Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Veličanstvena stena

Veličanstvena stena

Veličanstvena stena

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KANADE

RIBARI i moreplovci je vekovima koriste kao pouzdan orijentir. Pesnici, pisci i slikari su je ovekovečili. U jednoj enciklopediji o njoj se kaže da je „zagonetna i fascinantna“. Na istočnom kraju poluostrva Gaspe u zalivu Sent Lorens, iz bistre plavičaste vode Atlantskog okeana veličanstveno se izdiže stena Roše Perse. Duga je oko 433 metra, široka oko 90 metara i visoka preko 88 metara.

Nekada su se odvažni meštani penjali uz strme strane te stene i sakupljali jaja iz ptičjih gnezda. Međutim, da bi sačuvala i zaštitila stenu, kao i ptice koje traže utočište na njoj, vlada Kvibeka je 1985. proglasila Roše Perse i obližnje ostrvo Bonaventure za ptičje rezervate. Ostrvo Bonaventure je utočište za drugu po veličini koloniju bluna u svetu.

Neki tvrde da je nekada davno Roše Perse bila povezana s kopnom i da je imala četiri luka. Međutim, danas postoji samo jedan luk — širine preko 30 metara — na strani stene koja je okrenuta prema pučini. U vreme oseke, stena je peščanim sprudom povezana s kopnom. U toku otprilike četiri sata, oni koji su hrabri mogu sasvim prići podnožju stene. Odatle im je potrebno oko 15 minuta da stignu do luka stene dok se otežano kreću duž njenog podnožja koje zapljuskuju talasi.

Za te avanturiste važi i reč upozorenja. Jedan turista koji se penjao preko odronjenih kamenih gromada do mesta gde se nalazi luk koji je okrenut ka pučini, kaže: „Svakih nekoliko minuta čujete zastrašujuće ’pljus‘ od stena koje padaju u vodu poput malih bombi. Neke stene padaju jedna na drugu uz prasak nalik na pucanj.“

Kao što su mnogi posetioci to zapazili, Roše Perse poseduje lepotu od koje zastaje dah. Pa ipak, ona je samo jedan primer mnogih veličanstvenih prizora kojima obiluje naša očaravajuća planeta. Koliko su oni samo raznovrsni i mnogobrojni! Kada ih ugledate, možda ste i vi pokrenuti da ’stanete i razmislite o čudesnim delima Božjim‘ (Jov 37:14).

[Izvor slike na 23. strani]

© Mike Grandmaison Photography