Zašto sam napustio cirkus

Ispričao Marselo Neim

ROĐEN sam u Montevideu, u Urugvaju. Iako su moji roditelji bili pobožni, nisu pripadali nijednoj religiji. Kada sam imao oko četiri godine, majka je poginula u jednoj nesreći a mene su odgajali rođaci koji su se trudili da me pouče ispravnim načelima. Sa 20 godina odlučio sam da putujem da bih upoznao različite zemlje i kulture.

U Kolumbiji sam počeo da radim u cirkusima kao pomoćni radnik. Primetio sam kako su izvođači izgledali srećno dok im je publika aplaudirala i poželeo sam da budem jedan od njih. Zato sam počeo da vežbam za tačku s biciklom. Postepeno sam vozio sve manji i manji dok na kraju nisam uspeo da vozim bicikl koji je bio dug svega 12 centimetra — jedan od najmanjih na svetu. Mogao mi je stati na dlan. Stekao sam popularnost u mnogim delovima Južne Amerike. Kada sam imao 25 godina, otišao sam u Meksiko i tamo sam radio u nekoliko cirkusa.

Ogromna promena u mom životu

Voleo sam život u cirkusu. Mnogo sam putovao, odsedao sam u najboljim hotelima i jeo u ekskluzivnim restoranima. Ali u isto vreme, osećao sam da moj život nema smisla i nisam imao nikakvu nadu za budućnost. To se promenilo jednog popodneva. Voditelj cirkuskih predstava dao mi je jednu knjigu koju je ranije dobio. Zvala se Otkrivenje — blizu je veličanstveni vrhunac! a Nakon predstave čitao sam je do ranih jutarnjih sati. Iako mi nije bilo lako da razumem tu knjigu, oduševila su me objašnjenja o skerletnoj divljoj zveri i o bludnici (Otkrivenje 17:3–18:8). Zatim, dok sam čistio kamp-prikolicu koju sam kupio, pronašao sam još jednu knjigu od istih izdavača, Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji. b Nju je bilo lakše razumeti i odmah sam shvatio da moram da propovedam. Zato sam počeo da razgovaram o onome što sam naučio sa svima koje sam sretao.

Kako je vreme odmicalo, shvatio sam da moram da pronađem Jehovine svedoke. Svedokinja koja je dala knjigu Otkrivenje mom prijatelju zapisala je u njoj svoj broj telefona.  Telefonirao sam, i njen otac me je pozvao da dođem na kongres Jehovinih svedoka u Tihuanu, u Meksiku. Oduševila me je ljubav koju sam zapazio i bio sam uveren da je to prava religija. Gde god sam putovao sa cirkusom, išao sam na sastanke u Dvoranu Kraljevstva i uzimao literaturu koju sam delio onima s kojima sam stupao u kontakt.

Još nešto me je uverilo da sam na pravom putu. Svedoci su me pozvali da dođem na Memorijal Hristove smrti i objasnili mi koliko je za hrišćane važno da prisustvuju tome. Ali te večeri je takođe bila zakazana premijera nove cirkuske predstave i mislio sam da neću moći prisustvovati Memorijalu. Žarko sam se molio Jehovi i dogodilo se nešto začuđujuće. Dva sata pre početka predstave, nestalo je struje! Zato sam mogao da odem na Memorijal i da se kasnije vratim na predstavu. Izgledalo mi je da je Jehova odgovorio na moju molitvu.

Jednom prilikom, dok sam čekao u redu u banci, delio sam traktate. Jedan hrišćanski starešina me je video i pohvalio za revnost. Podstakao me je da počnem da propovedam na organizovan način, zajedno sa skupštinom. Ljubazno mi je dao do znanja da ukoliko to želim, moram preduzeti neke promene u svom životu. Baš u vreme dok sam razmišljao o tim promenama, dobio sam ponudu da nastupam u jednom cirkusu u Sjedinjenim Državama za šta bih bio veoma dobro plaćen. Srce mi je bilo podeljeno. Želeo sam da odem u Sjedinjene Države, ali ako bih to učinio, nisam znao kako će se to odraziti na put kojim sam upravo krenuo. Bila je to moja prva kušnja i nisam želeo da razočaram Jehovu. Iako su moje kolege bile zapanjene, napustio sam cirkus, postao član skupštine, ošišao svoju dugu kosu i učinio još neke promene u svom načinu života kako bih mogao da služim Jehovi.

Ispunjen život bez kajanja

Godine 1997, kratko pre mog krštenja, imao sam drugu kušnju. Bila je to još jedna priliku da odem u Sjedinjene Države — ovog puta su me pozvali da nastupam na popularnom televizijskom programu u Majamiju a svi troškovi bili bi mi plaćeni. Ali, želeo sam da se krstim i tako ispunim svoje predanje Jehovi. Zato sam odbio tu ponudu, što je veoma začudilo predstavnike te televizije.

Neki me pitaju da li se kajem što sam napustio cirkus. Moj odgovor je da nikada ne bih zamenio svoje prijateljstvo s Jehovom i ljubav koju on pokazuje za život kakav sam pre vodio. Iako mi u punovremenoj hrišćanskoj službi ljudi ne aplaudiraju i ne stičem slavu i bogatstvo, više ne osećam da je moj život isprazan. Ispunjava me predivna nada u život na rajskoj zemlji i mogućnost da u budućnosti dočekam svoju majku kada bude uskrsnula (Jovan 5:28, 29).

[Fusnota]