Težnja za bogatstvom — kako može uticati na vas
Težnja za bogatstvom — kako može uticati na vas
U SVETU u kom više od 850 miliona ljudi gladuje, teško je zamisliti da bi bogatstvo moglo da bude uzrok problema. Ali da li ste zapazili da biblijski stih koji je citiran u prethodnom članku ne osuđuje posedovanje novca ili bogatstva, već upozorava na opasnost koju predstavlja ljubav prema novcu i odlučnost da se stekne bogatstvo? Šta se dešava kad su ljudi obuzeti željom za bogatstvom i stvarima koje se mogu kupiti novcem? Osmotrimo najpre kako to deluje na njihovu decu.
Šta se dešava sa decom
Procenjuje se da u Sjedinjenim Državama jedno dete za samo godinu dana u proseku vidi 40 000 TV reklama. Dodajte tome video-igrice, savremene muzičke plejere, kompjuterske programe i firmiranu odeću — sve ono što deca vide u prodavnicama i kod svojih drugara — i zatim pokušajte da zamislite pravu bujicu zahteva kojima onda zasipaju svoje roditelje. Neki roditelji ispunjavaju deci svaku želju. Zašto to čine?
Pošto su u mladosti skromno živeli, neki žarko žele da svojoj deci pruže sve kako ona ne bi mislila da im je nešto uskraćeno. Drugi roditelji se pribojavaju da će deca prestati da ih vole ako im ne ispunjavaju želje. „Oni žele da budu najbolji prijatelji
svojoj deci i da se ona lepo zabavljaju“, rekla je jedna žena koja je među osnivačima grupe za pružanje podrške roditeljima u Boulderu, u Koloradu. Neki roditelji se nadaju da će brojni pokloni nadoknaditi to što mnogo više vremena provode na poslu nego sa svojom decom. Još jedan razlog može biti što nakon duge, stresne sedmice na poslu roditelj ponekad jednostavno nije spreman za raspravu koja neminovno sledi nakon odgovora: „Ne, ne možeš to dobiti.“Da li je za decu dobro ili loše kad im roditelji kupuju sve što ona požele? Zvuči ironično, ali iskustvo pokazuje da su razmažena deca, umesto da više vole mamu i tatu, uglavnom nezahvalna. Ona čak i ne cene poklone za koje su uporno moljakala. Direktorka jedne srednje škole je rekla: „Iz iskustva znam da kad im se odmah ispuni svaka želja, deci često nakon samo dve nedelje dosade stvari koje su tražila.“
Šta se dešava s razmaženom decom kad odrastu? Prema časopisu Newsweek, istraživanja pokazuju da ona postaju osobe koje „teško izlaze na kraj sa životnim razočaranjima“. Pošto nikad nisu naučili da treba da se potrude za ono što žele, neki od njih doživljavaju neuspehe u školi, na poslu i u braku, zbog čega ostaju finansijski zavisni od svojih roditelja. Takođe mogu biti skloni anksioznosti i depresiji.
I pored svega što imaju, razmažena deca su zapravo uskraćena za nešto vredno. Ona ne umeju da cene vrednost rada, lišena su samopoštovanja i sposobnosti da osećaju zadovoljstvo zbog dobrih osobina koje poseduju. Psihoterapeut Džesi O’Nil upozorava: „Kad poučavate decu da mogu imati sve što požele kad god to požele, osuđujete ih na život pun jada.“
Kako je sa odraslima?
Ako ste u braku, „bez obzira na to koliko ste zajedno ili kakvo je vaše materijalno stanje, vaša sledeća svađa će verovatno biti oko novca“, izveštava se u časopisu Psychology Today. Takođe se primećuje da „način na koji jedan par rešava nesuglasice i razočaranja u pogledu novca pokazuje da li će dugoročno gledano njihov brak uspeti ili će se okončati“. Nema sumnje da bračni par koji novcu i materijalnim stvarima pridaje preveliki značaj dovodi svoj brak u opasnost. U stvari, procenjeno je da su u 90 posto razvoda presudnu ulogu odigrale svađe oko novca.
Čak i ako supružnici ostanu zajedno, kvalitet njihovog braka može biti znatno narušen ako su oni prvenstveno usredsređeni na
novac i na luksuz koji im on može omogućiti. Na primer, ukoliko su u dugovima, oni lako mogu postati razdražljivi i skloni tome da lako planu, okrivljujući jedno drugo za finansijske probleme. U nekim slučajevima supružnici vrlo malo vremena provode zajedno jer je svako od njih zaokupljen onim što poseduje. Šta se dešava kad jedno od njih kupi nešto skupo i to krije od svog bračnog druga? Takvi postupci ih udaljavaju jedno od drugog, stvaraju osećaj krivice i nepoverenje, što postepeno razara brak.Jedan manji broj ljudi, bilo da su u braku ili ne, ugrozio je ili čak izgubio svoj život zbog ljubavi prema novcu. U Južnoafričkoj Republici, pritisak da se ostvari uspeh po materijalističkim merilima koja su karakteristična za zapadni svet, doveo je neke do ivice samoubistva. U Sjedinjenim Državama jedan čovek je ubio svoju suprugu, njihovog 12-godišnjeg sina i sebe, po svemu sudeći zbog finansijskih problema.
Naravno, većina ljudi ne izgubi život zbog toga što želi da se obogati. Pa ipak, lako se može desiti da im život prođe dok su oni zaokupljeni sticanjem bogatstva. Osim toga, kvalitet njihovog života može biti narušen ukoliko stres na poslu ili napetost zbog novca prouzrokuju napade panike, nesanicu, hroničnu glavobolju ili čir, što su sve zdravstveni problemi koji mogu skratiti život. Čak i ako čovek na kraju uvidi potrebu da promeni svoje prioritete, može biti prekasno. Možda je već izgubio poverenje bračnog druga, deci je već naneta emocionalna šteta, a njegovo zdravlje je možda razoreno. Možda se nešto od toga može popraviti, ali to će zahtevati puno truda. Takvi ljudi su zaista „naneli sebi mnoge patnje“ (1. Timoteju 6:10).
Šta vi želite?
Većina ljudi želi srećnu porodicu, dobro zdravlje, smisaon posao i dovoljno novca za udoban život. Da bi se ispunila sva četiri uslova, potrebna je ravnoteža, a kad neko preveliku važnost pridaje novcu, ta ravnoteža je narušena. Povratak na pravi put za mnoge može značiti prihvatanje slabije plaćenog posla, preseljenje u manji stan ili kuću, jeftiniji automobil ili niži položaj u društvu. Koliko ljudi je spremno da se odrekne takvih udobnosti zarad uzvišenijih vrednosti? „Znam da mi te stvari nisu potrebne“, priznala je jedna žena, „ali tako je teško odreći ih se!“ I drugi žele da to učine, ali čekaju da to neko drugi počne pre njih.
Kako je s vama? Ako već imate uravnoteženo gledište o novcu i posedima, zaslužujete pohvalu. Ili možda na brzinu čitate ovaj članak jer vaš životni standard
zahteva previše vašeg vremena? Da li ste među onima koji osećaju potrebu da se odreknu nekih stvari zarad boljeg fizičkog i emocionalnog zdravlja? Onda postupajte odlučno pre nego što materijalistički način života ugrozi vašu porodicu. U okviru na ovoj strani opisani su neki koraci koje možete preduzeti kako biste pojednostavili svoj život.Kad porodica ima uravnotežen stav prema materijalnim stvarima, to svakom njenom članu koristi u fizičkom i emocionalnom pogledu. Međutim, hrišćani imaju dodatni razlog — oni ne žele da zbog novca i poseda izgube dobar odnos s Bogom. Kako materijalizam može ugroziti nečije duhovno zdravlje i kako se to može sprečiti? Odgovor na ovo pitanje nalazi se u sledećem članku.
[Istaknuti tekst na 5. strani]
Često su razmažena deca nezahvalna i brzo im dosade stvari koje su tražila od roditelja
[Okvir/Slika na 7. strani]
Kako razviti uravnoteženo gledište
Da bi se vodio jednostavniji način života potrebni su odlučnost i pažljivo planiranje. Slede predlozi koji su nekima pomogli u tome.
◼ PREISPITIVANJE. Šta više ne morate kupovati? Čega se možete odreći? Kućnih sitnica? Muzičkih diskova? Nepotrebne dodatne opreme za automobil?
◼ PROBNI PERIOD. Ako sumnjate u to da možete živeti s manje sredstava, zašto ne biste napravili probu od šest meseci ili godinu dana? Proverite da li vas je sve to vreme koje ste posvetili sticanju novca i poseda zaista činilo srećnijim ili ne.
◼ UKLJUČITE DECU U PORODIČNI RAZGOVOR O PROMENAMA. Ona će se verovatno složiti s tim i kasnije vam neće biti toliko teško da kažete ne kada je to neophodno.
◼ RAZMISLITE O DAVANJU DŽEPARCA DECI. Bilo da odluče da štede taj novac kako bi kupila ono što žele ili ne, naučiće da budu strpljiva i da cene ono što imaju. Takođe će naučiti da donose odluke.
◼ NAĐITE NAČINE DA UŠTEDITE. Kupujte na rasprodajama. Unapred odredite koliko novca možete potrošiti. Dogovorite se s drugima da zajedno idete istim autom na posao. Štedite struju. Pozajmljujte knjige iz biblioteke umesto da ih kupujete.
◼ POPUNITE PRAZNINU. Imajte na umu da vaš cilj nije samo da posedujete manje stvari već da više pažnje posvetite onome što je važnije, kao što su vaša porodica i prijatelji. Da li to činite?
[Slika na 6. strani]
Želja za sticanjem bogatstva može prouzrokovati napetost u braku