Od Egipta do gradova širom sveta

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE

„ONI su se ’odselili‘ iz svoje zemlje“, stoji u italijanskom časopisu Archeo, „i postali su vidno znamenje velike civilizacije koja ih je stvorila.“ Većina njih je veoma davno napustila Egipat i bila je doneta u gradove kao što su Istanbul, London, Pariz, Rim i Njujork. Oni koji dođu u Rim mogu primetiti da su njima ukrašeni mnogi od najpoznatijih gradskih trgova. O čemu je reč? O obeliscima!

Obelisk je svaki četvorostrani stub od kamena koji se sužava ka šiljatom vrhu u obliku piramide. Najstariji potiče iz vremena od pre skoro 4 000 godina. Čak je i najmlađi star oko 2 000 godina.

Drevni Egipćani su klesali obeliske od kamenih gromada, uglavnom od crvenog granita, i podizali ih ispred grobnica i hramova. Neki obelisci su ogromni. Najviši se još uvek uzdiže 32 metra nad rimskim trgom i težak je nekih 455 tona. Većina njih je ukrašena hijeroglifima.

Svrha tih spomenika je bila da se iskaže čast bogu sunca Ra. Bili su podizani u znak zahvalnosti za zaštitu i pobede koje je on omogućio egipatskim vladarima, kao i da bi se zatražila njegova naklonost. Smatra se da su dobili oblik po ugledu na piramide. Oni predstavljaju sunčeve zrake koji se spuštaju da zagreju i obasjaju zemlju.

Pored toga, obelisci su se koristili da veličaju faraone. Zapisi na njima opisuju neke egipatske vladare kao „miljenika [boga] Ra“ ili „lepog... poput Atuma“ koji je bio bog sunca u vreme zalaska. Na jednom obelisku se govori o vojnom junaštvu faraona: „Njegova snaga je poput snage Montua [boga rata], bika koji gazi druge zemlje i ubija buntovnike.“

Prvi obelisci su bili podignuti u egipatskom gradu po imenu Iunu (biblijski On) za koje se smatra da znači „grad stubova“, što možda ukazuje upravo na obeliske. Grci su Iunu zvali Heliopolis, što znači „grad sunca“, pošto je bio glavni centar egipatskog obožavanja sunca. Grčko ime Heliopolis odgovara hebrejskom imenu Vet-Semes, što znači „kuća sunca“.

Biblijska knjiga proroka Jeremije govori o rušenju ’stubova u Vet-Semesu u egipatskoj zemlji‘. Moguće je da se to odnosi na obeliske u Heliopolisu. Bog je osudio idolopokloničko obožavanje koje je bilo predstavljeno njima (Jeremija 43:10-13).

Klesanje i transport

Način na koji su obelisci pravljeni može se videti na najvećem od tih spomenika. On još uvek leži napušten kraj Asuana, u Egiptu, gde je i isklesan. Nakon što su izabrali odgovarajuću stenovitu gromadu i izravnali je, radnici su iskopali kanale oko budućeg obeliska. Pod njim su prokopali otvore i napunili ih balvanima sve dok dno ne bi bilo odvojeno. Taj monolit, koji je težio oko 1 170 tona i bio teži od bilo kog drugog kamenog bloka koji su isklesali drevni Egipćani, odvučen je zatim do Nila i brodom prenet do svog odredišta.

Kako se ispostavilo, obelisk iz Asuana je napušten kada su radnici shvatili da je nepopravljivo oštećen. Da je završen, bio bi visok 42 metra i imao bi osnovu od 16 kvadratnih metara. Još uvek se ne zna kako su obelisci bili podizani.

Od Egipta do Rima

Godine 30 pre n. e., Egipat je postao rimska provincija. Nekoliko rimskih careva  je želelo da ukrasi svoj glavni grad spomenicima koji bi ukazivali na veliki prestiž, tako da je čak 50 obeliska preneto u Rim. Njihov transport je podrazumevao gradnju ogromnih brodova konstruisanih posebno za tu namenu. Nakon što su postavljeni u Rimu, obelisci su i dalje bili u tesnoj vezi sa obožavanjem sunca.

Kada je Rimsko carstvo palo, Rim je bio opljačkan. Većina obeliska je bila srušena i ležala je napuštena. Međutim, nekoliko papa se zainteresovalo za ponovno podizanje obeliska koji su izvađeni iz ruševina tog drevnog grada. Rimokatolička crkva je priznala da je obeliske „egipatski kralj posvetio suncu“ i da su oni nekada „doprinosili ispraznom veličanstvu svetogrdnih paganskih hramova“.

Ponovno podizanje prvog obeliska tokom vladavine pape Siksta V (1585-1590) bilo je propraćeno isterivanjem zlih duhova i blagosiljanjem, kao i prskanjem svetom vodicom i spaljivanjem tamjana. „Posvećujem te“, rekao je biskup pred vatikanskim obeliskom, „da nosiš sveti krst i ostaneš slobodan od sve paganske nečistote i svih napada duhovne pokvarenosti“.

Tako turista, dok posmatra obeliske koji se danas nalaze u Rimu, može razmišljati o genijalnosti koja je bila potrebna da se oni isklešu, prevezu i podignu. Takođe se može čuditi i tome što spomenici koji su korišćeni u obožavanju sunca ukrašavaju papski grad — zaista neobična kombinacija!

[Slika na 15. strani]

Luksor, Egipat

[Slika na 15. strani]

Rim

[Slika na 15. strani]

Njujork

[Slika na 15. strani]

Pariz