Upoznajte narod Istočnog Timora

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

ISTOČNI TIMOR, to jest Timor-Leste, jeste malena zemlja koja se nalazi na istočnoj polovini ostrva Timor. I malajska reč od koje je poteklo ime „Timor“ i portugalska reč leste znače „istok“. Na srpskom se ova zemlja obično naziva Istočni Timor. Ovo ime je odgovarajuće zato što se to ostrvo nalazi u istočnom kraju indonežanskog arhipelaga.

Istočni Timor se prostire na oko 14 800 kvadratnih kilometara, dakle malo je veći od Crne Gore. Iako je malo, to ostrvo predstavlja ekološku granicu između Azije i Australije. Tropske džungle bujaju kraj suvih eukaliptusovih stabala i sasušenih pašnjaka. Životinjski svet takođe predstavlja mešavinu australijskih i azijskih vrsta. Na primer, australijski torbari i ptice žive uz azijske majmune i tropske estuarske krokodile. A narod Istočnog Timora? Da li biste želeli njega da upoznate?

Uspomene na kolonijalnu prošlost

Portugalski moreplovci su verovatno oko 1514. prvi put došli na Istočni Timor. Tada su obronci brda bili prekriveni velikim šumama sandalovog drveta. Trgovina sandalovim drvetom bila je veoma unosna tako da su te šume bile dovoljan razlog da bi Portugalci osnovali trgovačko naselje. Rimokatolička crkva se takođe zainteresovala za to područje i htela je da pošalje misionare kako bi preobratila starosedeoce. Podstaknuti tim razlozima, Portugalci su 1556. počeli s kolonizacijom ostrva.

Međutim, Istočni Timor je ostao izolovana i zanemarena kolonija. Kada su 1656. Holanđani preuzeli vlast nad zapadnom polovinom ostrva, Portugalci su se povukli na njegov istočni deo. Na kraju su 1975, nakon više od 400 godina kolonijalne vladavine, Portugalci potpuno predali vlast.

Iste godine izbio je građanski rat. Procenjeno je da je tokom naredne 24 godine u sukobima poginulo 200 000 ljudi — oko jedne trećine stanovništva. Talas nasilja je preplavio zemlju 1999, pri čemu je uništeno čak 85 posto domova i veliki deo infrastrukture. Oko 200 000 ljudi je pobeglo u planine. Na kraju su Ujedinjene nacije intervenisale kako bi zaustavile nemire i uspostavile red u zemlji.

Od tada se stanovnici Timora bore da obnove normalan život. U maju 2002, Istočni Timor, to jest Demokratska Republika Timor-Leste, zvanično je priznat kao nova država.

Raskršće kultura

Vekovi trgovine, azijska i australazijska migracija i evropska kolonizacija stvorili su živopisnu mešavinu kultura i jezika u celom Istočnom Timoru. Premda se u poslu i politici i dalje koristi portugalski jezik, 80 posto stanovništva koristi zvanični lingva franka jezik poznat kao tetum, koji obiluje portugalskim rečima. Brojne etničke grupe širom te zemlje koriste najmanje 22 jezika.

U seoskim područjima važnu ulogu u društvenom životu još uvek imaju tradicionalni vladari. Oni organizuju i nadgledaju svečanosti, raspodelu zemlje i druga uobičajena pitanja, dok jedan izabrani poglavica nadgleda civilnu upravu.

 Religija predstavlja spoj tradicionalnog animizma i pridošlog katolicizma. Obožavanje predaka, vračanje i spiritizam prožimaju svaki aspekt života. Osobe koje redovno idu u crkvu obično traže od ovdašnjeg matan-doka, to jest vrača da im predskaže budućnost, izleči ih od neke bolesti ili da ih zaštiti od zlih duhova.

Znatiželjan i gostoljubiv narod

Na Istočnom Timoru ljudi su po prirodi veseli, znatiželjni i gostoljubivi. „Veoma volimo da učimo, razgovaramo, družimo se i razmenjujemo iskustva, čak i sa strancima“, kaže predsednik Kanana Gusmao.

Osobe koje porodica s Timora pozove na obrok najverovatnije će jesti s domaćinom. Supruga i deca će služiti jelo i ješće kasnije uveče. Učtivo je da se na početku uzme mala količina hrane. Gost zatim može pohvaliti domaćicu tako što će zamoliti da se posluži još jednom.

Većina jela na Timoru sastoji se od pirinča, kukuruza ili manioke, kao i zeleniša i ostalog povrća. Jedan specijalitet, saboko, ukusna je mešavina sardina, sosa od indijske urme i začina, koja se uvije u palmin list. Međutim, meso je još uvek luksuz.

Zemlja koja vrvi od dece

Istočni Timor je država mladih. Skoro polovinu stanovništva čine deca, a mnoge porodice imaju između 10 i 12 dece.

Na putu do škole deca se često drže za ruke — dečaci s dečacima i devojčice s devojčicama — i pri tom se smeju i pevaju. U školi ne stiču samo teorijska znanja već se i uče pristojnom životu i ponašanju.

Na Timoru se deca nikada ne igraju sama ili u tišini — u zabavi učestvuju sva deca iz kraja! Omiljena igra je dudu kareta, to jest vožnja automobila. Trčeći i smejući se, deca idu za točkom bicikla, zamišljajući da je to automobil, i kotrljaju ga niz ulicu, usmeravajući i gurajući ga pomoću štapa.

Međutim, za decu na Timoru život se ne sastoji samo od igre. Na primer, obično im se daje da pomoću teške čelične šipke mrve kukuruz. Pa ipak, nasmejana su i radosna dok rade — kao da uopšte nisu svesna činjenice da su rođena u jednoj od deset najsiromašnijih zemalja na svetu.

Porođajni bolovi samostalnosti

Krajnje siromaštvo veoma otežava život stanovnicima Timora. Četrdeset posto stanovništva živi s manje od 1,5 evra dnevno — što je minimum potreban za osnovne troškove oko hrane i kućnih potrepština. Infrastruktura  je nerazvijena. U jednom izveštaju vlade se navodi: „U celoj zemlji, 75 posto ljudi živi bez električne energije, 60 posto živi bez odgovarajućih sanitarnih uslova, a 50 posto bez vode za piće.“

U takvim okolnostima ima sve više zdravstvenih problema. Neishranjenost, malarija, tuberkuloza i druge bolesti ograničavaju životni vek na 50 godina. Skoro svako deseto dete umre pre nego što navrši pet godina. Tokom 2004, manje od 50 lekara je bilo na raspolaganju stanovništvu od blizu 800 000 ljudi.

Mnoge vlade sada sarađuju sa Ujedinjenim nacijama kako bi pomogle stanovnicima Timora da obnove svoju ruiniranu zemlju. Obilne zalihe nafte i gasa u Timorskom moru takođe ulivaju nadu da će se teška ekonomska situacija popraviti. Međutim, najveći potencijal Istočnog Timora jesu njegovi stanovnici koji su ponizni i sposobni da podnesu i teške okolnosti. Jedna žena sa Timora je rekla za Probudite se!: „Možda jesmo siromašni, ali nismo nesrećni!“

’Dobra vest o nečem boljem‘

Poslednjih godina Jehovini svedoci donose stanovnicima Istočnog Timora „dobru vest o nečem boljem“ (Isaija 52:7; Rimljanima 10:14, 15). Godine 2005, jedina skupština u ovoj zemlji provela je skoro 30 000 sati govoreći  drugima o divnom biblijskom obećanju o predstojećem raju na zemlji (Psalam 37:10, 11; 2. Petrova 3:13).

Kada su neki stanovnici upoznali biblijska učenja, oslobodili su se teškog jarma spiritizma. Na primer, Jakov je porodičan čovek s petoro dece koji je bio duboko uvučen u običaje povezane sa spiritizmom. Redovno je prinosio životinjske žrtve duhovima umrlih. To je u velikoj meri finansijski opteretilo njegovu porodicu. Za jedno pile koje se prinosi na žrtvu treba raditi skoro ceo jedan dan, a za posebnu žrtvenu kozu ili prase treba raditi više sedmica.

S vremenom je Jakovljeva žena, Fransiska, počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Ona je zatim pokazala Jakovu biblijske stihove koji dokazuju da mrtvi nisu svesni ničega i da ne mogu da naude živima (Propovednik 9:5, 10; Jezekilj 18:4). Pošto su prihvatili ono što stoji u Bibliji, oboje su prestali da prinose žrtve duhovima. Zbog toga su ih se rođaci u besu odrekli govoreći da će ih osvetoljubivi duhovi uskoro ubiti. Međutim, Jakov i Fransiska su ostali čvrsti i rekli: „Jehova će nas zaštititi.“

U međuvremenu, Jakov je počeo da proučava Bibliju i da s porodicom dolazi na sastanke. To ga je navelo da napravi i druge pozitivne promene u životu. Iako je godinama pušio paklicu cigareta dnevno, prestao je s pušenjem. Takođe je naučio da čita i piše. Tokom tog vremena, Fransiska je prestala da žvaće betelove orahe. Na kraju su se Jakov i Fransiska krstili 2005. kao Jehovini svedoci. Danas oni mudro koriste novac kako bi školovali svoju decu i platili neophodne medicinske troškove.

Zaista, kao što je Isus prorekao, dobra vest o Božjem Kraljevstvu propoveda se do „kraja zemlje“, čak i radoznalim, gostoljubivim, velikodušnim stanovnicima malenog Istočnog Timora (Dela apostolska 1:8; Matej 24:14).

[Okvir/Slika na 17. strani]

„Dolazak konca i kalema“

„Dolazak konca i kalema“ je jedan timorski izraz kojim se nekada objavljivalo rođenje devojčice. Njime je opisana tradicionalna uloga žena na Timoru u tkanju tajsa, jedne ukrasne tkanine. Tajs se koristi za pravljenje raskošne odeće koja se nosi u posebnim prilikama, ćebadi i predmeta koji se u porodici prenose s generacije na generaciju. Starije žene poučavaju mlađe kako da uzgajaju, beru, predu, boje i tkaju pamuk od kojeg će napraviti lepe, šarene desene. U zavisnosti od složenosti tkanja, za izradu samo jednog tajsa može biti potrebno godinu ili više dana. Pošto svako podneblje ima sopstvene tradicionalne desene, stručnjak može odmah reći gde je tajs istkan.

[Mapa na 14. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

PAPUA NOVA GVINEJA

INDONEZIJA

ISTOČNI TIMOR

AUSTRALIJA

[Slika na 15. strani]

Tradicionalne kupaste kuće

[Slika na 16. strani]

„Dudu kareta“ — omiljena dečja igra

[Slika na stranama 16, 17]

Jakov i njegova porodica