Čudesna građa perja

ZAMAHNUVIŠI krilima nadole, galeb se diže ka nebu. Na velikoj visini, bez ikakvog napora kruži i obrće se na vetru. Prilagođavajući samo malo ugao krila i repa, skoro nepokretno lebdi u vazduhu. Šta mu omogućava da to čini s takvom gracioznošću i savršenošću? U velikoj meri, njegovo perje.

Ptice su jedine životinje kojima raste perje. Većina ptica ima različite vrste perja. Ono koje se odmah primećuje jeste pokrovno, konturno perje, koje pticama daje gladak, aerodinamičan oblik. U konturna pera spadaju krilna i repna pera, koja su od presudne važnosti za letenje. Kolibri može imati manje od 1 000 takvih pera a labud više od 25 000.

Građa perja je čudesna. Središnji deo pera, koji se zove badrljica, savitljiv je i izuzetno jak. Od badrljice se pružaju čvrsto povezane žioke koje formiraju glatke čije pera. Žioke su međusobno povezane stotinama žiočica, koje su jedna s drugom spojene kukicama, slično kao patent-zatvarač. Kada se žiočice razdvoje, ptica ih jednostavno ponovo spoji kljunom. I vi to možete učiniti tako što zamršeno pero nežno provučete između prstiju.

Krilna letna pera su naročito asimetrična — spoljnja ivica pera, to jest napadna čija uža je od ispadne, unutrašnje čije. Takav aerodinamičan oblik čini da se letno pero ponaša kao da je i ono jedno sićušno krilo. Takođe, ako pažljivo pogledate najduže letno pero, videćete žleb duž donje strane badrljice. Taj jednostavan element čini da je badrljica jača i da može da se savija i izvija a da se ne iskrivi.

Perje obavlja mnogo funkcija

Među konturnim perjem mnogih ptica, raspoređena su duga, tanka pera zvana stršljike, kao i „pudersko“ perje. Smatra se da senzori na korenu stršljika pomažu ptici da oseti kako joj pera stoje i čak joj pomažu da odredi brzinu kojom leti. Žioke „puderskog“ perja — jedinog perja koje neprestano raste i ne opada — raspadaju se i pretvaraju u prah koji, kako se smatra, čini perje nepromočivim.

 Pored svojih drugih funkcija, perje štiti ptice od toplote, hladnoće i ultraljubičastog zračenja. Na primer, patkama ronilicama izgleda da ne smetaju veoma hladni morski vetrovi. Kako to? Ispod nepropusnog sloja konturnih pera, imaju gusti sloj mekog, pahuljastog perja koje se naziva paperje. Taj sloj može biti debeo do 1,7 centimetara i on prekriva veći deo tela patke. Prirodno paperje je tako dobar izolator da ne postoji nijedan sintetički materijal koji bi se mogao izjednačiti s njim.

Pera se troše i zato ih ptice menjaju mitarenjem — pri čemu se staro perje odbacuje i zamenjuje novim. Kod većine ptica, mitarenje krilnih i repnih pera odvija se u tačno određenim intervalima tako da uvek mogu da lete.

„Malo previše savršeno“

Da bi se proizveo avion koji je siguran, potrebno je brižljivo dizajniranje, konstruisanje i izrada. Šta se može reći za ptičje perje? Zbog nedostatka fosilnih zapisa, vode se žučne rasprave među evolucionistima u vezi s tim kako je nastalo perje. „Fundamentalistički žar“, „zajedljive pogrde“ i „paleontološka žestina“ prožimaju rasprave, izveštava časopis Science News. Jedan biolog, evolucionista, koji je organizovao simpozijum na kom se raspravljalo o evoluciji perja, priznao je: „Nisam ni sanjao da bi ijedno naučno pitanje moglo izazvati takvo nepristojno ponašanje i takvu ogorčenost.“ Ako je perje zaista proizvod evolucije, zašto bi razgovor o tome izazvao takve reakcije?

„Perje je malo previše savršeno — u tome je problem“, zapaža se u knjizi sa Univerziteta Jejl, Manual of Ornithology—Avian Structure and Function. Ni po čemu se ne može primetiti da je perju ikada bilo potrebno ikakvo usavršavanje. U stvari, „najstariji poznati fosilni ostatak pera ne razlikuje se od pera ptica koje lete danas“. a Pa ipak, evolucionisti naučavaju da perje mora biti rezultat  niza postepenih promena u razvoju izraštaja na koži. Osim toga, „perje ne bi moglo evoluirati bez nekih primetnih prilagođavanja u svakoj međufazi“, kaže se u pomenutoj knjizi.

Ukratko rečeno — da bi, teoretski gledano, pero moglo nastati putem evolucije, svaki korak u dugom nizu slučajnih naslednih promena u njegovoj građi morao bi znatno povećati izglede životinje za opstanak. Čak i mnogi evolucionisti smatraju plodom mašte da je nešto što je tako složeno i tako savršeno funkcioniše kao pero, moglo nastati na takav način.

Nadalje, da je perje nastalo postepeno tokom dužeg perioda, trebalo bi da postoje fosilni ostaci prelaznih oblika. Ali, ništa nije pronađeno, osim tragova potpuno formiranih pera. „Suprotno teoriji evolucije, pera su veoma složena“, stoji u knjizi Manual.

Za let ptica nisu dovoljna samo pera

Savršenstvo pera nije jedini problem evolucionista — praktično svaki deo ptičjeg tela dizajniran je za let. Na primer, ptica ima lake, šuplje kosti kao i neobično efikasan respiratorni sistem i posebno oblikovane mišiće za lepršanje i upravljanje krilima. Čak imaju mnogo mišića kojima kontrolišu položaj svakog pera. Takođe postoje nervi koji povezuju svaki mišić s ptičjim majušnim ali zadivljujućim mozgom koji je načinjen tako da upravlja svim tim sistemima istovremeno, automatski i precizno. Da, pored perja, svi ti neverovatno složeni sastavni delovi neophodni su za let.

Ne zaboravite i to da se svaka ptica razvija iz sićušne ćelije koja sadrži detaljna uputstva za njen rast kao i instinkt tako da ptica jednog dana može da se vine u nebo. Može li sve to nastati iz niza povoljnih slučajnosti? Ili je najjednostavnije rešenje ujedno i najrazumnije i naučno tačno — da ptice i njihova pera jasno ukazuju na veoma inteligentnog Tvorca? Dokazi govore sami za sebe (Rimljanima 1:20).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 24. strani]

FALSIFIKOVAN „DOKAZ“

Neki fosilni „dokazi“ koji su ranije oduševljeno prihvaćeni kao potvrda da su ptice evoluirale iz drugih stvorenja, pokazali su se kao falsifikati. Na primer, 1999. godine u časopisu National Geographic objavljen je članak o fosilu pernatog stvorenja sa repom poput dinosaura. U članku se tvrdilo da je to stvorenje „zaista karika koja nedostaje u složenom lancu koji povezuje dinosaure s pticama“. Međutim, ispostavilo se da je taj fosilni ostatak bio falsifikat, sastavljen od dva fosila različitih životinja. U stvari, nikakva „karika koja nedostaje“ nikada nije pronađena.

[Izvor]

O. Louis Mazzatenta/National Geographic Image Collection

[Okvir na 25. strani]

IZ PTIČJE PERSPEKTIVE

Živopisne boje perja koje se često prelivaju oduševljavaju ljude. Ali iz ptičje perspektive, perje može izgledati još interesantnije. Neke ptice imaju četiri vrste čepića u očima koji reaguju na boje, dok ljudi imaju samo tri. To dodatno vizuelno pomagalo omogućava pticama da uoče i ultraljubičastu svetlost, koja je nevidljiva za ljudske oči. Mužjaci i ženke nekih vrsta ptica ljudskom oku deluju identično, ali perje mužjaka reflektuje ultraljubičastu svetlost drugačije od perja ženki. Ptice mogu videti tu razliku, što im olakšava da pronađu potencijalnog partnera.

[Dijagram na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Žioka

Žiočica

Badrljica

[Slika na 24. strani]

Konturno pero

[Slika na 24. strani]

Stršljika

[Slika na 25. strani]

„Puderasto“ pero

[Slika na 25. strani]

Paperje

[Slika na stranama 24, 25]

Bluna