Beg na Vanuatu
Beg na Vanuatu
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ NOVE KALEDONIJE
Da li ste pod stresom? Da li vam je potrebno da negde odete? Zamislite onda kako se odmarate na sunčanom tropskom ostrvu. Plivate u vodi tirkizne boje, šetate kroz bujne kišne šume ili srećete interesantna starosedelačka plemena. Postoje li takvi rajski uslovi na zemlji? Da! Na udaljenim ostrvima Vanuatua.
VANUATU se nalazi na jugozapadu Tihog okeana, otprilike između Australije i Fidžija, i sastoji se od oko 80 malih ostrva koja su raspoređena u obliku latiničnog slova Y. Geolozi smatraju da su se na tom mestu spojile masivne tektonske ploče zemljine kore i stvorile visoke podvodne planine. Vrhovi najviših planina dosežu iznad površine okeana i obrazuju neravna ostrva Vanuatua. Ta geološka pomeranja i sudari prouzrokuju često podrhtavanje zemljišta i napajaju devet aktivnih vulkana. Posmatrači koji su dovoljno hrabri mogu čak da vide rastopljenu lavu izbliza.
Raskošne kišne šume bujaju na ovim ostrvima. To je kraljevstvo ogromnog drveta banjan čija krošnja može da se prostire na ogromnom području. Više od 150 vrsta orhideja i 250 vrsta paprati ukrašavaju gusto žbunje. Čiste vode prepune raznobojnih riba i korala okružene su predivnim plažama i neravnim stenama. Ekoturisti dolaze iz svih krajeva sveta da bi plivali sa pitomim i nestašnim dugonzima kod Epi ostrva. a
Kanibali i kargo kultovi
Evropski istraživači prvi put su došli na Vanuatu 1606. godine. b Na ostrvima su živela divlja plemena i kanibalizam se naširoko praktikovao. Na tom području je dobro napredovala sandalovina, to jest mirišljavo drvo koje se veoma cenilo u Aziji. Predosećajući dobru zaradu, evropski trgovci su posekli to drveće. A zatim su započeli sa trgovinom robljem.
Trgovina robljem uključivala je zapošljavanje domorodaca sa ostrvâ na plantažama šećerne trske i pamuka na Samoi, Fidžiju i u Australiji. Teorijski, radnici su se dobrovoljno prijavili da rade tri godine. Ali u stvarnosti većina je bila kidnapovana. U najvećem jeku trgovine, krajem 1980-ih, više od polovine odraslih muškaraca sa ovog arhipelaga radilo je u drugim zemljama. Većina se nikada nije vratila. Samo u Australiji umrlo je skoro 10 000 ostrvljana sa Tihog okeana, uglavnom usled bolesti.
Evropske bolesti opustošile su i ostrva Vanuatua. Ostrvljani su bili malo ili uopšte nisu bili otporni na male boginje, koleru, velike boginje i ostale bolesti. „Obična prehlada mogla je da uništi čitavo stanovništvo“, kaže se u jednoj knjizi.
Hrišćanski misionari su došli na Vanuatu 1839. godine i odmah su bili pozvani na večeru — na kojoj su po jednoj priči oni bili glavno jelo! Mnoge koji su došli nakon njih zadesila je ista tužna sudbina. Međutim, s vremenom su se katoličke i protestantske crkve čvrsto utemeljile širom ostrva. Danas više od 80 posto stanovnika Vanuatua tvrdi da pripada nekoj crkvi. Pa ipak, pisac Pol Rafael kaže da „mnogi stanovnici i dalje poštuju seoske vračeve koji prilikom magijskih obreda koriste kamenje koje su navodno posedovali duhovi, pomoću kog mogu privući osobu suprotnog pola, utoviti svinju ili ubiti neprijatelja“.
Na Vanuatuu takođe postoji i jedan od najdublje ukorenjenih kargo kultova na svetu. Tokom Drugog svetskog rata, pola miliona američkih vojnika prošlo je kroz ovo područje na putu do Tihog okeana gde su se vodile borbe. Ostrvljani su bili zadivljeni ogromnim bogatstvom, to jest „teretom“ koji su vojnici nosili sa sobom. Kada se rat završio, Amerikanci su se samo spakovali i otišli. Višak opreme i namirnica u vrednosti od nekoliko miliona dolara bačen je u more. Članovi religioznih grupa, koje su nazvane kargo kultovi (od španske reči kargo što znači brodski teret), pravili su pristaništa i piste, izvodili vojne vežbe sa improvizovanom vojnom opremom ne bi li vratili posetioce. Čak i u današnje vreme, stotine seljana sa ostrva Tana još uvek se mole Džonu Framu, to jest „nevidljivom američkom mesiji“ koji će se, kako oni tvrde, jednog dana vratiti i doneti im ogromno bogatstvo.
Razlike u kulturama
Na ovom ostrvu postoji zapanjujuća raznolikost što se tiče jezika i običaja. U jednom vodiču stoji: „Za Vanuatu se tvrdi da ima najveći broj jezika po glavi stanovnika od bilo koje zemlje u svetu.“ Na ovom arhipelagu govori se najmanje 105 jezika i još mnogo dijalekata. Zvanični jezici su bislama — kojim se većina ljudi služi — kao i engleski i francuski.
Ipak, postoji nešto što povezuje sva ta ostrva — njihovi rituali koji utiču na svaki aspekt života. Drevni obred plodnosti koji se vrši na ostrvu Pentekost čak je pružio ideju za nastanak bandži-džampinga, izuzetno popularnog ekstremnog sporta. Svake godine, tokom žetve jama, muškarci i dečaci skaču sa drvenih tvrđava koje su visoke 20 do 30 metara. Od sigurne smrti spasava ih jedino duga puzavica privezana za njihove članke. Time što takoreći obrišu tlo svojom glavom, ti skakači se nadaju da će „oploditi“ zemlju za narednu godinu.
Na ostrvu Malakula, u nekim selima je tek nedavno dozvoljeno da dođu posetioci. Tamo žive plemena poznata kao Veliki Nambas i Mali Nambas. Nekada su bili strašni kanibali ali poslednju žrtvu su, navodno, pojeli 1974. godine. Slično tome, već godinama ne praktikuju običaj da čvrsto vežu glavu bebama muškog pola kako bi je oblikovali u „privlačnu“ izduženu lobanju. Danas su Nambasi izuzetno ljubazni i rado pričaju posetiocima o svojoj kulturi.
Ljudi u raju
Mnogi ljudi putuju na Vanuatu da bi se nakratko odmorili. Ali Jehovini svedoci su tamo stigli pre oko 70 godina da bi pomagali ljudima u duhovnom pogledu. Trud koji su ulagali Svedoci na tom ’kraju zemlje‘ urodio je plodom (Dela apostolska 1:8). (Videti okvir „Od zavisnika kave do hrišćanina“.) Tokom 2006. godine, Svedoci iz pet skupština u ovoj zemlji proveli su više od 80 000 sati govoreći o biblijskom obećanju o raju na zemlji (Isaija 65:17-25). Taj budući raj doneće trajno olakšanje od pritisaka i briga ovog savremenog načina života! (Otkrivenje 21:4).
[Fusnote]
a Dugonzi su morski sisari biljojedi koji mogu narasti do 3,4 metra i biti teški više od 400 kilograma.
b Vanuatu se pre sticanja nacionalne nezavisnosti zvao Novi Hebridi.
[Okvir/Slika na 17. strani]
SREĆNA OSTRVA
Godine 2006, Vanuatu je bio na prvom mestu na listi pod nazivom Happy Planet Index. Tu listu je sastavila britanska institucija New Economics Foundation, u kojoj je 178 zemalja upoređeno što se tiče zadovoljstva životom, dužine životnog veka i uticaja na životnu sredinu. „Vanuatu je stigao na sam vrh zato što su njegovi stanovnici srećni, žive skoro 70 godina i veoma malo zagađuju planetu“, rečeno je u novinama Vanuatu Daily Post.
[Slika]
Tradicionalna nošnja
[Izvor]
© Kirklandphotos.com
[Okvir/Slika na 17. strani]
OD ZAVISNIKA KAVE DO HRIŠĆANINA
Vili, koji živi na ostrvu Pentekost, od svoje mladosti je pio kavu u ogromnim količinama. To žestoko piće dobija se iz isceđenog korena jedne vrste žbunastog bibera. Svake noći dovukao bi se kući omamljen iz obližnjeg bara kave. Njegovi dugovi su rasli. Često je bio nasilan i tukao je svoju ženu Idu. Tada ga je njegov kolega koji je Jehovin svedok podstakao da proučava Bibliju. Vili je pristao. Ida se u početku protivila, ali kada se ponašanje njenog muža popravilo, promenila je mišljenje i takođe počela da proučava. Oboje su dobro duhovno napredovali. S vremenom Vili je ostavio poroke. On i Ida su se krstili kao Jehovini svedoci 1999. godine.
[Mapa na 15. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
NOVI ZELAND
AUSTRALIJA
TIHI OKEAN
FIDŽI
[Slika na 16. strani]
Izuzetno opasan običaj da se skače na tlo deo je obreda plodnosti
[Izvor]
© Kirklandphotos.com
[Izvor slike na 15. strani]
© Kirklandphotos.com
[Izvor slike na 15. strani]
© Kirklandphotos.com
[Izvor slike na 16. strani]
© Kirklandphotos.com