Gledište Biblije

Šta se događa prilikom smrti?

BOŽJA ljudska deca nisu stvorena tako da jednog dana umru (Rimljanima 8:20, 21). U stvari, kada je Jehova prvi put govorio Adamu o smrti, nije govorio o njoj kao o prirodnom kraju čovekovog života, već kao o kazni za neposlušnost Bogu (Postanak 2:17). Adam je razumeo šta smrt podrazumeva budući da je mogao da vidi kako životinje umiru.

Adam je sagrešio i platio cenu greha tako što je umro u 930. godini (Postanak 5:5; Rimljanima 6:23). Budući da je zbog neposlušnosti bio izbačen iz Božje porodice, više nije bio smatran Božjim sinom (Ponovljeni zakoni 32:5). O žalosnim  posledicama koje pogađaju čovečanstvo Biblija kaže sledeće: „Preko jednog čoveka u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude“ (Rimljanima 5:12).

Šta se dešava s našom svešću?

Biblija takođe kaže: „Kakav je kraj sinovima ljudskim, takav je kraj i životinjama — svima je isti kraj. Kako umiru oni, tako umiru i one. I svi imaju isti duh, pa čovek nije bolji od životinje, jer je sve ispraznost. Svi idu na isto mesto. Svi su od praha postali i svi se u prah vraćaju“ (Propovednik 3:19, 20). Šta podrazumeva to vraćanje u prah?

Izraz „vratiti se u prah“ podseća na ono što je Bog rekao prvom čoveku: „[Ti] si prah i u prah ćeš se vratiti“ (Postanak 3:19). To znači da su ljudi kao i životinje materijalna stvorenja. Mi nismo duhovi nastanjeni u fizičkim telima. Naše misli ne mogu postojati ukoliko je naše telo mrtvo. Za čoveka koji umre, Biblija kaže: „Duh njegov izađe iz njega, i on se u prah vraća, tog dana propadnu sve misli njegove“ (Psalam 146:4).

Ako je to tako, u kakvom se onda stanju nalaze mrtvi? Božja Reč daje jasan odgovor: „Živi su svesni toga da će umreti, a mrtvi nisu svesni ničega“ (Propovednik 9:5). Na smrt se ne gleda kao na prijatelja koji nas vodi u bolji život, već je u Bibliji nazvana ’poslednjim neprijateljem‘, budući da prekida sve naše aktivnosti (1. Korinćanima 15:26; Propovednik 9:10). Da li to znači da za umrle nema nade?

Nada za umrle

Za milione ljudi, smrt je poput sna iz kog će se probuditi. Govoreći o njihovom prijatelju koji je umro, Isus je svojim učenicima jednom prilikom rekao: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali idem da ga probudim“. Dok je Isus išao do groba, sreo je mnoštvo ožalošćenih. Nakon što je stigao do grobnice, zapovedio je da se grob otvori i povikao: „Lazare, izađi!“ I izašao je taj čovek koji je bio četiri dana mrtav (Jovan 11:11-15, 39, 40, 43-45). Budući da se Lazarevo telo već raspadalo, Isus je pokazao da Bog može upamtiti sve pojedinosti o preminulima — njihovu ličnost, sećanja i izgled. On ih može ponovo oživeti. Jednom drugom prilikom, Isus je rekao: „Dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov [to jest Isusov] glas i izaći će“ (Jovan 5:28, 29).

Biblija nam pruža daljnu nadu kada kaže: „Kao poslednji neprijatelj biće uništena smrt“ (1. Korinćanima 15:26). Više nikada neće biti ožalošćenih koji bi odlazili na groblje da sahrane voljenu osobu. Biblija kaže: „Smrti više neće biti“ (Otkrivenje 21:4). Zar nije utešno biblijsko gledište o tome šta se događa prilikom smrti?

DA LI STE SE PITALI?

◼ Da li su mrtvi u svesnom stanju? (Propovednik 9:5)

◼ Postoji li nada za umrle? (Jovan 5:28, 29)

[Istaknuti tekst na 29. strani]

„Duh njegov izađe iz njega, i on se u prah vraća, tog dana propadnu sve misli njegove“ (Psalam 146:4)