Zadivljujuća instinktivna mudrost

„Migracija je po svoj prilici jedna od najčudesnijih prirodnih pojava“ (COLLINS ATLAS OF BIRD MIGRATION)

DANA 9. decembra 1967, jedan pilot je iz aviona opazio jato od oko 30 divljih labudova koji su leteli prema Irskoj na neverovatnoj visini od 8 200 metara. Zašto su leteli na visini gde je temperatura oko 40 stepeni ispod nule? Osim što su time izbegli neprestane snežne vejavice na nižim nadmorskim visinama, nosio ih je jedan vetar koji im je omogućio da se kreću brzinom od oko 200 kilometara na sat. Procenjeno je da su te ptice za samo sedam sati preletele rastojanje od Islanda do Irske koje iznosi 1 300 kilometara.

Svetski prvak među pticama selicama — arktička čigra — gnezdi se iznad Severnog polarnika, ali zimu provodi na Antarktiku. Tokom jedne godine, ova mala morska ptica preleti između 40 000 i 50 000 kilometara, što je isto kao da je napravila put oko sveta!

Bele rode se gnezde u Severnoj Evropi, a zimu provode u Južnoj Africi, zbog čega pređu ukupno 24 000 kilometara. U proleće i jesen, na hiljade ovih ptica lete iznad Izraela, prema utvrđenom obrascu koji je bio poznat i u biblijska vremena (Jeremija 8:7).

Ko im je usadio tu instinktivnu sposobnost? Pre oko 3 500 godina, Bog je pitao pravednog Jova: „Zar se po tvojoj mudrosti soko uvis vine, i krila svoja širi prema vetru južnom? Zar se na tvoju zapovest orao uvis diže, i gnezdo svoje gradi visoko?“ Sasvim prikladno, Jov je zaslugu za te zadivljujuće sposobnosti ptica i drugih životinja pripisao Bogu (Jov 39:26, 27; 42:2).

Nešto uzvišenije od instinkta

Čovek, kruna Božjih stvaralačkih dela, nije biće koje je prvenstveno vođeno instinktom. Ljudi imaju slobodnu volju, savest i sposobnost da vole (Postanak 1:27; 1. Jovanova 4:8). Zahvaljujući svim tim darovima, mi možemo donositi pravedne i moralno ispravne odluke koje ponekad odražavaju izuzetnu ljubav i samopožrtvovanost.

Naravno, na stav i ponašanje jedne osobe u velikoj meri utiču moralna i duhovna načela kojima je ona bila poučavana od ranog detinjstva. Zbog toga se ljudi mogu razlikovati po onome što smatraju ispravnim ili pogrešnim, prihvatljivim ili neprihvatljivim. Te razlike mogu voditi do nerazumevanja, netrpeljivosti, pa čak i mržnje, naročito kad faktori kao što su kultura, nacionalizam i religija vrše snažan uticaj.

Koliko bi ovaj svet bio bolji kad bi se čitava ljudska porodica pridržavala istih merila koja su moralno ispravna i u skladu s biblijskim učenjima, kao što se pridržavamo istih fizičkih zakona koji upravljaju svemirom! Ali, postoji li iko ko ima sposobnost i znanje da postavi univerzalna merila? Ako postoji, da li će to učiniti ili je već učinio? Odgovore na ova pitanja osmotrićemo u narednim člancima.