekoliko novih vrsta boja napravljeno je za još savremenije sintetičke materijale kao što su celulozni acetat, poliester, najlon i akrilna vlakna.

Put do postojanih boja

Kada kupujemo odeću ili materijale, voleli bismo da su postojanih boja. Međutim, boje mnogih tkanina izblede zbog izlaganja sunčevoj svetlosti ili nakon više pranja, posebno kada se koriste deterdženti. Ponekad tkanine izgube boju zbog znojenja ili se ona promeni kada se operu zajedno sa drugom odećom. Postojanost boja tokom pranja zavisi od toga koliko su se čvrsto molekuli boje vezali za vlakna tkanine. Često pranje kao i delovanje deterdženta za uklanjanje mrlja utiče na to da se molekuli boje odvajaju od tkanine, što vodi do gubitka boje. Proizvođači sredstava za bojenje testiraju svoje proizvode da bi videli da li je uticaj svetlosti, pranja, deterdženata i znojenja u prihvatljivim granicama.

Ova poseta podstakla nas je da još više obratimo pažnju na to od koje vrste materijala je napravljena naša odeća. Osim toga, upoznali smo se i s dobro osmišljenim postupcima koji se koriste da bi se sačuvala postojanost boja naše odeće uprkos čestom pranju.

[Fusnota]

[Izvor slike na 24. strani]

Fotografije 1-4: Courtesy of the Colour Museum, Bradford (www.colour-experience.org)

[Izvori slika na 25. strani]

Fotografija 5: Courtesy of the Colour Museum, Bradford (www.colour-experience.org); fotografija 6: Clariant International Ltd., Switzerland