Slomljena srca, uništena vera

„SVUDA unaokolo ležali su leševi i nismo mogli da odredimo gde se tačno nalazila naša kuća“, ispričao je jedan čovek sa Šri Lanke nakon što je cunami uništio njegovo selo u decembru 2004. U članku o toj katastrofi, jedan urednik novinskih članaka o religiji rekao je da ponekad zatekne sebe kako se „moli kroz stisnute zube“.

Mnogi smatraju da su prirodne katastrofe zapravo Božja kazna. Opisujući jedan razorni uragan, jedan novinar je rekao da je to bila „Božja pesnica“. U Sjedinjenim Državama, neke verske vođe su događaje kao što je nalet uragana Katrina nazvale „Božjim gnevom“ protiv „grešnih gradova“. Na Šri Lanki su militantni budisti okrivili hrišćane za cunami, čime se još više produbio jaz između tih religija. Prema rečima upravitelja jednog hinduističkog hrama, bog Šiva se razljutio jer ljudi nisu živeli moralnim životom. Govoreći o prirodnim katastrofama, jedan budistički verski vođa iz Sjedinjenih Država rekao je: „Mi ne znamo zašto se te stvari događaju. Mi čak ne znamo ni zašto smo ovde.“

Kada vidite uništene domove, ljude koji su poginuli i duboku tugu i očaj na licima preživelih, da li se ponekad pitate: ’Zašto Bog dopušta toliku patnju?‘ Ili pak pomislite: ’Bog sigurno ima dobre razloge što dopušta da se takve stvari dešavaju, ali nam to nije otkrio‘? Na narednim stranicama biće reči o tome. Takođe će biti navedeni neki praktični koraci koje ljudi mogu preduzeti da bi umanjili rizik od povreda i smrti kada zapreti ili izbije neka prirodna katastrofa.

[Slika na 3. strani]

Mnoge verske vođe ne znaju zašto Bog dopušta prirodne katastrofe