Da li je Bog odgovoran?

„BOG je ljubav“, piše u Bibliji (1. Jovanova 4:8). Takođe je pravedan i milosrdan. „On je Stena, delo je njegovo savršeno, jer su svi putevi njegovi pravda. On je veran Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4).

Budući da je Stvoritelj, Jehova Bog ima sposobnost da unapred vidi sve što bi moglo da prouzrokuje štetu, kao i moć da interveniše. S obzirom na to, i imajući u vidu Božje osobine o kojima se govori u Bibliji, sasvim je razumljivo što mnogi pitaju: „Zašto Bog dopušta da se dešavaju prirodne katastrofe?“ a Kao što su milioni iskrenih osoba uvideli, Bog nam je pružio veoma logičan odgovor u svojoj pisanoj Reči (2. Timoteju 3:16). Molimo vas da osmotrite ono što sledi.

Oni su odbacili Božju ljubav

Iz Biblije saznajemo da je Bog našim praroditeljima dao sve što im je bilo potrebno da bi imali srećan i bezbedan život. Nadalje, dok bi oni i njihovo potomstvo slušali Božju zapovest da se ’rađaju, množe i napune zemlju‘, sve veća ljudska porodica mogla bi da bude sigurna da će Bog i dalje brinuti o njima (Postanak 1:28).

Nažalost, Adam i Eva su svesno odbacili svog Stvoritelja — odbili su da ga slušaju i izabrali su da budu nezavisni od njega (Postanak 1:28; 3:1-6). Velika većina njihovih potomaka izabrala je isti način života (Postanak 6:5, 6, 11, 12). Jednostavno rečeno, čovečanstvo u celini odlučilo je da nezavisno vlada svojim zemaljskim domom, bez ikakvog vođstva od Boga. Budući da je Jehova Bog ljubavi koji poštuje načelo slobodne volje, on ne primorava ljude da mu se podlože kao Vrhovnom Vladaru, iako njihovi postupci mogu imati teške posledice. b

Pa ipak, Jehova nije napustio ljudski rod. Sve do danas, „on daje da njegovo sunce  izlazi i zlima i dobrima i da kiša pada i pravednima i nepravednima“ (Matej 5:45). Osim toga, Bog je čovečanstvu dao sposobnost da uči o Zemlji i njenim prirodnim ciklusima. To znanje je omogućilo ljudima da sa više ili manje uspeha predvide teške vremenske nepogode i druge moguće opasnosti, kao što su vulkanske erupcije.

Ljudi su takođe otkrili koji su delovi naše planete podložniji ekstremnim seizmičkim ili atmosferskim promenama. U nekim zemljama je primena tog znanja — putem edukacije stanovništva, kao i putem razvijanja boljih metoda gradnje i sistema za upozoravanje — pomogla da se sačuvaju životi. Pa ipak, izveštaji pokazuju da je broj prirodnih katastrofa iz godine u godinu sve veći. Razlozi za to su mnogobrojni i složeni.

Život u visokorizičnim područjima

Ozbiljnost neke katastrofe ne zavisi uvek od snage prirodnih sila. Tome često doprinosi gustina naseljenosti na pogođenom području. Prema jednom izveštaju Svetske banke, u preko 160 zemalja više od četvrtine stanovništva živi na područjima gde postoji veliki rizik od smrti usled prirodne katastrofe. „Zbog toga što sve veći broj ljudi živi u rizičnom području, nešto što je ranije bilo obična prirodna pojava sada poprima razmere katastrofe“, kaže naučnik Klaus Džejkob, sa Univerziteta Kolumbija u Sjedinjenim Državama.

Drugi faktori koji pogoršavaju situaciju su brzo, neplansko širenje gradova, krčenje šuma i betoniranje tla koje bi inače upilo padavine. Poslednja dva faktora naročito doprinose poplavama i pojavi razornih bujica blata.

Ljudski faktor takođe može pretvoriti zemljotres u katastrofu ozbiljnih razmera, jer najveći broj smrtnih slučajeva i povreda ne prouzrokuje udarni talas, već rušenje zgrada. Zato je sasvim razumljivo što seizmolozi kažu: „Ljude ne ubijaju zemljotresi. Ubijaju ih zgrade.“

Neodgovarajuća vladina politika je još jedan faktor koji utiče na broj žrtava. U jednoj južnoameričkoj državi zemljotresi su razorili glavni grad tri puta u zadnjih 400 godina. Od poslednjeg potresa koji se desio 1967, stanovništvo se udvostručilo i sada broji pet miliona. „Ali, građevinski propisi čije bi sprovođenje moglo da zaštiti stanovništvo ili ne postoje ili se ne poštuju“, navodi se u časopisu New Scientist.

Poslednje rečeno predstavlja prikladan opis Nju Orleansa, u Lujzijani u SAD, koji je izgrađen u niziji, na području gde često dolazi do poplava. Iako su podignuti odbrambeni nasipi i koriste se pumpe za vodu, katastrofa koje su se mnogi pribojavali konačno je izbila 2005. kada je naišao uragan Katrina. Na „dugogodišnja upozorenja“ ili se nije obraćala pažnja ili „nisu dovoljno ozbiljno shvatana“, rečeno je u jednom izveštaju u novinama USA Today.

Slično se reaguje i na upozorenja u pogledu globalnog zagrevanja, za koje mnogi naučnici veruju da može pogoršati katastrofe izazvane klimatskim faktorima i podići nivo mora. Očigledno je da se moraju uzeti u obzir politički, društveni i ekonomski faktori, koji ne potiču od Boga. Ti ljudski faktori podsećaju nas na biblijsku istinu  da čovek „ne može da upravlja svojim koracima“ (Jeremija 10:23). Još jedan faktor je stav ljudi prema upozorenjima, bilo da se radi o nagoveštajima iz prirode ili zvaničnim upozorenjima.

Kako prepoznati znakove upozorenja

Pre svega, mora se priznati da elementarne nepogode mogu nastupiti iznenada, bez prethodnog upozorenja. „Vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga od [nas]“, piše u Propovedniku 9:11. Međutim, često postoje nagoveštaji u prirodi ili zvanična upozorenja da predstoji neka nepogoda. Prema tome, kad su ljudi upoznati sa znakovima, veća je verovatnoća da neće stradati.

Kada je 2004. godine cunami pogodio indonežansko ostrvo Simelue, koje ima više hiljada stanovnika, poginulo je sedam osoba. Pošto su znali da pojavi cunamija prethodi neuobičajeno povlačenje mora, većina ostrvljana pobegla je kad se to desilo. Slično tome, mnogi su izbegli razorne oluje i erupcije vulkana jer su poštovali upozorenja. Pošto prirodna upozorenja ponekad prethode zvaničnim, mudro je obratiti pažnju i na jedna i na druga, naročito ako živite u području gde često izbijaju elementarne nepogode.

Nažalost, „ljudi su skloni tome da poriču postojanje opasnosti, čak i kad je ona očigledna“, rekao je jedan vulkanolog. To je naročito slučaj tamo gde je bilo više lažnih uzbuna ili se prethodna katastrofa dogodila pre mnogo godina. Osim toga, ljudi ponekad ne žele da napuste svoje posede, čak i kada je očigledno da je katastrofa neizbežna.

U mnogim delovima sveta ljudi su jednostavno i suviše siromašni da bi se preselili na neko bezbednije područje. Ali, za to ne treba kriviti Stvoritelja — siromaštvo je posledica ljudskih propusta. Na primer, države često rasipaju ogromne sume novca na naoružanje, ali čine vrlo malo za one kojima je potrebna pomoć.

Uprkos tome, određena pomoć je na raspolaganju većini ljudi, bez obzira na njihove okolnosti. O čemu se radi? U svojoj pisanoj Reči, Bibliji, Bog je pružio mnoga korisna načela koja mogu sačuvati život onima koji ih primenjuju.

Načela koja spasavaju živote

◼ Boga ne treba iskušavati. „Ne iskušavajte Jehovu, svog Boga“, stoji u Ponovljenim zakonima 6:16. Pravi hrišćani nemaju sujeverno gledište da će ih Bog uvek zaštititi u fizičkom pogledu. Zato, kad preti neka opasnost, oni slede nadahnuti savet: „Pametan čovek vidi zlo i sklanja se, a ludi idu dalje i bivaju kažnjeni“ (Poslovice 22:3).

◼ Život je vredniji od materijalnih poseda. „Čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Naravno, materijalne stvari imaju svoju vrednost, ali one ništa ne znače onima koji su mrtvi. Zato ljudi koji vole život i cene to što imaju čast da služe Bogu ne rizikuju nepotrebno da bi sačuvali imovinu (Psalam 115:17).

Kada je 2004. u Japanu došlo do zemljotresa, Tadaši je odmah napustio svoj dom, i to pre nego što su vlasti izdale nalog o evakuaciji. Život mu je značio više od kuće i onoga što je posedovao. Akira, koji živi u istom području, napisao je: „Pravi obim štete ne zavisi od materijalnog gubitka već od nečijeg gledišta. Na tu prirodnu katastrofu gledao sam kao na dobru priliku da pojednostavim svoj život.“

◼ Treba poštovati upozorenja vlasti. „Neka svaki čovek bude podložan vlastima nad sobom“ (Rimljanima 13:1). Kada se izda zvanična naredba o evakuaciji ili o sleđenju neke druge bezbednosne mere, mudro je postupiti u skladu s tim. Tadaši je poslušao naredbu o evakuaciji i ostao je van opasnog područja. Tako je izbegao da bude povređen ili strada od naknadnih potresa.

Kada nema zvaničnih upozorenja o predstojećoj nepogodi, svako treba lično da odluči kada i kako će reagovati, uzimajući u obzir sve raspoložive činjenice. U nekim područjima vlasti mogu pružiti korisna uputstva o tome kako postupiti u slučaju katastrofe. Ako je to slučaj tamo gde živite, da li ste upoznati s tim uputstvima? Da li ste s porodicom razgovarali o njima?  (Videti propratni okvir.) U mnogim delovima sveta, skupštine Jehovinih svedoka su pod vođstvom lokalne podružnice pripremile planove sa smernicama koje treba slediti kada zapreti ili izbije neka prirodna katastrofa. Pokazalo se da su te smernice izuzetno korisne.

◼ Treba pokazivati hrišćansku ljubav. Isus je rekao: ’Novu vam zapovest dajem: Volite jedan drugoga, kao što sam ja voleo vas‘ (Jovan 13:34). Ljudi koji oponašaju Hrista u pokazivanju ljubavi i samopožrtvovanosti čine sve što je moguće kako bi pomogli jedni drugima da se pripreme za prirodnu katastrofu ili da je prebrode. Među Jehovinim svedocima, skupštinske starešine neumorno rade na tome da stupe u kontakt sa svim članovima skupštine i uvere se da su na sigurnom ili da mogu stići do bezbednog mesta. Osim toga, starešine proveravaju da li svako ima ono što je najpotrebnije, na primer vodu za piće, hranu, odeću i osnovne lekove. U međuvremenu, porodice Svedoka koje žive u bezbednim područjima primaju u svoje domove Svedoke koji su evakuisani. Takva ljubav zaista „savršeno povezuje“ (Kološanima 3:14).

Da li će prirodne katastrofe biti sve razornije, kao što neki predviđaju? Možda, ali to neće dugo trajati. Zašto? Zato što će se uskoro okončati tragično razdoblje tokom kog su ljudi bili nezavisni od Boga. Nakon toga će nad čitavom zemljom i svim njenim stanovnicima vladati Jehova, Bog pun ljubavi. To će čovečanstvu doneti predivne blagoslove, kao što ćemo sada videti.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 7. strani]

DA LI STE SPREMNI ZA EVAKUACIJU?

Agencije za vanredne situacije preporučuju da svako domaćinstvo ima spremnu torbu sa stvarima koje su neophodne u slučaju evakuacije. Ta torba treba da stoji na mestu odakle se lako može uzeti, da bude izdržljiva i praktična za nošenje. U njoj može stajati sledeće: c

◼ Kopije važnih dokumenata u vodootpornoj fascikli

◼ Rezervni ključevi od automobila i kuće

◼ Kreditne ili debitne kartice, kao i nešto gotovine

◼ Flaše s vodom i hrana koja se ne kvari

◼ Jedna ili više džepnih lampi, AM/FM radio, mobilni telefon (ako ga imate), rezervne baterije

◼ Lekovi za bar nedelju dana, spisak sa dozama i načinom uzimanja lekova, lekarski recepti, kao i imena i brojevi telefona lekara. (Nemojte zaboraviti da stare lekove zamenite novima kad im istekne rok upotrebe)

◼ Kutija za prvu pomoć

◼ Izdržljive, udobne cipele i odeća za kišu

◼ Beleška o tome kako ćete stupiti u kontakt sa ostalim članovima porodice, o mestu gde ćete se naći s njima, kao i karta vašeg kraja

◼ Proizvodi za negu dece

[Fusnota]

[Izvor slike na 4. strani]

USGS, David A. Johnston, Cascades Volcano Observatory