Besplatne šumske poslastice

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ FINSKE

U SKANDINAVSKIM zemljama, mnoge porodice uživaju da idu u šume i da skupljaju divlje bobičasto voće. Na primer u Finskoj ljubitelji šume imaju dozvolu da slobodno ulaze u šume, što znači da svako može nesmetano da se kreće u prirodi — čak i po privatnim posedima — pod uslovom da ne napravi neku štetu i da se ne približava suviše privatnim kućama. Ta dozvola slobodnog kretanja nije deo zakona već je to stara skandinavska tradicija. Zbog toga se divlje cveće, pečurke i bobice praktično mogu brati gde god da rastu.

U Finskoj uspeva oko 50 vrsta šumskih bobica, od kojih je većina jestiva. Tri najuobičajenije su borovnice, lososove bobice i brusnice. a (Videti propratne okvire.)

Bobice različitih boja i ukusa čine obroke raznolikim i veoma su zdrave. „Skandinavske bobice koje rastu tokom duge obdanice (preko leta) imaju intenzivne boje, prijatan miris i bogate su mineralima i vitaminima“, kaže se u knjizi Luonnonmarjaopas (Vodič do divljih bobica). Nadalje, bobice sadrže vlakna koja pomažu da se reguliše nivo šećera i smanjuju nivo holesterola. One takođe sadrže flavonoide i fenolna jedinjenja za koja se veruje da pospešuju zdravlje.

Da li je sakupljanje bobica po šumama vredno truda? „To zaista smanjuje troškove jer su bobice u prodavnici veoma skupe. I kada ih sam bereš, siguran si da su sveže“, kaže Juka koji mnogo voli da ih sakuplja. Njegova supruga, Nina, ističe daljnju prednost: „Kada idemo da skupljamo bobice, to je prilika da kao porodica uživamo na izletu u šumi.“

„Ali ukoliko povedete decu sa sobom, veoma je važno da dobro pazite na njih da ne bi pojela pogrešne bobice ili se izgubila u šumi“, dodaje Nina. Opreznost je neophodna jer su neke bobice otrovne.

Kao i većina Skandinavaca, Juka i Nina posebno uživaju u šumi. „Volim šumu“, kaže Nina.  „Tamo vlada prijatna tišina a vazduh je čist i svež. Šuma osvežava moj um. Deca su takođe srećna u njoj.“ Juka i Nina smatraju da je šuma zbog svog spokojstva odlično mesto za meditiranje i razgovor u krugu porodice.

Bobice su najukusnije i najhranjivije kada su sveže i tek ubrane. Ali one ne ostaju dugo sveže. Da bi opstale tokom zime, moraju se konzervisati. Nekada su ih ljudi čuvali u hladnim podrumima ali sada se uglavnom čuvaju u zamrzivaču. Mnoge bobice završe u džemovima i sokovima.

„Kakvo je samo zadovoljstvo, tokom najhladnijeg zimskog perioda uzeti ove teglice sačuvanog leta, vratiti proteklo leto, i probuditi čežnju za onim koje dolazi“, prikladno je napisao švedski pisac u knjizi Svenska Bärboken (Švedska knjiga o bobicama). Bobice se mogu koristiti na različite načine. Za doručak odlično idu uz jogurt, žitarice ili zobenu kašu. Sveže šumske bobice koriste se i za pravljenje ukusnih kolača i peciva. Pire ili žele od bobica se zbog svoje boje odlično uklapaju sa različitim jelima.

Mnogi ljudi kupuju bobice u obližnjim prodavnicama. Ali zamislite da se jednog vedrog dana nalazite u šumi, udišete svež vazduh i uživate u miru i tišini dok tražite slatke bobice jarkih boja. Odličan način da stavite besplatne poslastice na svoj sto! To nas podseća na reči psalmiste: „Kako je mnogo dela tvojih, o Jehova! Sva si ih mudro načinio, puna je zemlja stvaralaštva tvoga“ (Psalam 104:24).

[Fusnota]

 [Okvir/Slike na stranama 24, 25]

BOROVNICA (Vaccinium myrtillus)

Od borovnice se često pravi sos, puding, džem ili sok. Koristi se i pri pravljenju različitih peciva kao što je pita sa borovnicama. Sveže borovnice su posebno ukusne sa mlekom. Ali treba biti oprezan, jer kada se jedu sveže one boje usta i usne u plavo.

[Okvir/Slike na 25. strani]

LOSOSOVE BOBICE (Rubus chamaemorus)

Ove bobice uspevaju na izolovanim područjima kao što su močvare. U Finskoj se češće nalaze na severu zemlje. Lososove bobice obiluju vitaminima A i C, sočne su i hranjive. Imaju tri do četiri puta više C vitamina od narandže. Lososove bobice su veoma cenjene — nazivane su „zlatom iz močvare“. Ove slatke bobice dodaju se raznim desertima radi boljeg ukusa i takođe se od njih pravi ukusan liker.

[Izvor]

Reijo Juurinen/Kuvaliiteri

[Okvir/Slike na 25. strani]

BRUSNICA (Vaccinium vitis-idaea)

Ove bobice su veoma popularne u Finskoj i Švedskoj. Pire ili žele od brusnice su osvežavajući dodaci za večeru. Te jarkocrvene bobice takođe se koriste za pravljenje sosa, pudinga, soka i peciva. Brusnice mogu dugo da stoje jer sadrže prirodne kiseline koje deluju kao konzervansi. Zbog te velike kiselosti imaju oštar ukus zbog kog možda u početku ne deluju prijatno.

[Okvir na 25. strani]

Nije uvek prijatno!

Sakupljanje divljih bobica može biti prijatno iskustvo. b Ali nije uvek lako. Pasi i Tuir su bračni par iz Laponije i oni beru bobice kako za sebe tako i za prodaju. Dok ih beru ponekad su okruženi rojem dosadnih insekata kao što su komarci i obadi. „To je zaista nesnosno. Oni čak ulaze u usta i oči“, grozi se Tuir. Ipak, na svu sreću možete se donekle zaštititi ako obučete odgovarajuću odeću i koristite sredstva protiv insekata.

Kretanje kroz divljinu takođe može biti naporno — posebno ako hodate močvarnim područjem. Ono što izgleda kao čvrsto tlo, može se ispostaviti da je blato. Takođe, prema rečima Pasi i Tuir, skupljanje bobica može biti naporan posao. Saginjanje i čučanje satima može da prouzrokuje bol u leđima i nogama.

Takođe, nije uvek lako ni pronaći bobice. „Potrebno je dosta upornosti da se otkrije dobro mesto“, kaže Pasi. „Mnogo puta nas traganje više umori od samog skupljanja“, dodaje Tuir. Čišćenje bobica nakon skupljanja takođe iziskuje puno posla.

Zbog svih tih izazova, neki radije ostavljaju bobice proždrljivim stanovnicima šume. Ipak, mnogi koji veoma vole da sakupljaju bobice, poput Pasi i Tuir, nastavljaju da svake godine idu u šume i močvare. Oni smatraju da zadovoljstvo koje pričinjava skupljanje bobica daleko nadmašuje svaki napor.

[Fusnota]