„Crni labud“ na kanalima Venecije

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE

DOK klizi duž kanala, on prolazi između vlažnih zidova i ispod kamenih mostova, kitnjastih prozora i balkona prepunih cveća. Crn je, elegantan i tih. Iz daljine podseća na crnog labuda. Mada mu je telo napravljeno od drveta, a njegov metalni vrat nije mek i prekriven perjem, kreće se kanalima Venecije sa istom gracioznošću kao ta predivna ptica. Reč je o gondoli, koju mnogi smatraju najpoznatijim čamcem na svetu. Kada je nastala? Zašto je toliko popularna? Po čemu se razlikuje od drugih čamaca?

Njeno poreklo

Nije lako tačno odrediti kada je napravljena prva gondola, mada neki smatraju da je to bilo u XI veku naše ere. Na slikama se prvi put pojavljuje pred kraj XV veka. Ipak, tek je tokom XVII i XVIII veka poprimila svoj prepoznatljivi izgled po kom je čuvena i razlikuje se od svih drugih čamaca. Gondola je već imala ravno dno, ali je tokom tog perioda počeo da se nazire njen karakterističan izduženi oblik sa gvozdenim pramcem.

 Nije lako ustanoviti ni poreklo njenog imena. Neki kažu da je reč „gondola“ izvedena iz latinske reči čimbula, kako se nazivao jedan mali čamac, ili iz reči končula, što je deminutiv od konča — „školjka“.

Obeležje Venecije

Ono u šta možemo biti sigurni jeste snažna povezanost između ovog čamca i Venecije. Gondola je možda najznačajniji simbol tog grada. Prisetite se samo svih slika Venecije na kojima se vide gondole.

Još nešto tesno povezuje ovaj čamac i njegov grad. Putovati kanalima u gondoli „potpuno je drugačiji način da se upozna Venecija“, kaže Roberto, gondolijer koji vozi turiste gradskim kanalima. „Ne vidite samo uobičajene prizore već otkrivate sâmo srce Venecije.“ Čuveni nemački pisac Johan Volfgang fon Gete rekao je da se u ovom čamcu osećao kao „gospodar Jadranskog mora, isto kao i svaki Venecijanac u svojoj gondoli“. Roberto kaže: „Lagana plovidba gondolom u savršenom je skladu s duhom Venecije. Dok sedite ušuškani u meke jastuke, čini vam se kao da je vreme stalo.“

Posebne odlike gondole

Dok posmatrate gondolu, možda će vas iznenaditi to što se kreće pravolinijski s obzirom na to da ima samo jedno veslo koje je pričvršćeno za stožer na desnoj strani čamca. Bilo bi logično pomisliti da bi čamac bez neprestanog usmeravanja skrenuo i plovio ukrug — ali to se ne dešava. Zašto? Đilberto Penco, stručnjak za istorijske čamce, piše: „Ako koristimo metaforu da uporedimo strukturu broda s ljudskim trupom, pri čemu kobilica predstavlja kičmu, a kostur čamca rebra, mogli bismo da kažemo da gondola pati od ozbiljnog oblika skolioze.“ Drugim rečima, trup čamca je asimetričan — desna strana je uža od leve za 24 centimetra. Zbog toga je tokom plovidbe desna strana gondole dublje u vodi od leve strane. Ta nakrivljenost predstavlja balans potisku koji stvara jedno veslo, kao i težini gondolijera koji stoji na zadnjem delu čamca. Zahvaljujući tome, gondola može da se kreće pravo.

Upečatljivo obeležje ovog „labuda“ je njegov vrat, to jest pramac. Pored gvozdene krme, to je jedini metalni deo gondole. Njen pramac je „tako upadljiv i jedinstven“, piše Đanfranko Muneroto, „da se neizbrisivo ureže u pamćenje svakoga ko ga prvi put vidi“. Prvobitno je gvozdeni  pramac služio kao balans težini gondolijera koji je stajao na krmi dok je veslao, dok danas služi samo kao ukras. Prema predanju, delovi koji su pričvršćeni za njega predstavljaju šest sestijera, to jest zona na koje je podeljena Venecija, dok malo ispupčenje na zadnjem delu njegovog vrata predstavlja venecijansko ostrvo Gvideka. Pramac je zakrivljen u obliku latiničnog slova S, što se povezuje sa oblikom venecijanskog Velikog kanala.

Još jedna osobenost gondole jeste njeno crno „perje“. Na pitanje zašto su ovi čamci obojeni u crno pružena su sva moguća objašnjenja. Prema jednom od njih, tokom XVI i XVII veka toliko se preterivalo sa ukrašavanjem, bojama i luksuzom gondola da je, u pokušaju da podstakne na umerenost, Venecijanski senat bio primoran da propiše novčane kazne za vlasnike gondola koje su bile previše nakićene. Ali mnogi su više voleli da plate kaznu nego da skinu ukrase sa svog čamca. Zbog toga je sud odlučio da sve gondole treba da budu obojene u crno. Prema drugom objašnjenju, crna boja je bila znak žalosti za hiljadama ljudi koji su u XIV veku umrli od kuge. Još jedna teorija je da je crnilo gondola najbolje isticalo izuzetno svetlu put venecijanskih plemkinja. Istina je mnogo jednostavnija — barem u početku, crna boja je poticala od smole kojom su čamci premazivani da bi bili otporni na vodu.

Nakon što ste lagano klizili mirnim vodama na leđima crnog labuda, vraćate se na stepenice koje vode na kej gde je vaše putovanje počelo. Dok pratite pogledom gondolu koja se udaljava, možda se pitate, bar na tren, da li će taj labud okrenuti svoj dugi vrat i kljunom poravnati nekoliko razbarušenih pera.

[Slika na 24. strani]

Kostur gondole je asimetričan

[Slika na stranama 24, 25]

Neobičan pramac

[Slika na 25. strani]

Roberto vozi gondolu duž venecijanskih kanala

[Izvor slike na 25. strani]

© Medioimages