Polen prah života

S DOLASKOM proleća, pčele postaju veoma aktivne i vazduh biva ispunjen polenom. Za one koji pate od alergija polen više liči na prokletstvo nego na blagoslov. Pre nego što zaključimo da je polen neka neprijatna pojava u prirodi, treba da razmislimo o jedinstvenoj ulozi koju taj prah ima. Može nas iznenaditi koliko naš život zavisi od njega.

Šta je zapravo polen? The World Book Encyclopedia objašnjava: „Polen se sastoji od majušnih zrnaca koja nastaju u muškom polnom organu cvetnica i šišarkama golosemenica.“ Jednostavno rečeno, biljke stvaraju polen da bi se razmnožavale. Kod ljudi, kao što nam je poznato, da bi nastalo dete potrebno je da spermatozoidi muškarca oplode žensku jajnu  ćeliju. Slično tome, da bi došlo do oprašivanja cveta i nastanka ploda potrebno je da se polen iz muškog polnog organa (prašnika) prenese do ženskog polnog organa (tučka). a

Polenova zrnca su toliko majušna da se teško mogu videti golim okom, međutim, mogu se videti pod mikroskopom. Zapravo, posmatrač će uočiti da je polen kod svake vrste biljaka jedinstvenog oblika i veličine. Pošto polen s prolaskom vremena ne propada, značajno je da naučnici često proučavaju jedinstveni sastav polenovih zrnaca nakon što ih iskopaju iz zemlje. Na osnovu toga oni mogu ustanoviti koje vrste biljaka su uzgajali ljudi vekovima ranije. Važno je reći da cvetovi prepoznaju polen svoje vrste zahvaljujući različitim karakteristikama koje ima svaka vrsta polena.

Kako polen putuje?

Mnogim biljkama vazduh služi kao prenosilac polena, jer ga vetar rastresa sa resa ili šišarki. Voda takođe služi kao prenosilac polena nekih vodenih biljaka. Oprašivanje drveća i biljaka koje se vrši pomoću vetra često je neizvesno pa zato te biljke proizvode ogromnu količinu polena. b Ova  velika koncentracija polena stvara popriličnu neprijatnost ljudima koji pate od polenske groznice.

Iako vetar umnogome doprinosi oprašivanju trava i mnogih vrsta drveća, biljkama cvetnicama, koje ne rastu tako gusto zbijene, potreban je mnogo efikasniji sistem. Na koji način se polen tih biljaka prenosi do drugih biljaka sličnih njima koje su kilometrima daleko? Preko jedne veoma efikasne transportne službe koju čine slepi miševi, ptice i insekti! Naravno, oni to ne rade besplatno.

Cvetovi nude ovim oprašivačima nektar — ukusan proizvod kom teško mogu da odole. Dok se posetilac pruža da bi došao do gutljaja nektara, gotovo uvek ponese prilično polena na svom telu. U potrazi za novim gutljajem nektara, on prenosi polen na sledeći cvet.

Insekti obavljaju najveći deo oprašivanja, posebno u zemljama s umerenom klimom. Svakog dana oni posećuju veliki broj cvetova dok se hrane njihovim nektarom i polenom. c „Verovatno najvažniji doprinos ljudskom zdravlju i dobrobiti koji daju insekti jeste oprašivanje, za koje ne dobijaju dovoljno priznanja“, objašnjava profesor Mej Berenbaum. Voćke obično imaju cvetove kod kojih je potrebno ukršteno oprašivanje da bi se dobio obilan rod. Iz svega ovoga možete videti koliko je prenošenje polena važno za našu dobrobit.

Čime su oprašivači privučeni

Cvetovi moraju da privuku potencijalne oprašivače kao i da ih nahrane. Kako oni to čine? Oni mogu ponuditi oprašivačima jedno prijatno mesto za odmor na suncu. Oni takođe reklamiraju svoje proizvode obično koristeći ugodan izgled i miris. Nadalje, mnogi cvetovi postavljaju neke korisne putokaze u vidu šarenih pegica ili prugica. Na taj način se posetioci obaveštavaju gde mogu pronaći nektar.

Reklamiranje se veoma razlikuje od cveta do cveta. Neki cvetovi ispuštaju miris truleži da bi privukli muve. Drugi pribegavaju trikovima da bi obezbedili uspešno oprašivanje. Na primer, orhideje pčelice nalikuju pčelama i time mame pčele koje su u potrazi za partnerom da ih posete. Neke cvetnice zarobljavaju insekte i oslobađaju ih tek nakon što su obavili oprašivanje. „Nikada u biljnom carstvu botanički inženjering nije bio delikatniji, precizniji i genijalniji nego na ovom važnom polju oprašivanja cvetova“, piše botaničar Malkom Vilkins.

Milioni biljaka nikada se ne bi mogle razmnožavati da Stvoritelj nije osmislio oprašivanje na taj način što je biljke učinio privlačnim. Govoreći o ishodu tog zadivljujućeg procesa, Isus je rekao: „Pogledajte ljiljane u polju, kako rastu. Ne muče se niti predu, ali kažem vam da ni Solomon u svoj svojoj slavi nije bio odeven kao jedan od njih.“ (Matej 6:25, 28, 29).

Zahvaljujući oprašivanju, biljke rastu i proizvode hranu koja nam je potrebna. Istina, polen može kod nekih od nas izazvati neugodnosti, ali svi treba da budemo zahvalni za marljive oprašivače koji prenose ovaj prah života. Uspešna žetva umnogome zavisi od tih čudesnih prirodnih procesa koji svedoče o zapanjujućoj umešnosti našeg Stvoritelja.

[Fusnote]

[Okvir/Slike na stranama 16, 17]

Oprašivači

MUVE I BUBE

Ovde su navedeni neki od neopevanih junaka oprašivanja. Ako volite čokoladu, za to možete zahvaliti sićušnoj muvi koja obavlja važan posao oprašivanja cvetova kakaovog drveta.

LJILJCI I PENJAČI

Kod velikog broja najveličanstvenijih vrsta drveća kao što su kapok i baobab oprašivanje vrše ljiljci. Neki ljiljci poznati kao leteće lisice hrane se ne samo nektarom nego i voćem i raznose njihovo seme, čime obavljaju dvostruki posao. U Australiji mali torbari poznati kao penjači posećuju cvetove da bi se gostili njihovim nektarom. Tokom svojih poseta, na krznu prenose polen s cveta na cvet.

LEPTIRI I MOLJCI

Ovi privlačni insekti se uglavnom hrane nektarom kupeći polen tako što sleću s cveta na cvet. Moljci uspešno obavljaju oprašivanje nekih prelepih orhideja.

SUNČICE I KOLIBRIJI

Ove živopisne ptice neprestano lete od cveta do cveta, srčući njihov nektar. Polen im se hvata na perje glave i grudi.

PČELE I OSE

Pčele su idealni oprašivači jer se na njihovo dlakavo telo hvata polen tako lako kao što se prašina hvata na naočare. Samo jedan bumbar može poneti čak 15 000 polenovih zrnaca. Zahvaljujući tome što su u 19. veku bumbari doneseni iz Engleske na Novi Zeland, tamošnja polja deteline sada bujaju obezbeđujući neophodnu stočnu hranu za domaće životinje.

Najvažniji oprašivač na svetu je pčela radilica. Ona se obično usredsređuje na jednu vrstu cveta koga ima u velikom broju u blizini njene košnice. Entomolog Kristofer O’Tul procenjuje da je „čak 30 procenata hrane koju ljudi koriste, direktno ili indirektno povezano s oprašivanjem koje obavljaju pčele“. Pčele su neophodne u oprašivanju voćaka kao što su jabuke, šljive, trešnje, bademi i kiviji. U nekim krajevima, poljoprivrednici plaćaju pčelarima za njihove usluge na osnovu broja košnica.

[Slika na 18. strani]

Orhideja pčelica